Аутор: Иван С.
Добро вече поштовани гледаоци, добро дошли у европски јавни сервис европске Србије. У вечерашњем дневнику погледајте причу о малом европскom зеки и шаргарепи.
Био једном један мали зека. Имао је свој део шуме, своју башту у којој је гајио купус и шаргарепе, топлу јазбину и мир. Једног дана примети да са високе крошње старог храста виси једна велика шаргарепа, већа од оних из његове баште бар за дупло. Покушао је да је дохвати али не вреди, сувише је високо. После неколико покушаја одустане и таман кад је хтео да крене, примети на храсту закуцану цедуљицу где пише „шаргарепа ће се спустити за две шапе ниже ако ми даш пола твоје шуме, од храста па до потока“.
Зеки се то није допало али је тешка срца одлучио да ипак тргује. Сутра је затекао велику ограду поред храста док је шаргарепа била ниже само за једну шапу. Опет он скочи колико је имао снаге али ништа. Још увек је превисоко и сад се већ наш зека јако растужио. Кроз сузе које су ме изненада кренуле примети нову поруку. Опет пише „шаргарепа ће се спустити за три шапе ниже ако ми даш твоју башту и твоју браћу из суседне шуме“. Нашем зеки се ово још мање допало, чак је и почео да виче како је то неправда али реши да ипак тргује. Мислио је како он заслужује да добије ту лепу и велику шаргарепу и да је то једини пут. Неку своју браћу је успео да доведе и веже за храст, али остале није. Сутра је башта била ограђена и затворена, браћа нестала, а шаргарепа нижа за само пола шапе. Опет је била превисоко, али наш зека је решио да истраје и дохвати ту слатку шаргарепу. У новој поруци је једино писало да због мира и стабилности мора увек да понавља да „шаргарепа нема алтернативу“ и тако је он понављао:
„Шаргарепа нема алтернативу“ , „Шаргарепа нема алтернативу“, „Шаргарепа нема алтернативу“, „Шаргарепа нема алтернативу“, „Шаргарепа нема алтернативу“….
Одједном, чује како нешто шушка у крошњи храста. Зека упита „ко је то“ ?, али нико се не јавља. Онда примети три непознате животиње које се тад већ почеле да се смеју ко луде.
Зека упита једну:
„Шта је смешно душо моја?“
