Критика према Ноаму Чомском и његовог виђења решења за статус Косова и Метохије

Данило Мандић:

Шта ви видите као одговарајуће реалистично решење за коначан статус Косова, и колико се то разликује од онога што заговарају САД сада?

„Већ дуго времена ја осећам да је једино реалистично решење за коначни статус Косова оно што је понудио председник Србије мислим негде 1993, то јест нека врста поделе са Србима.
Сада је остало врло мало Срба, али оно што су биле Српске области треба да буду део Србије, а остало нека буде независно како они то зову, што значи да ће се придружити Албанији. Ја просто не видим, ја нисам видео никакво друго могуће решење ни пре 10 година“.

Ноам Чомски о Косову и Метохији

Линк ка видео клипу на http://www.youtube.com/

Овако завршава свој интервју Ноам Чомски, славни и чувени критичар Америчке спољне империјалне политике, хегемоније, уцена, безакоња  и силе, у прекрајању света по њиховим прохтевима, политике двоструких аршина у којој се увек зна ко је „злочинац“, а то је онај коме они одреде такву улугу. Али када они учине неки злочин, масакр “ у име заштите демократије, правде, морала и цивилизацијских достигнућа“, е, онда, то није злочин, то је „све легално“ , „легалан злочин“, и о томе несме ни да се прича у медијима, а камо ли да злочинци одговарају.

Не доводи се у питање та борба Ноама Чомског против терора Америке према спољнем свету, он се залаже за праведан, законит, демократски свет базиран на поштовању институција и међународног права, али баш због тога зачуђујућа је и доста загонетна ова изјава и став Ноама Чомског око решења за коначни статус Косова и Метохије.

Не оспоравам његову добронамерност према нама и право да има свој став, али баш због угледа којег ужива као критичар америчке империјалне политике, његове речи имају тежину, и зато је по мало загонетно, да се баш у случају Косова позива на „ралност“ ситуације, а не на јасно међународно право и закон, што значи: да националне мањине немају права на отцепљење од државе у којој живе, нити да се тако отцепљене припајају својим матичним државама. Косово је увек била територија државе Србије, нема ту нигде територије шиптара, не треба то објашњавати Ноаму, и када би се сад свуда у свету позвали на разна фингирана и режирана „реалистична стања“, а не на међународно право, онда од правде и закона за шта се и Чомски залаже, неће остати ништа, а сви знамо ко ствара та „реалистична решења“ и доведе свет пред свршен чин.

На пруимеру Косова и Метохије то је Америка, она стоји иза свега, од припреме терена до завршног бомбардовања, а и сам Чомски је рекао у интервјуу којег је дао Данилу Мандићу, а Валентина га је у целости објавила у свом тексту на овом блогу, да Американце није брига за Албанце, већ што тадашња Југославија није прихватила њихов пљачкашки концепт неолиберарних „реформи“ путем ММФ-а и осталих њихових „алатки“.

У том циљу су следиле санкције Југославији, бомбардовање… после чега је следио дуго очекивани „big happening“ (велики догађај, тзв. „промене“) који је тек са џаковима долара ујединио тако „моћну и сложну“ опозицију у Србији, која се 10 година зиаста искрено „трудила“ да се уједини у свргавању Милошевића, али узалуд, па су баш и „затруднели“ од силног труда, али тек су се „породили“ уз помоћ пуно, пуно $… $… $…

Чомски храбро и упорно критикује Америчку спољну империјалну политику, Амери крше сва међународна права по том питању, и уз помоћ НАТО пакта чине многе злочине, масакре, то је неспорно, али ово виђење Чомског око коначног статуса за Косово и Метохију директно се поклапа са политиком беле куће, јер иза целе приче стоје Амери.
Додуше, Чомски говори о подели Косова и Метохије, о делимичном отцепљењу Косова, не потпуном, али смисао је исти.

Зашто је то тако, то само Чомски зна, и овим не желим да умањим његову борбу за праведнији, бољи и хуманији свет, свет базиран на поштовању закона и међунаропдног права, али све се нешто прелама преко наших леђа, преко наше муке.

У прилогу критике Чомског поводом Косова и Метохије, дајем и један текст Љубудрага Симоновића:

Љубодраг Симоновић:одговопр Ноаму Чомском

Љубодраг Симоновић:одговопр Ноаму Чомском (Word 2003)
Љубодраг Симоновић:одговопр Ноаму Чомском (word 2007)
Љубодраг Симоновић:одговопр Ноаму Чомском (Pdf)

Господину Ноаму Чомском треба одати признање за храбро супротстављање америчкој империјалистичкој политици. Нажалост, у интервјуу за београдски лист „Политика“ од 7. и 8. маја Чомски решење за кризу на Балкану види у томе да се до краја реализује политика Вашингтона на овим просторима.

На питање „шта Ви видите као одговарајуће реалистично решење за коначни статус Косова и колико се то разликује од онога што заговарају САД сада?“ Чомски одговара: „Већ дуже време осећам да је једино реалистично решење за коначни статус Косова у ствари оно што је понудио председник Србије (Добрица Ћосић), мислим, негде око 1993, то јест нека врста поделе са Србима. Сада је остало врло мало Срба, али оно што су биле српске области треба да буде део Србије, а остало нека буде независно како они то зову, што значи да ће се придружити Албанији. Ја просто не видим, нисам видео никакво друго могуће решење ни пре десет година.“

Чомскијева идеја није нова. То је, заправо, „модел“ за Косово који су у Другом светском рату реализовале фашистичка Италија и Немачка. Што се тиче Чомскијевог позивања на Добрицу Ћосића, бившег председника Југославије, ради се, заправо, о алибију који је крајње проблематичан имајући у виду мотиве због којих се Ћосић залаже за поделу Косова (проблем наталитета).

Чомски је на истим позицијама са америчким властима. Наиме, Чомски не говори о принципијелном решењу проблема Косова, већ о „реалистичком решењу“. На чему се заправо заснива Чомскијев „реализам“? Пре свега на чињеници да су Албанци већина на Косову и да они не желе да живе у Србији. Да ли би Чомскијев „реализам“ био могућ да иза Албанаца не стоји Америка? Да ли би без тога могао да се поштује други реализам, наиме, да Албанци представљају око 15% становништва Србије и да Срби, као већински народ, не желе да се Космет отцепи од Србије? Чомскијево „реалистично решење“ заснива се, у ствари, на резултатима етничког чишћењу Срба и других неалбанаца са Космета (око 300 000), које су спровеле албанске терористичке групе које су, и по Чомском, организовале и наоружале САД – као и на насељавању стотине хиљада Албанаца из Албаније на Космету.

Шта би се десило када би се принцип етничке мајоризације узео као принцип по коме би требало да се решавају питања националних мањина у европским земљама? Да ли је за Чомског „реалистично решење“ да Албанци отцепе западну Македонију и припоје је Албанији? Или да Грци отцепе делове Албаније у којима су већина? Или да Турци отцепе делове Бугарске и Грчке у којима су већина? Или да Мађари отцепе делове Румуније, Србије и Словачке у којима су већина? Шта је са Абхазијом, Јужном Осетијом, Нагорно-Карабахом, Придњестровљем? Шта је се Каталонијом, Баскијом, Корзиком, Јужним Тиролом, делом Турске настањеној Курдима, са Кримом и другим деловима Украјине настањене Русима, као и са деловима Балтичких држава у којима је већинско руско становништво?

Капиталистички крематоријум и генерација проклетих

Аутор: Љубодраг Симоновић

Београд 2009
Увод

Преузми текст:

Капиталистички крематоријум и генерација проклетих (Word 2003)
Капиталистички крематоријум и генерација проклетих (Word 2007)
Капиталистички крематоријум и генерација проклетих (Pdf)

Свет је постао капиталистички крематоријум. Најважнији задатак хуманистичке интелигенције је да изгради такву самосвест савременог човека која пружа могућност човечанству да опстане. Она треба да укаже на све драматичније последице развоја капитализма као деструктивног поретка и на постојеће објективне могућности за стварање новог света. Истовремено, она треба да изгради политичку стратегију која ће постати полазиште за стварање таквих глобалних облика политичке борбе који ће спречити уништење живота на земљи и створити нови свет. Истинска хуманистичка интелигенција треба да осветли пут који води у будућност. Она треба да постане светионик који ће светлити све јачим сјајем како мрак који ствара капитализам постаје све гушћи. Прометејски принцип постао је основни егзистенцијални принцип. Зато је од прворазредног значаја не правити компромисе и не прилагођавати се тренутној политичкој ситуацији. Компромис значи губитак способности стварања светлости – без које ће човечанство нестати у мраку деструктивног капиталистичког ништавила. Не ради се о стварању својеврсне интелектуалне „елите“ која ће прогласити себе за „савест“ човечанства и на тај начин постати од „обичних“ људи отуђена групација, већ о људима који су свесни деструктивне природе капитализма и који су спремни да свој живот посвете борби за очување живота на нашој планети и за слободу човечанства.

Капитализам се заснива на екоцидном тероризму. Све је мање живота и све је мање људског. Откуцавају последњи часови на еколошком часовнику. Није реч само о загревању планете, већ о систематском уништавању живог света и човека као биолошког и људског бића. Капитализам је истребио на десетине хиљада животињских врста. Зоолошки вртови, ти концентрациони логори за животиње, указују на однос капитализма према живом свету. На профиту заснована пољопривреда уништава земљиште све отровнијим хемикалијама, генетски изобличеним биљкама и монокултурама. Шуме умиру. У току је уништавање водних ресурса. На стотине хиљада контејнера пуних нуклеарног отпада бачено је у океанске дубине. Преко 90% мора и океана је загађено. Отопљавају јужни и северни пол. Расте ниво мора што ће довести до потапања приобалних градова и огромних делова копна. Смањивање салинитета у Северном мору довешће до заустављања Голфске струје и тиме до катастрофалних климатских промена не само у северној хемисфери, већ у целом свету. Уништавајући озонски омотач капитализам од сунца као извора живота ствара извор смрти. Човечанство се приближава нултој еколошкој тачки после које ће климатске промене саме по себи да производе све драматичније еколошке промене на које човек више неће моћи да утиче.

У току је генетско изобличење човека и биолошко пропадање народа. Ваздух, вода, храна – све је затровано. У намирницама свакодневно се повећавају „дозвољене“ количине адитива. Њихово збирно дејство све погубније утиче на здравље човека и на његове генетске особености. Све већи број младих пати од тешких оболења. Све већи број људи је стерилно. На капиталистички начин дегенерисана медицина и фармација не настоје да се боре против болести, већ да створе што већи број профитабилних болесника и на тај начин прошире своје тржиште. Америчка лекарска комора донела је одлуку да лекари престану да се баве превентивном медицином јер се њеном применом смањује број болесних и тиме њихова зарада. Процењује се да се на Западу преко 70% операција врши због профита. Убијање људи, поготову деце и девојака, ради „добијања органа“ представља најмонструознију капиталистичку праксу. У Енглеској преко 40 000 девојчица и дечака годишње буде отето и искасапљено, у Француској преко 30 000, у САД преко 100 000… Најпознатије светске клинике „набављају“ органе на „црном тржишту“, што значи да непосредно сарађују са бандама професионалних убица које су се специјализовале за отимање и убијање младих. Будући да органе пресађују пре свега онима који имају новца и који спадају у владајућу класу, није случајно што капиталистичкој олигархији није стало да искорени ту злочиначку праксу. Убијање и касапљење деце „обичних“ грађана да би богаташка „елита“ могла да замењује органе на најубедљивији начин указује на злочиначку природу капитализма.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

ММФ и Светска Банка: Два оруђа разбијача националног суверенитета

Данас вам представљам антиглобалисту, проф. економије Мишела Косудовског (Michael Chossudovsky) чији се текстови објављују на сајту Канадског центра за глобална истраживања:
http://www.globalresearch.ca/
на коме имате преведене текстове и на Српском, од разних антиглобалиста, као и преведене видео клипове. Међу њима су и моја два, а биће их још, и тамо и овде, на блогу.

Укратко… у овом тексту Косудовски детаљно објашњава праву улогу ММФ-а и Светске Банке у разбијању националних суверенитета држава. Ово је Косудовски писао и причао још 2000-те, на основу „реформи“ које је ММФ у координацији са Светском Банком спроводио у другим државама које  су пристале на погубни аранжман са ММФ-ом, наводи и примере, Индонезија итд…
Косудовски јасно разобличава да ММФ и Светска Банка нису никакве социјалне установе, чак неки мисле да Светска банка има и хуманитарну улогу у крајњој консеквенци, међутим, тим институцијама руководе мешетари са Вол Стрита, а они знамо нису социјални радници, већ банкари који су и Америку довели до финансијско-економског колапса. Све су ово требали и морали да знају и наши ДОС „реформатори“, наш „први демократски изабрани премијер“ који је лепо причао, имао је каризму,  сви помињу то, али од његове каризме Србија није имала ништа, већ од његових поступака, дела.
Увео нас је у катастрофални аранжман са ММФ-ом, увео је шок терапију, после његовог убиства све је настављено, и данас смо стварно у шоку, пред колапсом, дугујемо ММФ-у 30.666 милијарди $! Пре „реформи“ бивши режим нас је задужио код ММФ-а са нешто преко 10 милијарди $, али и ДОС-овци знају математику.
Пре него што прочитате интервју професора Косудовског, издвојио бих само нешто што је најактуелније за нас данас, за наше Косово и Метохију.
Коседовски:

ММФ и Светска Банка су направили план за послератну економију Косова, која је подразумевала слободно тржиште, много пре самог бомбардовања. Видите да сарађују. Ако нека земља одбије интевенцију ММФ-а, на сцену ступа НАТО, или разноразне тајне службе, и онда створе услове у којима програм ММФ-а може да се наметне.

Чланак је преузет са овог линка:
http://www.globalresearch.ca/index.php?context=va&aid=10376

Преузми текст у целости (Word 2003)
Преузми текст у целости (Word 2007)
Преузми текст у целости (Pdf)

Разговор са професором Мишелом Kосудовским, Професором економије на универзитету у Отави, Канада. Разговор водио и уредио Џеред Израел (16. априла 2000)

Оригинални текст можете наћи на http://globalresistance.com/serbo-croatian/articles/mmfi.htm

Michael Chossudovsky је професор економије на Ottawskom Универзитету и аутор „Глобализација Биједе“ (The Globalisation of Poverty), Утицаји Реформи ММФ-а и Свјетске Банке (Impacts of IMF and World Bank Reforms), Мрежа Земаља У Развоју (Third World Network), издавачка кућа Impacts of IMF and World Bank Reforms
Kосудовски:

Када мисија ММФ-а дође у неку земљу и захтева укидање друштвених и економских институција као предуслов за додељивање зајмова, ово је веома слично физичком разарању које је проузроковало НАТО бомбардовање. ММФ ће да нареди затварање болница, школа и фабрика. То је, дакако много ефикашније него бомбардовање тих истих школа, болница и фабрика – као што је урадњено у Југославији – али резултат је у сваком случају исти: уништење земље.

ММФ је написао нешто што се зове Мултилатерални Договор о Инвестицијама [МАI] – то је најсвеобухватнији уговор о инвестицијама, Потписивање води привредној пропасти земље. У ствари, рат је једноставно МАI када ништа друго више не преостаје.

Џеред: Шта мислите о демонстрацијама које се сада одвијају у Вашингтону?
Kосудовски:

Па, много људи се окупило у Вашингтону да протестује против система из Breton Vudsa, ММФ-а и Светске Банке. Питање није, против чега се боре, већ за шта? Имам утисак да је преовладавајући став међу невладиним организацијама да је овим институцијама потребна реформа и људско лице, да морају да се преоријентишу на помоћ сиромашнима, итд. Мислим да је овај приступ, који је произашао из кампање «50 година је доста» против економског система из Breton Vudsa, једна велика грешка. И заиста, народ сада доводи у питање и сам легитимитет ових институчија.

Али још увек влада забуна. Неки мисле да ММФ и Светска Банка играју опречне улоге, што није случај. Такође, постоји тенденција да се ове институције посматрају одвојено, док су у ствари оне само два оруђа западне елите да државе претвори у територије.

Џеред: Да ли мислите да Светска Банка успешно заварава људе?
Kосудовски:

Постоји веровање да Светска Банка има хуман приступ ситуацији, да покушава да реши проблем сиромаштва, док га ММФ ствара. Чак се мисли да између две институције постоји сукоб. То је глупост. Светска Банка и ММФ у суштини раде исте ствари; само су им зоне одговорности у Трећем Свету различите. На одређени начин, то представља још већу опасност баш зато што наводни мандат за помоћ сиромашнима разоружава противнике. Чињенице су једноставне: иза обе институције стоји Вол Стрит. Њима руководе банкари, а не социолози.

Слободна трговина: прва сестра рата

Ноам Чомски : Нови милитаристички хуманизам

Aутор: Валентина Шекарић

Аврам Ноам Чомски је амерички лингвиста, филозоф, писац и професор лингвистике на Институту за технологију у Масачусет-у. Данас је један од најутицајнијих критичких мислиоца у свету, чије поље деловања и интересовања обухвата лингвистику, информационе технологије, идеологију, савремено друштво, политички систем и образовање. Заслужан је за развој теорије о генеративној граматици која се сматра највећим доприносом лингвистици направљеним у прошлом веку. Његов натуралистички приступ проучавању језика имао је посебно утицаја на филозофију језика и ума. Утврдио је своју хијерархију и класификацију формалних језика на основу њихове генеративне моћи. Према „Индексу цитата у уметностима и хуманистичким наукама“ из 1992. године, Чомски је од 1980. до 1992. године био највише цитиран живи научник, и осми најцитиранији научник у свету уопште. Постао је надалеко познат по својој критици медија и политике након своје критике Вијетнамског рата. Такође, познат је и као политички активиста и велики критичар спољне политике САД-а.
Критичан према америчком капиталистичком систему и великом бизнису, он описује себе као слободног социјалисту који саосећа са анархосиндикализмом и веома је критичан по питању лењинистичке гране социјализма.
Чомски је често осуђиван да су његови погледи они које моћници не желе да чују и због тога је сматран америчким политичким отпадником. Неки од његових карактеристичних погледа су веома строга критика спољашње политике САД-а. Једна од његових највећих изјава је да осећа двоструке стандарде владе САД-а, који резултују масовним кршењем људских права. Доказивао је да да САД заступа демократију и слободу за све са једне стране, док су са друге стране савезници са недемократским и репресивним организацијама и државама у свету. Такође, доказао је да масовни медији у САД-у широко служе као део пропаганде владе и корпорација са циљем да обезбеде пристанак и оправдање међу широм публиком за своје акције широм планете.
Септембра 2006. године, венецуелански председник Хуго Чавез, током свог говора на Генералној скупштини Уједињених Нација, препоручио је свим чланицама и лидерима читање књиге Чомског „Вођство или опстанак: Америчко трагање за глобалном надмоћи“. По њему, ова књига Чомског одлично показује зашто је Америка највећа опасност за светски мир. Та изјава проузроковала је дуготрајни аплауз од огромне већине на том састанку.
Поред лингвистике, Чомски је постао један од водећих критичара америчке спољне политике почевши од Вијетнама, па све до америчке инвазије на Ирак. У својој књизи „Нови милитаристички хуманизам – Поуке Косова“ оштро критикује бомбардовање Југославије, јер је била у супротности са Међународним правом. Чомски указује на то да је хуманитарна трагедија на Косову, у ствари, почела тек после почетка бомбардовања. У свом контроверзном бестселеру „09.11“ детаљно анализира напад на Светски Трговински Центар у Њујорку. У тој књизи, он Сједињене Америчке Државе назива водећом терористичком земљом у свету.
Априла 2006.године, Аврам Ноам Чомски први пут је дао интервју за домаћу телевизијску станицу у Србији. У том разговору са Данилом Мандићем, Чомски отворено говори о Америци и њеној политици, о агресији на бившу Југославију, о измишљеном геноциду и о Косову. Тај интервју можете погледати овде.

1. део интервјуа :

Преузми видео клип (20.7 мб.)

2. део интервјуа :

Преузми видео клип (20 мб.)

3. део интервјуа :

Преузми видео клип (20.8 мб.)

4. део интервјуа :

Преузми видео клип (13.5 мб.)

Ноам Чомски је почасни члан одељења друштвених наука при Српској академији науке и уметности у Београду.

(Овај пост је објављен и на матичном блогу „Приче из недођије„)

Атлантис: емисија о отказаној геј паради поноса

Као што већ знате, радио емисију:“Атлантис“ која се сваке недеље емитује на другом програму радио Београда у 17 часова, води и уређује госпођа Биљана Ђоровић. У прошлој емисији баш на дан геј параде поноса, било је речи о тој паради. Водитељка је на почетку емисије цитирала речи из књиге Дуње и Љубодрага Симоновића “Нови свет је могућ“ о суштини капитализма који од човека ствара потрошачку роботизовану животињу за његову репродикцију.

Послушајте емисију…

Преузми аудио клип (8 мб.)
(тон је нешто лошијег квалитета, јер имам слаб радио сигнал, но све се јасно чује. За неки дан стићи ће оригинал)

На самом почетку осврнуо би се на поједине речи Филипа Шварма новинара листа “Време“. Почео је да говори о хулиганима који су каже “деценијама проблем ове државе“ и о њиховом насиљу над грађанима где год стигну. Причао је причао и затим га је водитељка упитала да да мишљене о узроцима све већег пораста насиља и хулиганских група којe пребијају све редом.

Потом, господин Филип поче да прича како се згражава и да не може да схвати да неко може да узме металну штанглу и да пребија неког коме овај ништа није учинио, што је наравно неоспорно тачно, но то нису узроци настанка насиља и хулигана, већ последице, и када му је Биљана поново скренула пажњу да жели да од њега чује шта мисли о узроцима свему томе, тек је онда Филип почео да прича, али шта, углавном нејасну реторичку маглу…

… реч је о једној сложеној појави… ми живимо у транзиционом друштву, све је транзиционо, многе вредности које треба да важе или су пропале или нису постојале, или тек треба да се успоставе… ту сад постоји широк спектар лова у мутном… ми живимо у сиромашном необразованом друштву… итд.

и на крају Филип је закључио да је узрок свему томе што се не примењује закон. Да, то је тако тешко закључити…
Па јесте Филипе, у суштини јесте, али непоштовање закона може да буде и дискриминација грађана са хомосексуалним склоностима, саобраћајни прекршај, значи нисте се прецизно изјаснили, већ користите празну реторику иза које се крију прави узроци.

Све већи пораст насиља у Србији и броја хулигана је директна последица пљачкашке приватизације од старта петооктобарских промена коју петооктобарци, “са привесцима“ бившаг режима, још спроводе.

Родитељи многих младића који су данас хулигани, изгубили су посао, остали су без ичега, породица је тако разбијена и деца су се отргла контроли, и пошто их власт не запошљава, већ их само кљука бајкама о ЕУ, препуштена су улици, а и медијском тренду “анти хероја“ разних криминалаца, разним црним криминалним хроникама и емисијама, где нас разни “обавештени људи“ из “добро обавештених извора“… кљукају са наааајвећим “државним тајнама“, за које још ни властодршци не знају ништа.

Омладини је тако узор постао Аркан, Легија, Чуме…

Могло би још да се прича о томе, али ово је срж проблема и разлога за пораст хулиганских хорди и насиља, а не тако излизана и исцрпљена реч, еуфемизам: “транзиција“. Омладина сама по себи није крива за то, већ овај пљачкашки неолиберарни режим који генерише све то!

Но… пређимо на тему, на хомиће….

Господин Филип каже да је парада поноса искориштена да Србија покаже, цитирам:

“ да нама не треба Европа, да нама не треба знање страних језика (!?), да смо ми сви ксенофобични…“

и када је водитељка упитала како изводи те закључке које она нигде не види, Филип алудира да је Србија против Европе зато што организацијама попут “Српских Двери“, “Образ“ и осталих смета безазлени скуп од неколико стотина људи који ће захтевати своје уставно и законско право да нам покажу да су различити, и у једном моменру се упитао, цитирам:“ Шта… да нас неће можда хомосексуалци заразизти, па није то болест..!“

Идемо редом…

Прво… ми, хетеросексуалци и без њихових парада поноса знамо да су они различити, нисмо ваљда толиоко гупи да они то треба да нам парадно покажу, али смо против да јавно промовишу болест своју као „свој сексуални избор“, а и деца ће бити тако стално изложена утицају тог геј болесног тренда преко јавних паради и сличних циркуса. А што се тиче Еврпопе, колико знам господине Филипе, иако смо ми Срби тако ужасно беспомоћни што нисмо у Европи, ми ипак можемо учити стране језике, и учимо их, јер они се уче у нашим школама уз помоћ ума, а не “европе“, осим ако се у тако моћним “европским стандардима“ нешто није изменило…?

Друго… господине Филипе зашто неко не би био против параде поноса хомесексуалкаца и зашто је тај неко који има свој сопствени став који је различит, аутоматски против Европе?!
Зар “интеграције“ у ЕУ нису интеграције различитих народа, идеја?
Зар сви који су у Европи морају да „мисле“ исто? А ко „мисли“ другачије… – марпш напоље… то?

Запамтите ово што ће вам рећи господине Фиилипе… “Ми, Срби, јесмо у Европи, увек смо и били, али смо већина против уласка у ЕУ, што је потпуно нешто друго…!
Ето, Норвешка и Швајцарска су у Европи, али нису у ЕУ.
Да нису можда и они против Европе господине Филипе…?
Човек је мислеће биће, и само ако различито мисли, он тек тада мисли и размишља, тек тада је човек, мислеће и умно биће, тек тада постоји.
Но, наравно… ово је још један атак на пре свега умност, интелигенцију, на све што је Српско, суптилно испирање мозгова, утеривање комплекса ниже ведности, јер ако не размишљаш ко европа, “ти си против“, неки ретард, шта ли, ти не знаш ништа, необразован си, заостао… то је скривена порука која се стално убризгује овом напаћеном народу, користи се свака прилика.

Треће… нико није против саме безазлености поменуте параде, јер и парада људи за заштиту животиња би била безазлена, него је против онога што она јавно промовише, а геј парада јавно промовише болест хомосексуализма, и то са поносом.
Зашто нам стално медијски намећу ту своју хомосексуалност да размишамо и судимо о њима само коз призму њихове хомосексуалности, раде ли они нешто друго у животу?
Ми имамо право да будемо протиов јавне параде поноса хомосексуалаца, јер према њој се одређујемо независно од тога да ли смо у Европи или не, већ по свом ставу, мислећем ставу о хомосексуализму. То је само став мислећих људи и то никако не значи да смо ми за дискриминацију хомосексуалаца, против хомосексуалаца, већ против њихове јавне параде поноса, ваљда је то јасно! То не значи да ћемо правити нереде ако се та парада и одржи, ваљда је и то јасно, или је про-европски оријентисаним агитаторима потребно “’цртање“..?

И четврто… господин Филип каже: “Шта, да нас неће можда хомосексуалци заразити, па није то болест..!“

Јесте болест, јесте Филипе, али не како ви алудирате да је то неко вирусно обољење попут грипа, па ћемо у близини педера , или ако се рукујемо са њима, добити болест хомосексуализма, већ то је ментално-психолошка болест, опасна за друштво, за нашу децу, ако се легализује кроз легализацију хомосексуалних бракова. Но , наравно то не значи да се треба згражавати над тим љидима који оболе од те болести, обезвређивати их, дискриминисати их по тој основи, напротив, треба им помоћи.
То што је Светска Здравствена Организација (СЗО) 17.05.1990 скинула хомосексуалност са листе менталних болести, то не значи да хомосексуалност више није боест, већ прљава игра светских моћника, јер шта се заправо променилу у болести “хомосексуализам“ па сад је то “слободна сексуална оријентацуија“, а не више болест ?!

Не треба бити доктор па да се зна, ништа..!
Исто би било када би и алкохолизам рецимо скинули са листе болести, па сад то није болест, већ “слободна пићна орјентација“.
А кад нешто скинеш са листе болести, онда то не треба лечити, зар не..?
Зато имамо ово:

Пропагандна порука овог педера гласи: “Децо, будите педери“

Етар је “ништа“…!

Аутор: Небојша Стојковић

Из мог истраживања и сазнања о бесконачној енергији етра.

Захваљујући постојању електро-магнетне природе ЕТРА, постоји, исте природе сваки атом као и исте природ свако атомско поље сила. „Електро“- статичко поље линија силе није обична (геометријски нацртана крива) линија,она је интегративистички електрично-магнетни склоп супер струје ЕТРА који се испољава из „НАЕЛЕКТРИСАНОГ“ЕНЕРГЕТСКОГ СТАЊА АТОМА, његовог генератора и извора егзистенције. (електро „статичко“ ја видим као ФОРМУ СТОЈЕЋЕГ ТАЛАСА ЗАТВОРЕНО, СУПЕРСТРУЈНО-ДИНАМИЧКО, ЕЛЕКТРИЧНО-МАГНЕТНО у ЕТРУ).

(ОВО ЈЕ ПОТПУНО НОВ ДОМЕТ, нов квалитативни рекорд СЛИКОВИТОГ РАЗУМЕВАЊА у атомској физици КОЈИ МОЖЕМО СЛИКОВИТО ПОСМАТРАТИ У ФОРМИ И ФУНКЦИЈИ ЕНЕРГИЈЕ ЕТРА!).

Ли Де Форест, први научник који је правио електронску ДИОДНУ И ТРИОДНУ цев (од које је настао по истом функционалном принципу ТРАНЗИСТОР) је по Теслиним нацртима (за прављење „електронског“ осцилатора непрекидних немодулираних носећих „електро“-магнетних осцилација Теслиног радио предајника и пријемника)направио и тих 12 цеви. Тесла је тим осцилатором кроз електрично коло цеви и ел.мотора и успео да каналише проток електричне струје ГЕО-ЕЛЕКТРИЧНОГ-ЕЛЕКТРИЧНО-МГАГНЕТНОГ, ЕЛЕКТРО-СТАТИЧКОГ ПОЉА, БЕСКОНАЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ЕТРА.

Закључак је, ако се према званичној науци „Ни из чега неможе добити енергија, онда се нарочито код мене у Лесковцу (безобзирно према правопису) из „НИЧЕГА“ мoже добити чиста бесконачна струјна енергија!

Даклем „НИШТА“је ЕТАР.

Овај начин Теслиног коришћења космичке енергије, идеалан за земаљску употребу,није употребљив као генератор у НЛО-има за транслаторно и трансрелационо(кроз) кретање у космосу,али је могуће и из ЕЛ.-СТАТ. поља, директно добити струју независно од јоносфере!
Један од задатака „Теслине интернет радионице“ би ће истраживање мноштва концепција различитих могућности генерације енергетске трансформације.

Геј парада хомосексуалаца у Београду

Не знам да ли ће се данас одржати најављена геј парада поноса или ће бити отказана, али имам потребу да кажем нешто око хомосексуализма.

Хомосексуализам је болест која се лечи, тим људима треба помоћи, а не дискриминисати их.

Ја немам лично ништа против хомосексуалаца, ни оних који хомосексуалност сматрају оно што и јесте, болест, па покушавају да се излече ( дапаче, јер они бар покушавају да се излече, траже помоћ), нити против оних који су свесни да је то поремећај, али су то свесно прихатили као“свој избор“, јер не могу да се одупру узбурканим хормонима. Да је хомосексуалност поремећај ( који наравно може да се излечи) говори елементарна природа ствари,…. све што у природи постоји као врста: биљке, животиње, људи… настало је и постоји због хетеросексуалности природе живота, настанка и постојања разних биолошких врста. Само таква природна врста може да се одржи у животу, да се размножава, да опстане.

Да иронија наших „поносних хомосексуалчића“ буде већа, оних латентних који су сада као одрасли поносни на то што јесу, они су на овај свет дошли искључиво због хетеросексуалног полног односа њихових родитеља, а не хомосексуалног.

Дакле… елементарна природа ствари говори да је хомосексуалност болест, јер теоретски гледано, у биолошком смислу, са хомосексуалношћу свет изумире, а са хетеросексуалношћу се ствара.

Мало ми је необично да овако детаљно пишем око хомосексуализму, да објашњавам оно што се за нормалног човека само по себи зна и разуме, али данашњи човек опасно креће стазама менталних изопачења, болести и лудила, а доказ томе је да је свет дошао на рубу пропасти од непрекидног и немилосрдног загађивања природе путем индустријске и нуклеарне производње, и ратова, јер постоји опасност, да ако се то лудило не заустави, процес свеопштег загађења природе постаће иреверзибилан, неповратан, неће се моћи спречити чак и да свет предузме мера за то!

Да се вратимо на хомиће…

Неки хомосексуалци у расправама истичу да је хомосексуалност од стране Светске Здравствене Организације (СЗО), скинута са листе менталних болестии..!??

Тачно је, „СЗО“ је 17- ог Маја 1990- те скинула хомосексуалност са листе менталних болести, а и наше Српско лекарско друштво званично се 14.05.2008-ме усагласило са ставом Светске Здравствене Организације, да хомосексуалност није болест….!?

То сам нашао на овој веб адреси, http://lnk.nu/gsa.rs/10gs.php … и издвајам кратак цитат Српског геј удружења:

„Српско лекарско друштво је званично коначно потврдило став слагања са Светском здравственом организацијом да хомосексуалност није болест. То је добра вест. Ми је наравно поздрављамо и подржавамо и наглашавамо да је то почетак отварања институција у Србији“, навела је Вучковићева.

Но хајде да питамо све лекаре..

„Лекари… шта се то променило код хомића, па сада хомосексуалност више није болест као некада што се сматрало, него, сад је то њихова ‘сексуална оријентација’…“?

Баш ништа…!

У болести ништа, али у главама “елитних“ политичара, оних који воде политику здравства, штошта.

Све је остало као што је и било када се хомосексуалност третирала ко болест, и у ментално-психолошком и свакаквом смислу, а и хомићи се и даље грле, воле, љубе и туцају ко и раније, али сад „то није болест“ !??

Хммм…

Хомосексуалци већ уживају сва људска права у нашем правном систему, као људи, грађани, а не као „хомосексуалци“, као посебна мањинска сексуална група у виду неке „родне групе“ која је и правно заведена и легализована…

По нашем закону, грађанин као легални првни субјект, а не хомосексуалац, не може бити дискриминисан ни по којем праву и основу, па ни по основи свог сексуалног опредељења, у супротном, то је законски прекршај.

Дакле… хомићи су већ заштићен законом…!

И чему сад та сва бука…?

И сад долазимо до проблема да ти хомосексуалци који кажу да је „то њихов избор“, желе посебна права у правном систему државе, да се они под називом: „родне групе“ или шта већ, посебно, као таква групација, уврсте у групи људских права, као посебна, заштићена врста.

Ако се тако и заведу, онда се постављају више питања:

Да ли су они сада и грађани, и хомосексуалци, и да по томе имају двострука права?

Или су само хомосексуалци, па да имају сва права као и ми, нормални грађани, хетеросексуално опредељени?

Они желе да као „хомосексуална група“, или „родна група“, или „трећи пол“ , како се већ ословљавају, да буду нека врста законом „заштићене мањине“, да се венчавају, усвајају децу итд,… што је веома опасно за друштво, за елементарну и психолошку нормалност људске врсте као неке друштвене заједнице, јер тако се на мала врата кроз правни систем хомосексуалност третира као „нормална ствар“, уздиже са на пиједестал неких посебних законских права „мањине“, и тако се у суштини хомосексуалност у друштву ЗАКОНСКИ и не третира као болест, јер то је сад „слободан избор“ доведен до неких „посебних права“ у правном систему неке земље, и као такав заштићен…

Први корак ка том лудилу урадила, је „СЗО“, сада су на реду наши врсни „интелектуалци“ из НВО, разни „експерти“ за људска права, слични политичари и правници, тада би се у друштвима увела два правна субјекта и грађанин и хомосексуалац.

Човек, свако људско биће у свом развоју има потребу за мушким и женским полним идентитетом и ако се легализује у правни систем државе да хомосексуалци имају права да усвајају децу, ако је то дете стално окружено својим једнополним родитељима, ето пута до ментално болесног друштва са несагледивим последицама, јер то дете ће расти и развијати се у неприродној психолошки болесној заједници, са својим једнополним хомосексуалним родитељима, и врло је веровати да ће и то дете можда због снажног утицаја хомосексуалности својих родитеља ( сигурно ће да види како се мушка „мама“ и „тата“ грле и љубе), јер неће имати хетеросексуални пример, и постати педер или лезбејка, јер није имао прилика, нити права на избор (!), да му се да могућност одабира, да живи са хетеросексуалним родитељима, да живи у здравој брачној заједници.

Сва та деца једном ће постати одрасли људи, највероватније ће и она бити хомосексуалне оријентације, ако пре тога не одлепе, имаће и она своју усвојену децу, а какво ће тек онда то будуће друштво да буде, боље је да и не замишљамо, јер нема те маште која то може да измашта то лудило, чак ни Орвеловска…

А где су права деце, те невине дечице коју хомосексуалци буду усвајали, која и ништа не схватају шта им се догађа…!

Где су интелектуалци на јавној сцени Србије, да бране права напуштене деце, деце без родитеља, дечице која нису ни свесна шта им се догађа када их усвајају педери и лезбејке!

Имају ли и она право да знају право стање ствари око овога, па да се и она определе…!

Од свега тога њихови животи зависе…!

Сви се бусају у права детета, али ко их штити на делима…!

Та мала чаробна створења неће ништа ни схватити, али зато смо ми старији ту да их заштитимо, али како да их заштитимо кад овај свет и цивилизацију воде идиоти и лудаци (!!)… како… како…????

 

Питам и те хомиће, и њихову савест, јер и они су људи…

1. Имају ли та деца право да бирају када их будете усвајали ?
2. Имају ли та деца право на свој избор, да их можда прихвати хетеросексуална породица..?
3. Имају ли та дечица права да знају целу и комплетну истину..?
4. Или… шта им се заломи…?
5. Наравно, хомићи, та дечица мала неће ништа схватити чак и да им објасните и хомосексуалну, и хетеросексуалну опцију, она су немоћна, незрела, тек одрастају, стасавају, развијају се, једноставно немају куд, напуштена су, и где је сад ваша људска савест и поштовање других, јер деца иако су мала, и она су људска бића, баш као и ви, зар не… ????
6. Зашто себи дајете право на „слободу избора и права“, а деци одузимате ту слободу, слободу да знају, слободу избора…?
7. Где вам је савест и морал према тој деци која можда хормонално и ментално нису предодређена као ви, где…!!!
8. Ма деца су деца, ко их пита, јел то…!!!