Лаж о масакру у Сребреници!

Пошаљите овај чланак пријатељима

Преносим један новински чланак где професор Едвард Херман говори о лажима Сребреничког маскакра. О професору Херману можете више сазнати из емисије „Атлантис“ која је у целости пренета на мој сајт поводом професорове књиге:“Политика сребреничког масакра“. Чланак је преузет са сајта:

http://www.novinar.de/

ПОЛИТИКА, СВЕТ, ДРУШТВО, АКТУЕЛНО | 29. август 2008.

Лаж о масакру у Сребреници

Лаж о Сребреници!

Aмерички професор демантује тврдњу о 8000 убијених муслимана. Апсурдне су оптужбе да се десило “убиство народа” јер су жене и деца превезени на сигурно, каже Едвард Херман.

+++

Председник Групе за истраживање Сребренице амерички пензионисани професор Едвард Херман рекао је да не постоје веродостојни докази за тврдњу да су Срби у Сребреници убили 7.000-8.000 муслимана.

„Хашки трибунал је, због политичке калкулације, 27. јула 1995. године тужио српско руководство због злочина над народом и то само три дана након што је шеф истраживања за Босну Херберт Виланд саопштио да из сазнања на лицу места није нашао ниједну једину особу која је могла да посведочи егзекуције“

- рекао је Херман.

Он је оценио да је политика САД угрозила људе у заштићеним зонама, јер није демилитаризовала енклаве и додаје да се верзија масакра на основу темељног истраживања доводи у питање.
Херман је оценио да је апсурд да се у Сребреници одиграло “убиство народа” и додао да су све жене и деца аутобусима превезени на сигурно и да је сам Хашки трибунал признао да је непознат број несталих могао пасти у борбама.

Караџић крив као и Клинтон
Едвард Херман је рекао да се Радован Караџић ни по чему не разликује од осталих учесника рата и да га сматра знатно мање кривим за масовна убиства него Била Клинтона, Медлин Олбрајт и Тонија Блера. И Ричард Холбрук је, како каже Херман, лажов и лицемер. - Он и сада, као и раније, шири преувеличани број од 300.000 мртвих у балканском рату – истиче Херман.

“ Када се сребренички масакр догодио у јулу 1995. у Босни је беснео рат већ три године. Запад се већ рано ставио на страну муслимана и Србе проглашавао нитковима. Нарочито су Немачка, Аустрија, Ватикан, а затим и САД следиле сопствене интересе. Демонизација Срба је била врло ефективна – како би њихово погрешно понашање било јединствено. Али и њихови етнички ривали су у том рату чинили страшне злочине. Помислите само на главу муслиманске војске у Сребреници Насера Орића. Он се тада пред Билом Вилером из “Торонто стара” хвалисао да је убијао српске цивиле. Тврдио је да је у једној акцији убијено 114 Срба“

- прича Херман.

Он је додао да су муслиманске трупе имале наређење за провокативне поступке и да су уместо да бране Сребреницу, јаке муслиманске трупе наредиле да 5.500 мушкараца напусти град.

“ Немилосрдно фокусирање на Сребреницу коначно је натерало на етничко чишћење Срба које је потпомагала Америка, а које се одиграло наредног месеца у Хрватској (акција “Олуја”)“

- закључио је Херман
извор: ВЕСТИ, 28.08.2008
…………….

И шта имамо овде:

Кољач Орић се хвали новинару „Торонто Стара“ Билу Вилеру да је убијао српске цивиле, чак наводи да је у једној акцији побијено 114 Срба, али то суду у Хагу није довољно да га осуди за злочине против Срба!? Што значи да је суд у Хагу саучесник у масакру над Србима, да то није суд правде већ инквизиторски суд за Србе, јер и поред тога што је само на конту Орићевих признања и хвалисања могао да га осуди као ратног злолинца, они га ослобађају са морбидним објашњењима:

„Међутим, доказ да су злочини извршени није довољан да би појединац био осуђен због тих злочина. Кривични поступак захтева доказе који потврђују, ван сваке разумне сумње, да је оптужени као појединац одговоран за злочин и само у том случају може бити донета пресуда“(!??)

… наведено је у образложењу ослобађајуће пресуде, које је прочитао председавајући судија Волфганг Шомбург.

Ето, овде имамо признање злочинца Насера, имамо сведока тог признања Била Вилера, али судија Волфганг Шомбург је ослободио крвника Орића кривице, што значи да је судији Волфангу Шомбургу вероватно једини „сигуран доказ“ кад он лично гледа када неко коље Србе!

Хашки трибунал и Волфганг Шомбург су саучесници у том злочину, јер Волфганг Шомбург пренебрегава баш доказе?! Наравно, ово је тешка увреда за Србе и порука каква их голгота очекује, јер убити, преклати, измасакрирати Србе није злочин. Да је ово нормалан свет, овај судија би одмах био оптужен за саучешће у злочинима над Србима! Но, нашим људима најтеже пада што наши „борци за људска права“ и „демократе“, који много причају о „говору можње“ ( Кандићке, Чедице..), ова ствар са Орићем на чудан начин промиче, а имају довољан материјал да дигну глас за права Срба! Да, имају материјала, али немају мотив, јер су на платном списку новог светског поретка задужени за психолошку обраду брисања идентитета да је Србин човек, човек са људским правима. За њих, за те гробаре српског народа и државе, ми смо само безврдни и љигави „хуманитарни отпад“ над којим они профитирају.

Наравно, ово све нас не спречава да се боримо за истину, јер сваком лудилу дође крај.

Ватикан прогласио Алојзија Степинца Свецем, видео прилог!

Овим речима је 3-ћег октобра 1998. Папа Иван Павао II-ги надбискупа Загребачког Алојзија Степинца, који је био најодговорнији за реализацију духовног геноцида над Православним Србима путем присилног прекрштавања у НДХ, прогласио за свеца:

„Нашом апостолском влашћу, допуштамо, да се, слуга Божји, Алојзије Степинац, од сада назива блаженим“

Папа Иван Павао II проглашава  Алојзија Степинца блаженим…!

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Скини видео прилог путем овог употства.

Још о томе…

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/

Такође поводом тога, преносим папине уводне речи из Хрватског католичког „Гласа Концила:

http://www.glas-koncila.hr/

»Данас сам дошао к вама у ово драго вам светиште наше небеске Мајке – Мајке Божје Бистричке. Пред њезиним црним ликом толико сте пута ви и ваши стари по њој упућивали молитве Богу. Овдје сам како бих заједно с вама Богу принио жртву хвале и прогласио блаженим слугу Божјега Алојзија Степинца. Молимо Господина да нам опрости гријехе да чисте савјести носимо свједочанство радосне вијести; молимо га да својим милосрђем подржава нашу устрајност у вјери и предању, служењу и понизности срца«

- рекао је папа Иван Павао II уводећи у еухаристијско славље на којем је у суботу 3. листопада (октобра) у Марији Бистрици у назочости око полмилијунског мноштва прогласио блаженим мученика Алојзија Степинца.

И ето тако…  папа је обожио Хрватски сан да имају Независну Државу Хрватску изграђену на геноцидној политици путем принципа:

„Трећини Срба побити, тећину покатоличити, трећину протерати“

Све је то зацртао Хрват Анте Старчевић, велики „посао“ су урадили Анте Павелић и Алојзије Степинац, а „Бљеском“ и „Олујом“ то су довршили Туђман и Месић. Међутим… и дан данас код нас има велике заблуде код појединих интелектуалаца да су Хрвати тежили Југословенству, јер су ти наши интелектуалци, емотивно јако везани за ту сјајну идеју Југослповенства. Реализације те идеје био је и остао сан, кошмарни сан и пакао за нас Србе! Не желим да их увредим, јер су емотивно јако везани за ту сјајну идеју, као идеју, али што се пре отрезне да је идеја једно, а реализација друго, то је боље. Јер њихов народ је ту заблуду дебело платио крвљу, и наша „браћа“ Хрвати нису баш нешто били на „истој фреквенцији“, јер да јесу, има ли те силе, која би разбила Југославију?

Увек су рационисали и тражили оправдање да су стране силе подржавале тај малобројни усташки слој у Хрватском народу, па ово, па оно. ОК, слажем се, али не мора сваки Хрват бити усташа да би се спровела усташка геноцидна политика над Србима, довољно је да као Хрват ћутиш, ниси учествовао у зверствима, ниси припадао усташком покрету, али ћутањем прећутно подржаваш ту усташку идеологију и уживаш благодети те државе засноване на геноцидној политици над Србима. Ћутање је одобравање, зар не?

Зашто се све то тако добро примило код Хрвата ако су нам ето као већински слој код њих браћа, а тај мањински усташки слој олош?
Зашто се ни до дан данас, ни један хрватски политичар није званично извинио нама Србима за кланицу Јасеновац!

• Зар нисмо платили довољну цену те заблуде…!
• Зар Јасеновац није довољан…!
• Зар овај Месићев говор није довољан…?

„… али сам јој рекао и то, да су и усташе били они који су жељели Хрватску државу! Да су… да су они исто били ти, који су искористили шансу коју им је дала, дале силе осовине. Али нису остварили државу, јер је управо та држава нестала у вихору другог светског рата. Према томе, Хрвати у то вријеме нису били фашисти, који ради фашизма приступају некаквим организацијама, и неким државама, него су хтјели искористити повијесну могућност да створе Хрватску државу…“

Линк ка видео клипу на:http://www.youtube.com/

И ето опет тако, док се ми спремамо да се попут „гиљотине“ избришемо из листе слободарског народа и уопше народа, овом самоубилачком резолуцијом о непостојећем геноциду у Сребреници, Хрвати непрекидно смањују жртве геноцида у Јасеновцу, по Фрањи Туђману од 700.000 покланих Срба, Хрвати су дошли до 30.000.

И ето опет тако.. Срби ћуте, нити помињу Јаеновац резолуцијим, нити тужбом међународном суду против Хрватске за геноцид, губи се веза са националним културним и духовним бићем, и када за десетак година „историја“ код Хрвата, Европске Уније и Ватикана каже:

„Да је Јасеновац био само радни логор где су Срби умирали од неких заразних болести“

Срби ће из те исте ЕУ понижени почети да се стиде Јасеновца и сами себе, с својих невиних жртви.

Идеја Југословенства је као идеја добра, али се не прича да је кривотворењем чињеница на тој идеји створен лажни мит да су и Хрвати и хрватски интелектуалци тежили тој идеји. Стврен је лажни мит да је Јосип Јуриј Штросмајер тежио Југословенству. Јесте, тежио је заједници Јужнословенских народа, али под окриљем и влашћу католичке цркве и Хабзбуршке Монархије! Многи Срби су чиста срца и у емотивном заносу добронамерно веровали да су Хрвати као народ истински желели заједничку јужнословенску државу. Управо тај искрени емотивни занос их и спречава да рационално, трезвено и мудро проанализирају многобројне Српске огромне крваве жртве тој заблуди, јер у крајњој консеквенци све плаћа народ.

Лако је видети неприкривеног непријатеља, а нешто теже, понекад доста теже, прикривеног, „братског“, јер магнетизам идеје „спржи“ трезвеност, разум и одговорност, одговорност и све ризике за народ ако се деси грешка, а пуно је елемената било да се то уочи. Егзалтираност идејом може да помути разум и све је „поплочано“ добрим намерама, и зато не кажу џабе мудраци:

„Пут у пакао поплочан је добрим намарама“

Југославија се одавно распала, ми је крвљу стварасмо, а из ње су нас сви „шутнули“, па и браћа црногорци.

Резолуција о Сребреници је само задњи корак нашег већ добро „поплочаног“ пакла, спас и даље постоји, све зависи од нас, у овом моменту! Ако тај задњи корак преусмеримо ка себи, ка свом достојанству и самопоштовању, назрећемо светло у тунелу.

П.С

Избијање заблуде и мита о Штросмајеровом Југословенству, можете прочитати у документованој студији Василија Крестића:

„Бискуп Штросмајер у светлу нових извора“

А од Јована Дучића можете прочитати:

Истина о „Југославизму“

Сребреница као судбина: Товари се бреме злочина на леђа српском народу

Преносим вам један одличан текст ауторке Мирјане Анђелковић Лукић, после ћу га прокоментарисати.

Текст Мирјане Анђелковић Лукић пренет је са сајта:Корени:
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=1977

Сребреница као судбина
-Товари се бреме злочина на леђа Српском народу

Страшан грађански рат који је беснео на просторима западног Балкана и који је у крви потопио некадашњу велику земљу СФРЈ, био је трагичан за све учеснике у њему. У рату који је био верски и грађански, све стране су добиле своје хероје, али само Срби злочинце. Једино су Србима приписане све кривице и једино Срби немају права на своје хероје, па чак се с подсмехом гледа на јунаке и из овог последњег рата НАТО против Србије.

Српске жртве се смањују, њихове патње не интересују међународну заједницу ни светску читалачку публику јер је неко још давних седамдесетих одлучио да разбије земљу и да Србе прогласи кривима за све. Неко ће рећи да сам заговорник теорије завере. То није завера већ злочиначки пројекат (о чему је наш песник Матија Бећковић једном јавно на ТВ проговорио!) у коме су учествовале све земље чланице ЕУ с мањом или већом одговорношћу, што је задатак српске интелектуане елите да истражи и свету обелодани. Тај злочиначки пројектовани и споља потпаљен рат, је уствари казна Србима за њихов допринос слободи у Првом и Другом светском рату, због учествовања у уништењу двеју немачких империја. Овај грађански рат у коме су Срби опет убијани и протеривани са оних истих простора на којима су страдали и током Првог и Другог светског рата, је освета Немачке. Моћна и уједињена Немачка после пада берлинског зида (а слаба Русија с Јељцином на челу) у сагласју са тајним службама САД, кренула је у разбијање земље и прогон њеног (српског) становништва. Реални почеци тог раздора леже још у далеким седамдесетим годинама, када је Савка Дапчевић Кучар после проглашења Устава из 1974 узвикнула:

„Хрватска пушка о хрватско раме!“

Тај поклич је трајао све до погодног политичког и историјског тренутка када је 1991. почела крвава драма.

У овом рату је пало много невиних жртава са свих страна и све жртве су једнаке, али су српске некако мање једнаке. Протерани су из заштићених зона као што је Книнска крајина која је била под окриљем УН, из заштићених зона Сребренице су муслимански бојовници Насера Орића нападали српска села у околини Сребренице и убијала њихове ненаоружане сељане.

И данас кад су времена и даље смутна, кад се Србији отима део територије и нажалост иде се и даље у разбијање Србије, група од 100 невладиних организација у Србији предвођених Женама у Црном затражило је од председника Бориса Тадића да подржи захтев да се 11. јул у Србији обележава као Дан сећања на геноцид у Сребреници. Српски парламент на основу декларације Европског парламента (ЕП) и пресуде у Хашком трибуналу без научне и јавне расправе о том догађају треба да донесе резолуцију о Сребреници. Уствари да призна недоказани српски геноцид над муслиманским народом и да тако затвори уста свим светским инетелектуалцима и представницима УН и новинарима који су били на лицу места и који имају другачије виђење догађаја око Сребренице. Предлог Резолуције о Сребреници у Европском парламенту је написао и у процедуру упутио реис-ул-улема Исламске заједнице БиХ Мустафа Церић уз подршку „Мајки енклава Сребреница и Жепа“, којом се 11. јул проглашава „Даном сећања на геноцид у Сребреници“. Јелко Кацин, известилац Европског парламента за Србију, и потпредседница ЕП Diana Wallis су у тој резолуцији нагасили да:

„Ова резолуција није намењена прошлости. Иако говори и о мртвима, намењена је пре свега живима и њиховој бољој будућности.“

Тако нас теши Јелко Кацин наш осведочени “пријатељ” и убеђује да треба признати сопствени злочин у коме Србија као држава није учествовала, што је уосталом и констатација Међународног суда у Хагу поводом босанске тужбе против Србије. О каквој то будућности говоре ова два европска парламентарца, није тешко предпоставити. Товари се бреме злочина на леђа српском народу (али и његовим будућим поколењима), као једином кривцу за рат и све злочине на просторима бивше Југославије. Нама је потребна истина коју неко сакрива и не дозвољава да се до ње дође. Да ли је доношење овакве резолуције још један захтев који Србија мора да испуни како би ушла у ЕУ? После усвајања овакве резолуције, ући ћемо у Европу као народ који је прихватио наметнуту одговорност и с којим се неће поступати на исти начин као са осталим чланицама ЕУ.

Уважавајући захтеве невладиних организација, председник Србије је предложио доношење резолуције о Сребреници и том приликом је рекао:

“позивам све актере на политичкој сцени Србије да се уздрже од странчарења, злоупотребе ове теме, језика мржње и да покушамо да постигнемо консензус о овом вредносном питању”.

Председник сматра да Срби треба да буду први у осуди својих злочина које је „неко начинио у наше име“ па ће и остали да се покају те ће и они нама да се извине и признају своје зочине! Да ли? Овај предлог је изазвао бурне реакције опозиције у српском парламенту после чега је владајућа коалиција предложила компромисмно решење о доношењу двеју посебних резолуција: једне о Сребреници, а друге у којој се осуђују сви злочини, па и они почињени над Србима током рата. Уколико се ово усвоји, десиће се оно што се Србима увек дешавало, резолуција о Сребреници ће остати да живи, док ће друга резолуција бити потпуно скрајнута. Због тога опозиција предлаже да се не раздвајају злочини већ да се донесе једна резолуција којом ће се сви злочини осудити. На овим просторима је, историјски гледано, српско становништво стално протеривано са својих огњишта и померало се ка матици.

Не може једна озбиљна држава да пренебрегне чињеницу да је из Хрватске током 60 година од 1941. до данас нестало више од миллион и шесто хијада Срба. Према немачким изворима у Хрватској је 1941. године било миллион и осамстопедесет хиљада Срба, после рата мање од миллион, а данас их у Хрватској има мање од 120 хиљада, од ојих је већ 30 хиљада покатоличено. Нико у нашој влади није поставио питање, па ни наш председник, где је нестало миллион и шесто хиљада Срба из Хрватске и да ли се она због тога извинила Србима и намерава ли да врати Србе протеране из Хрватске акцијама “Бљесак” и “Олуја” на њихова огњишта. Напротив, руше се њихове већ спаљене и порушене куће и заравњавају се терени да би се уништио сваки траг српског присуства на територији Книнске крајине, која је такође била заштићена зона под ингеренцијом Уједињених нација. Нико се Србима није извинио, а нити показао спремност да призна своју кривицу у злочинима почињеним над њима.

Председник је добио мандат на изборима да брине о судбини свог народа и оног ван граница Србије. „Референдумска“ победа, како председник назива своју победу на изборима у Србији, не даје му право да ради мимо Устава и интереса народа чији је председник. Председнику и овој влади народ није на изборима дао мандат за усвајање војвођанског статута, за цепкање и стварање статистичких региона Србије, за доношење резолуције о Сребреници, за приближавање НАТО. Да су то на изборима истакли као свој програм, питање је да ли би господа из владајућег полинома уопште прешла цензус.

У „демократској“ Србији постоје теме о којима не сме да се говори, уколико нису у складу са мишљењем владајуће политичке гарнитуре. Посебно је забрањено говорити о Сребреници на други начин од онога који је дошао из Хашког трибунала, јер се „одлуке трибунала не доводе у питање“! Уколико се неко ипак дрзне да то учини, а још и да се дрзне да сумња у то да је у Сребреници начињен геноцид, наћи ће се под ударом невладиних организација које се инструишу из иностранства, жена у црном и разних невладиних удружења која раде на промени свести код Срба.

Не тако давно, на Правном факултету у Београду, маја 2005. године у организацији удружења студената „Номоканон“ одржана је трибина „Истина о Сребреници“, с намером да се отворе питања о том догађају и да се покрене успавана српска научничка елита на челу са Српском академијом наука, да на научној основи проучи дешавања у Сребреници. Том приликом се подигла велика медијска галама, јер одређени невладини, а утицајни београдски фактори, су сматрали да је питање Сребренице завршено, а да је српска кривица коначна и неопозива. Група храбрих младих људи, који су само другачије мислили и који су желели на демократски начин, путем дијалога, да покажу да питање Сребренице има и другу, српску страну, извргнута је јавном, медијском линчу. Трибину су ометали и споља и изунутра противници јавне речи о Сребреници. Испред факултета се окупила група грађана која је протестовала због трибине под овим именом. Међу окупљенима су били чланови невладине организације “Иницијатива младих”, чланови омладине Г17 плус, невладине организације “Жене у црном”, као и више јавних личности, међу којима Жарко Кораћ и Стеван Лилић, професор Правног факултета. Ако смо се борили за демократију и “изборили” је октобра 2000. године, због чега су онда у Србији забрањени стручни скупови на којима се другачије мисли и због чега је српско питање и страдање српског народа у протеклим ратовима забрањена тема, питање је за нове петооктобарске демократе.

Код нас је написано више књига на тему Сребреница, од којих поменимо две: “Забрањена истина о Сребреници” Александра Павића и “Страдање српске Сребренице” аутора др Љубише Симића. У првој књизи аутор наводи истраживања странаца о Сребреници из којих се види да није било геноцида, а неки наводи упућују да је страдало највише до 700 људи. Оба аутора на основу својих истраживања доводе у сумњу квалификацију злочина као геноцида. Др Љубиша Симић, виши научни сарадник у Институту за историјски пројекат Сребреница, гостујући у емисији о Сребреници на једној ТВ станици, рекао је да је радећи у тиму форензичара поводом суђења Љубиши Беари у Хашком трибуналу, имао прилику да проучи заједно са тимом форензичара 3600 извештаја тог трибунала. Од тога 1500 је садржало само неколико костију на основу којих форензичари из Хага нису могли да утврде узрок смрти. Нађено је 442 извештаја из којих се закључује да су та лица била стрељана, а код 650 извештаја је нађено присуство гелера или метала у телу, што указује на то да су та лица страдала у борби. Да би ипак начинио систематитзацију у истраживању, др Љубиша Симић је бројао леве и десне бутне кости, које су поуздане за утврђивање пола, висине или старости преминулог. Међу страдалима је нађен узорак само једног адолесцента, сви су били мушкарци. Од 3600 извештаја из 13 лоаклитета нађено је 1919 левих и 1923 десних бутних кости, што значи да је страдало нешто мање од 2000 особа, што је много мање од 8372 колико се броји да је страдало у Сребреници.

У књизи “Страдање српске Сребренице од 1992. до 1993.” налазе се сведочења и фотографије о попаљеним српским селима, чије спаљене куће и данас сабласно гледају слепим очима, обрасле у трње и коров. Нико их не поправља, међународна заједница за њих неће ни да зна, око неких села су још увек минска поља. Међународна заједница, (европске земље и САД) не жели да обнови ова села, док муслиманска села обнављају и насељавају. Постоји више разлога због којих се то не ради, прво да се Срби не би вратили на своја огњишта а друго, можда још важније, да се не би видела српска патња и страдања, која су начинили муслимани, чиме би се покварила матрица о Србима као искључивим злочинцима.

Тако се дошло до тога да Срби ни у смрти нису једнаки, а српска држава, матица Србија која је по Дејтону гарант постојања Републике Српске, ништа није учинила да се сазна пуна истина о дешавањима у Сребреници. Француски парламент је направио извештај на 1225 страна са циљем да се утврди француска одговорност за Сребреницу. Мисија француског парламента је утврдила да постоји извесна одговорност Француске за збивања у Сребреници, али да те одговорности нису лишене ни Уједињене нације ни друге земље које су својим војним снагама учествовале у одржавању мира у Босни и Херцеговини. Међу испитаним се налазио и генерал Моријон који у свом сведочењу иза затворених врата, и поред навођења српске кривице, није могао да пренебрегне и одговорност друге стране:

“Убеђен сам да су становници Сребренице жртве “виших државних интереса”, али ти интереси су били у Сарајеву и Њујорку, а сигурно не у Паризу“

, рекао је Моријон. „Не плашим се да кажем да је Сарајево допринело сребреничкој драми, тачније, Председништво у Сарајеву и Алија Изетбеговић”. Дакле, није поменуо Београд. Међународни суд у Хагу, поводом тужбе БиХ против Србије донео је закључак да Србија није крива за догађаје у Сребреници.

Све се више кристалише идеја о формирању и отварању дијалога на тему истина о Сребреници, коју иницирају познати интелектуалци, патриотске невладине организације, (посебно „Двери српске“, које прикупљају потписе). С обзиром на то да се могу очекивати притисци оних који другачије мисле, подршка српске дијаспоре би била од велике користи за утврђивање истине о Сребреници, која је у свету постала метафора „српских злочина“.

“Ако је било геноцида у Сребреници, онда треба тражити ново име за геноцид”

рекао је поводом Сребренице Ноам Чомски.

Мирјана Анђелковић Лукић
26.1.2010.
………….
Обратио бих пажњу на један сегмент из овог лепог текста за који мислим да је важан, прво иде цитат:

„Овај предлог је изазвао бурне реакције опозиције у српском парламенту после чега је владајућа коалиција предложила компромисмно решење о доношењу двеју посебних резолуција: једне о Сребреници, а друге у којој се осуђују сви злочини, па и они почињени над Србима током рата. Уколико се ово усвоји, десиће се оно што се Србима увек дешавало, резолуција о Сребреници ће остати да живи, док ће друга резолуција бити потпуно скрајнута. Због тога опозиција предлаже да се не раздвајају злочини већ да се донесе једна резолуција којом ће се сви злочини осудити. „

Да, веома је тачно, свет неће бити брига за другу резолуцији, већ за ову прву,али…

Прво:
Та наша

Ј

ебена „опозиција“ (то је права реч за њих, без трунке

Гранд – црна рупа нашег народа

Аутор:Валентина Шекарић

„Лакше је продати глупост народу него га научити да ради паметну ствар.“

Сасвим случајно налетех на овај видео клип на јутубу и нисам могла да одолим жељи да га постујем на блогу. Разумећете, сигурна сам, снажну поруку коју он носи у себи. Довољно је само да пажљиво слушате…

„Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану…ало, у овој причи није страдала чета ђака у једном дану. Овде је страдала млада генерација, наше младе наде…. Видите, једног дана су џелати дошли на идеју да нас погубе мучки и удаве у сопственим сузама које нећемо исплакати никада. Њихова имена са поносом почињем малим словом – саша и марина. Марина има чудне ставове. Обратите пажњу, јер се у њеном животу све око њих врти. Уколико Ваш дечко изађе са друштвом то значи да Вас је он преварио и Ви треба да раширите ноге првом који наиђе и да не осећате грижу савести због тога. Уколико немате дечка, онда чекајте оног који ће Вам поклонити бунду или нешто слично, па му дозволите да Вам покаже постељу у којој звер почива. Ако је купио бунду, значи да је купио и Вашу част, тако да је то оправдано. То су само неки од закона пресветле нам марине. Док је наш други џелат, врста божанства чак, пресветли сале, само колекционар наших молитви. Наравно, молитве у виду СМС порука које коштају више него паклица цигарета или, још боље поређење, више од литре млека које би попило Ваше дете које у соби плаче док Ви слушате нови ултра мега хит наше предивне Гоге. Она од алкохола не осећа ноге и не сећа се где живи, јер јој драги не поклања пажњу како она очекује, па сада пева о томе у виду стиха „скини ми прљаве гаћице, али запамти – ја сам поштена“. Ове речи слушају младе мамице, „али то што сам лака не значи да нисам паметна.“ Мега хит заиста, ја се њој дивим!!! Но небитно, то је нека наша хијерархија. Уколико тражите краља – нема га. Он је давно умро. Његово име би било Галилео Галилеј. Не заиста, само тако називам све људе који имају мало мозга да не слушају глупе матрице које они врте. Сви велики су постали велики тек после смрти, па ће ваљда једном и они.
Имамо ми и трећу врсту људи овде – оне који могу све да промене, али им фали мотивација. Изговор? Па, то је хит, баш има лепу мелодију итд. Запитајте се једном : кад сто пута чујеш нечије мишљење, хоћес ли почети да мислиш као он? Ја нећу, имам своје! Али, очигледно је да спадам у мањи проценат истих. О моралу ће нам држати предавање они који имају морала колико и амеба мозга. Речима једног човека којег ја сврставам у „Галилео“ категорију : „Овај rock and roll је узео све! Дао једва нешто мало да се помене. али пре бих свирао и даље макар ни за какве паре него сада да одустанем!“ Тако ћу и ја. Вичем све док ме не буду чули они којима су речи намењене.

Закључак? Лакше је продати глупост народу него га научити да ради паметну ствар. Ми смо жртве своје егзистенције. Умиремо, јер овде живимо…Али, запамтите – нисмо ми криви што делимо исти ваздух са горе наведенима. Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану…умрла је мученичком смрћу чета ђака у једном дану.“

Текст написао Јевтић Жељко
Текст читала Ивана Петковић

( Овај пост објављен је и на матичном блогу „Приче из недођије“ )

Апел српској јавности: Српске жртве нису мање важне!

Преносим један E-mail који је почео да кружи интернетом, који сам добио од пријатеља. Ради се о апелу Српских Двери поводом Резолуције о Сребреници којег у потпуности подржавам, казаћу и ја коју реч о томе, оне најбитније ствари, јер припреман обиман материјал о томе кога би требало да објавим за највише недељу дана.

………..

Апел Српских Двери:

http://www.dverisrpske.com/tekst/1750941

Поштовани пријатељи,

На иницијативу Српског сабора Двери, а поводом актуелне иницијативе Председника Тадића у вези са усвајањем Резолуције о Сребреници у Скупштини Србије, покренут је апел српској јавности против резолуције о Сребреници у Скупштини Србије, који је у једном дану потписало преко 70 угледних јавних личности из Србије, Републике Српске и Расејања, као и преко 50 српских патриотских организација из целог света.

Позивамо Вас да ову информацију проследите и другима, а сви они који желе да се као појединци или организације прикључе овом апелу довољно је да свој пристанак на стављање на заједничку листу потписника доставе на интернет адресу Српског сабора Двери infodveri@verat.net

У пропратном објашњењу потребно је навести име и презиме појединца или организације, своју стручну квалификацију и место боравка (тј. седиште организације).

Текст апела као и списак потписника можете погледати на нашем сајту:

- Апел српској јавности поводом тзв. Резолуције о Сребреници: СРПСКЕ ЖРТВЕ НИСУ МАЊЕ

-Резолуција о Сребреници НЕЋЕ ПРОЋИ: Највећа акција српског невладиног сектора на свету до данас

- 70 угледних личности из читавог света против Резолуције о Сребреници

Редакцијa
……………
Ако Скупштина Србије донесе резолуцију о Сребреници биће то наше колективно самоубиство! Јер као нација која је кроз своју читаву слободарску историју крварила и била геноцидирана, ми ћемо се том резолуцијом само-декларисати kao геноцидан народ, на тим изфабрикованим лажима о непостојећем геноциду у Сребреници, а Републици Српској и нашим будућим покољењима забићемо нож у леђа без икакве перспективе да бранимо своје интересе! Сада се јасно види од доласка ДОС-а на власти, да су заједно, заједно са овом проданом „опозицијом“ гробари Српског народа, а ова резолуција о Сребреници је задњи „ексер“ којег треба да закуцају у „мртвачки сандук“ којег нам припремају! Не дозволимо то, неће нам опростити ни жртве које су за слободу лиле крв кроз целу нашу историју, ни будућа поколења!

Зашто то причам…?

Тзв. опозиција је ту да нас преведе „жедне преко воде“, јер ето, тобоже инсистира о тој другој резолуцији у којој ће се поменути Српске жртве. Наравно да ми тртеба да правимо резолуције о својим жтвама геноцида из рата у Босни, преко 3000 именом и презименом, али не само на конту грађанског рата у бившој СФРЈ, већ кроз целу нашу мученичку историју! Брига овај свет под терором Америке за Српске жртве, зато нико неће ни обратити пажњу на ту другу резолуцију, јер да им је до осуде злочина над Србима, из Хашког суда не би био пуштен доказани злочинац над Србима, шиптар Харадинај и кољач Срба Насер Орић!! Кликните на слику Српске жртве Костадинке Грчић испод натписа на енглеском да видите страни сајт где се помињу српске жртве:

The body of Bosnian Serb civilian Kostadinka Grcic, executed by Bosnian Muslim forces by stabbing her in the chest.

Ако је резолуција о Сребеници показивање саосећања са тућим жртвама на државном нивоу, где ти је Тадићу за ових 9 година ДОС тираније исто таква резолуција на државном нивоу за наше жртве!! Да појасним, мислим на Србе Тадићу. Да покажемо и себи и целом свету да саосећамо са својим жртвама ( аустроугарска зверства, па Јасеновац, па из хрватске олује, па око Сребренице !) нема ту алузије што се константно намеће годинама са свим  нашим mnogobrojnim жртвама геноцида:

„па то се подразумева, да ми саосећамо са својим жртвама кроз историју… шта ће нам резолуција“

,јер тако све те „демократе“ и „борци за људска права“ показују на државном и националном нивоу да су им жртве сопственог народа други…!!
Зашто ми не покрећемо тужбу против Хрватске за Јасеновац! Злочини геноцида не застаревају! Није важно што то свет можда неће да изпроцесуира у овом неповољном тенутку за нас, кад нас тако одвратно сатанизују, битно је да ми покажемо самопоштовање према самима себи и према нашим жртвама, а не да их заборављајући, по други пут вршимо геноцид над њима…!

Колико је светкој „демократији“ до српских жртава најбоље се може видети у речима известиоца Европског Парламента за Србију, Јелка Кацина:

Кацин: Ма какве Српске жртве !

„Известилац Европског парламента за Србију Јелко Кацин поздравио је Тадићеву најаву да ће српска скупштина усвојити резолуцију о Сребреници, али је оценио да би усвајање друге резолуције о осуди свих злочина релативизовало осуду злочина у Сребреници.“

Тадићу..!

У тих 13 масовних гробница у Сребреници муслимани су до марта 2007-ме открили нешто мање одо 2500 лешева ( где су бре тих 8000 „жртви геноцида“!!), од којих је за око 1000 утврђено да су погинули у размени ватре са Српским снагама, а има и доста оних који су умрли пре уласка Српске војске у „заштићену зону“ Сребреница, чак и пре рата у Босни. Постоје извештаји о томе, студије, књиге, али овде је забрањено причати о томе!

Зашто Тадићу !

Зашто се не направи нека емисија где би се причало о томе, да се дозволи нашим истраживачима да раскринкају ту лаж, и на основу својих истраживања, и на бази иностране документације! Да докажу да је „монструозан злочин“ који помињеш измишљен, изфабрикован са намером да се Србима утера кривица да су злочинци и геноцидан народ.

Заиста је монструозно све ово што нам се припрема, овом напаћеном народу од ове наше однарођене власти под плаштом „моралног искорака“, док је истовремено Месић баш крупним корацима „морално“ искорачио амнестирајући злочинца над Србима и ратнохушачки запретио Србима у Републици Српској!
Све је ово завршни специјални рат да се Српски народ уништи, да сами себи ставимо омчу око врата уз помоћу ових сво-страначких гробара, јер док Месић саосећа са злочинцем над Србима и амнестира га, ми на измишеном геноциду сами себе закопавамо и бришемо из историје!?

Где су сад оне бабе нарикаче „говора мржње“ из НВО организација за људска права, где једино Срби немају никаква права, већ им у свом нападу беснила желе да утерају кривицу и комплекс злочиначког народа? Зар Месићев потез амнестије злочинца над Србима није говор мржње, бабе нарикаче!

Зашто сада не бесните на ТВ екранима…!
Не…! Ова резолуција не сме да се деси, никако…!

Зато… подржимо свом снагом апел Српских Двери тако што ћемо дати свој пристанак на заједничку листу потписника њиховог и нашег свенародног и свесрпског апела! Урадимо то на интернет адреси Српског сабора Двери infodveri@verat.net и покажимо овим страначким мафијашима да иако смо нажалост још под њиховом окупацијом, да смо јачи од њих!!

Љубодраг Симоновић – Дуци на СОС каналу, јануар 2003. – Допинг и спорт

Данас је из серијала Дуцијевих наступа на „СОС“ каналу на реду веома битан део „Спорт и допинг“, јер се читаве младе генерације широм света, па чак и млађи узрасти, уништавају путем допинга, а та слика је иста и код нас!

Кликните на задњи квадратић жуте командне линије плејера, да би видео прилог гледали преко целог екрана.
Линк ка видео клипу на:http://www.viddler.com/
Преузми видео прилог (153 мб.)
У случају да због прекорачења протока у мегабајтима, линк за скидање привремено не функционише, користити ово упутство за скидање видео клипова.

Данас је и више него јасно да је апсолутно немогуће у спорту постићи све боље и боље резултате, и рекорде, без употребе допинг средстава. Ићи у спорту све више и више, све даље и даље, све снажније и снажније, све рекордније и рекордније, апсолутно је немогуће без употребе допинг средстава, јер напросто људски организам у природном смислу има своје границе и лимите, које не би могао да пробије без употребе тих допинг средстава. Сада се због тога рекорди мере у хиљадитом делу секунде, али се зато тај млади људски организам на хиљаду и један начин распада! Када је одговарао на питања гледалаца, Дуци је поменуо чувеног америчког атлетичара Карла Луиса, који је као допинг користио хормон раста који проузрокује распад организма. Луис је у слободном времену носио брњицу да му се вилица не би распала.

Тим хормоном раста допинговала се такође чувена америчка атлетичарка Florence Griffith-Joyner која је била позната да са осмехом, без грча на лицу, пролазила кроз циљ побеђивајући све редом, освајајући тако златне медаље… али то је имало своју цену, умрла је Септембра 1998-ме.

Ретки су спортисти који су проговорили о индустрији допинга, један од њих је чувени Немачки голман Хароплд Шумахер , који је у својој књизи „Последњи звиждук“ раскринкао ту највећу чувану тајну у Немачкој, о допинговању спортиста, али због тога што је проговорио морао је да побегне у Турску. Завршићу са Дуцијевим цитатима.

[...]… У Сједињеним Америчким Државама вредност спортског тржишта дроге достигла је више милијарди долара годишње! Да ствар буде гора, употребљавају се све разорнија средства. Интересантно је да се овог пута на оптуженичкој клуипи не налази владајући систем, већ „покварени спортисти“. Не поричући одговорност спортиста, и то како у допингу тако и у завери ћутања поводом допинга и других прљавих игара у спорту, требало би утврдити и одговорност господара спорта који вуку потезе из сенке, као и спортских функционера који чине све да спрече да истина избије на видело!

Нису само врхови спортске мафије заинтересовани за прикривање допинга, већ су то из истих разлога и фирме спонзори. Утврђено је да допинг афере доприносе паду популарности спорта, што негативно утиче на бизнис. Процењује се да се годишње у спорту и путем спорта окрене преко 1000 милијарди долара! Јавна је тајна да врхунски спортисти узимају стимулативна средства под непосредним надзором све траженијих и плаћенијих стручњака за допинг који раде за фирме спонзоре, велике фармацеутске компаније, међународне спортске асоцијације, спортске савезе, националне олимпијске комитете и имају подршку и заштиту од спортских министарстава! Они који организују такозване допинг контроле, и они који организују и спропводе систематско допинговање спортиста, налазе се на истом задатку! …[...]

[...]… Западна Немачка је употребу допинга дигла на ниво званичне државне политике још крајем 70-десетих! Победе Немачких шампиона треба да омогуће да Немци наново постану победничка нација. Након рушења берлинског зида, утврђено је да су и водећи допинг експерти западно-источне Немачке упркос јавном непријатељству годинама помно сарађивали… [...]

П.С. Ових Дуцијевих емисија на „СОС“ каналу било је седам. То је пребацивано са ВХС-а на диск. Мени је послато 4 емисија, ако неко ко је снимао то, којим случајем има сав материјал са овог Дуцијевог серијала са „СОС“-а, нека ми се јави на:

orgonster@gmail.com

НАТО контролише хашки „трибунал“ – изјавио је 17. маја 1999-те на конференцији за штампу порт-парол НАТО Алијансе Џејми Шеј

Од сада ћу с времена на време са сајта Jared Israel-a: „Царево ново одело – разоткривање лажи“ » http://www.tenc.net/ почети да преносим текстове који на изузетно аргументован начин раскринкавају лажи прљаве пропаганде запада да су Срби злочинци који су криви за све. Сајт је вишејезичан и невероватно колико има богату документацију и на српском језику. То су преведени текстови са енглеског. За почетак ћу почети чланком о међународном трибуналу у Хагу за ратне злочине. Наиме, сваком нормалном човеку кад гледа те процесе, јасно је да се ту ништа и не крије да ту нема никаквог међународног права и правде, већ се ради о продуженој руци Америке за кажњавање Срба, то је јасна порука, јер се доказани злочинци против Срба ослобађају оптужби, а нама ће дрогирани монструми новог светског поретка вероватно тражити, ако им овај њихов слугерај нађе и преда Ратка Младића, и Карађорђа да хапсими, као услов свих услова да уђемо у ЕУ, јер ту је и он негде, крије се по шумама, а можда се и Гаврило Принцип крије у неком жбуну. Владари живота и смрти заиста желе да целу нашу слободарску историју поново изфабрикују и борце за слободу прикажу као неке дивље терористе, злочинце. То је сада на сцени терора новог светског поретка…. паклене машинерија за уништење „неподобних народа“. И зато, за њих… само „зли Срби“ су Срби.

Пређимо сада и на овај текст, у српском преводу преузет је са ове странице поменутог сајта:
http://emperor.vwh.net/serbo-croatian/articles/s-shea.htm

Одломак са НАТО конференције за штампу, одржане 17. маја 1999., на којој је порт-парол Алијансе Џејми Шеј изјавио да НАТО контролише хашки „трибунал“

НАПОМЕНА: Одломак је интегралан; целокупни текст конференције, у енглеском оригиналу, можете наћи на:
http://emperor.vwh.net/docs/jertzback.htm#h-list_quote
[29 јули 2002]

Питање:
Jamie, интересује ме да ли би сте могли да прокоментаришете прошлонедељну изјаву Судије Арбоур из Међународног Трибунала за Ратне Злочине, чију копију сам оставио код ваше секретарице, за вашу информацију. Судија Арбоур је у свом говору изјавила да ће се, као резултат иницијативе НАТО-а од 24 Марта, земље чланице НАТО-а „добровољно подврћи јуридискцији њеног суда чији мандат се односи на дату војну операцију и која превазилази питања националности, а чије истраге су покренуте на основу мишљења тужиоца који има предност над било којим националним судом.“ Да ли НАТО признаје јуридискцију Судије Арбоур над његовим активностима?

Џејми Шеј:

Прво, моје разумевање резолуције УН на основу које је Трибунал основан је да се односи на бившу Југославију и на ратне злочине који су почињени на тлу бивше Југославије.

А као друго, морамо разлучити теоретско и практично. Ја верујем да ће судија Арбоур отворити своју истрагу само када јој ми то омогућимо. Господин Милошевић није тај који је Судији Арбоур обезбедио визу за Косово и омогућио јој да почне са истрагом. Њеном суду ће бити допуштен приступ само захваљујући НАТО-у, НАТО је пријатељ Трибунала, НАТО чине људи који су приводили оптужене за ратне злочине у Босни. До сада смо имали 14 хапшења од стране СФОР-а и наставићемо са хапшењима.

Земље НАТО-а су обезбедиле буџет Трибунала, ми смо међу највећим финансијерима и обезбедили смо отварање друге суднице која ће убрзати процесе, зато будите уверени да смо Трибунал и ми на истој страни, ми желимо да ратни злочинци буду доведени пред лице правде и сигуран сам да када Судија Арбоур буде отишла на Косово у потрази за чињницама оптужнице ће бити подигнуте против људи Југословенске националности и никога другог у овом тренутку.

***

[Мај 17, 1999. Транскрипт конференције за штампу НАТО-а коју су одржали Jamie Shea и Мајор Генерал W. Jertz у Бриселу. Транскрибовано од стране M2 PRESSWIRE (c) 1999. Да би сте прочитали цео транскрипт на Енглеском пратите линк :

http://emperor.vwh.net/docs/jertzback.htm#h-list_quote
..........

Дакле, сада је и са званичног места обелодањено да ту нема никаквог међународног права и правде у хашком трибуналу, јер прво и прво, знало се да је тај суд нелегитимано основан од стране Савета безбедности УН-а које немају права по свом статуту да оснују један такав суд, о томе ће вам нешто више рећи Коста Чавошки.

Шта су онда Уједињене Нације…?