Небојша, до даљнег, неће писати на свом сајту, нити га администрирати

Аутор: gorchilo

Поштовани пријатељи, текст који следи ми је Небојша издиктирао „у перо“ јер ових дана више није у могућности да користи компјутер. Све је објашњено у наставку:

„Драги посетиоци,

Због изненадних здравствених сметњи, нећу моћи да пишем на свом сајту, нити га администрирати. Због преоптерећености очног система, изненада сам добио упалу ока, десни, зубобољу, температуру и сав хаос који следи иза тога. Сада ми је боље, али упалу је највише погодило лево око и извесно време не смем да га изложим надражајима гледања у монитор.

Код очног лекара имам заказан преглед тек 31.08. и видећу шта је.

Док се не опоравим потпуно, улогу администратора преузима мој пријатељ који вам поставља овај текст.

Наравно, морао сам и код зубара, и после првих прегледа ту тек предстоји рударски посао.

Мора да ми се сече мост на горњој вилици, да се поваде многи зуби, разне интервенције ту треба обавити, и када се све то среди, очисти… треба ми се направити нова вештачка вилица. То морам да урадим што пре, и то код приватника, јер у борском Дому здравља цела ствар има да се одужи до ко зна кад…

Да би се цела ствар одрадила код приватника, требаће ми 300 евра, и док не сакупим потребну своту, не почињем ништа.

Незапослен сам, и једва крпарим крај с крајем…

Свима онима који ми својим донацијама помогну да прикупим потребну своту, бићу вечито захвалан!

100, 200 динара, 5 евра… ко колико може.

На страници Помозите овај блог имате банковне рачуне на којима можете уплаћивати донације.

Ето, наши драги Срби из дијаспоре који прате мој сајт, пре 7-8 дана уплатили су ми две донације, и од тога сам успео да уштедим 60 евра, дакле остаје да сакупим још 240 евра.

Доста сам уложио у свој сајт, блог, целог себе, живце, непроспаване ноћи, и на крају крајева своје здравље. Искрено пишем, иза мене не стоји нико, никаква странка, политичари, групације, само моја маленкост која у ствари представља обичног човека. Вероватно то људи препознају и зато у солидном броју посећују мој сајт, а њихове све бројније посете су моја сатисфакција!

Ни трећину нисам дао од онога што могу, али премор, и здравствене тегобе учинили су своје.

Но, када се опоравим, биће још доста тема од мене, текстова, али мораћу потпуно да се опоравим и одморим, са здрављем нема шале.

Наравно, овај мој апел за донацијама је искрен и чист, није морање…

Бујица мојих мисли ме је изненада избацила на интернету, бујица живота ме можда и изненада уклони са њега. Но, видећемо шта ће бити…

Ви драги посетиоци, можете и даље остављати коментаре на разне текстове, мој пријатељ ће то администрирати и регулисати како већ то иде.

Аутори блога нека пишу и даље у склопу концепције овог сајта.

Сви који ми пишу на мејл једно време им нећу моћи одговарати, надам се да ће ме разумети.

И на крају да вас поздравим све, све посетиоце, све Србе у дијаспори, све ауторе на сајту, разне сараднике, помоћнике, нарочито свог пријатеља који ће док се не вратим администрирати блог и посебно користим прилику да поздравим једног вредног сарадника и драгог пријатеља који ми помаже на оћириличавању свих текстова на будућем блогу! Нека настави са послом и даље, па кад се вратим финализираћемо све. До што скоријег виђења… све вас које сам навео још једном од срца поздрављам.

Небојша“

Ислам осваја стари континент!?!

На популарном сајту YоuТube-у недавно је постављен видео-клип са подацима који говоре о томе да ће ислам ускоро постати религија са највећим бројем верника у ЕУ! Такође, у овом шокантном видео клипу се каже и то да ће до 2025.године трећина европске деце бити муслимани.

Овај видео-клип, који је до сада погледало рекордних 10,219,138 људи, предвиђа да ће ислам у водећим земљама ЕУ ускоро постати религија са највећим бројем верника.
На снимку који траје око осам минута износи се податак да је у протекле две деценије број становника у Европи драстично порастао захваљујући миграцији муслимана. Уколико се овај тренд настави, за неколико деценија већина житеља Старог континента ће се клањати Алаху. Свет у коме ми живимо неће бити свет у коме ће живети наша деца.
- Алах ће подарити победу исламу у Европи без мачева, пушака и освајања. Нису нам потребни терористи, ни бомбаши самоубице. Више од 50 милиона муслимана ће претворити Европу у муслимански континент за само неколико деценија. – својевремено је изјавио председник Либије Муамер ел Гадафи, предвиђајући да ће муслимани владати Европом.
Овај видео-клип представља такође и демографске податке за највеће европске земље попут Немачке, Француске и Велике Британије.
Према подацима у видео-клипу, земља која ће најбрже постати већинска муслиманска држава је Холандија. У овом тренутку 50% новорођенчади у Холандији је муслиманског порекла! То значи да ће за само 15 година они чинити половину укупног броја становника Холандије.
За Француску се каже да је 30% становништва млађег од 20 година – муслиманско. Овај податак се образложе подацима да просечна француска породица има 1,8 деце, док је за породицу муслимана наведен невероватан податак да у просеку броји 8,1 дете! Фертилитет муслимана је 4,5 пута већи од француза из чега се изводи закључак да ће Француска постати исламска република за само 39 година!
Муслиманска популација у Великој Британији, у протеклих 30 година, повећала се са 82.000 на чак 2,5 милиона. Немачка ће за 50 година постати већински муслиманска земља, а за Русију се предвиђа да ће 40% њене војске у наредних неколико година чинити муслимани!
Исти видео клип са хрватским преводом може се погледати овде :

Са друге стране, светски демографи тврде да процене у овом видео-клипу нису поткрепљене чињеницама. Како је писано у британском ББц-ју, водећи стручњаци из области демографије кажу да се у клипу не наводе извори објављених података. По њима, не постоје ваљани подаци о природном прираштају у Француској. У тој земљи се не води евиденција о вероисповести новорођенчади због чега је немогуће утврдити колико се муслиманске деце рађа у Француској.
Британски ББЦ каже и то да је потребно да Холанђанке које су муслиманске вероисповести рађају 14 пута више од жена других вера да би се оствариле прогнозе да ће Холандија пре свих постати већински муслиманска земља. Према званичним статистикама, удео муслимана у укупној популацији Холандије је само 5%. Такође, тачни подаци за Велику Британију ће бити изнети у јавност тек након пописа становништва 2011. године.
Британски „Дејли телеграф“ недавно је објавио податак да ће, до половине овог века, око 20% становништва у земљама Европске Уније бити муслимани. Растући број досељеника из муслиманских земаља, у комбинацији са ниским наталитетом староседелачког европског становништва, основни је разлог што се у наредне четири деценије очекује нагло увећање броја муслимана у земљама Европске Уније – тврде статистичари.
Било како било, изнесени подаци су застрашујући. Нисам расиста нити националиста, али се искрено надам да је демант стручњака тачан, јер забрињавајуће делује чињеница да свет у коме ми живимо неће бити свет у коме ће живети наша деца и њихово потомство.

Пост је објављен и на матичном блогу „Приче из недођије“

Европа нема алтернативу

Аутор:Валентина Шекарић

Међународни монетарни фонд одобриће Србији већи дефицит како би се попунила све већа рупа у државној каси. Заузврат, тај исти ММФ ће тражити повећање пореза на додату вредност! Тако су нас недавно упозоравали економисти.
Са друге стране, Титови пионири просто су се утркивали у давању изјава не би ли исмејали економско знање стручњака. „Нећемо смањивати плате и пензије ни повећавати порезе“ и „Током преговора са ММФ-ом биће издејствовано да не дође до повећања ПДВ-а, али ни смањивања плата и пензија“ обећавали су они са врха. И да нисам поборник оне наше старе : „Обећање-лудом радовање“, можда бих још и веровала у ове бајке. Али…наш happy end, изгледа, неће бити баш тако happy попут бајке. Све више ми се чини да ће то бити суморно буђење успаване лепотице без принца који је,уз пут, само жаба која нема ту моћ да наивним пољупцем реши све. А српска бајка почиње овако : Да би попунила све већу рупу у државној каси, Влада Србије ће од Међународног монетарног фонда тражити повећање дефицита, али ће и подићи порез на додату вредност. Кажу – то је једино решење! Стварно су способни, нема сумње. Кад год нема пара, а мора се вратити оно што је позајмљено, они се смело досете, па удри по сиротињи! Оној што, у безнађу, сама себи сече прсте. Грбача народа је, дакле, још увек најпрофитабилнији бизнис! И док јавност навелико нагађа о већим порезима и начину на који ће харач да се убере од сиротиње, има и оних који су мало размислили пре него што су се досетили да постоји и друго решење – обавеза да се жестоко смањи број запослених у јавном сектору, пре свега у просвети и здравству! Дакле, то је то. Транзиција ће, изгледа, бити успешно довршена када број поједених оброка у народним кухињама буде једнак броју оброка поједених у нашим домовима. За то време, политички синови, ћерке, жене, тетке, стричеви, братинице, сестрићи, бабе и прабабе и даље ће безбрижно да раде уваљени на најбоље могуће положаје! И они најпаметнији никада се неће сетити да смање број ових „привилегованих“ лезилебовића како би олакшали буџет и сјахали са грбаче напаћеног народа. Роналд Реган није био у праву око пуно тога, али је једно погодио у сам центар: „Не очекујте од државе да реши Ваше проблеме, јер држава је – проблем!“ Ових дана, те речи добијају своју потврду. Опет и по ко зна који пут, настрадаће ситна боранија иза које не стоји ни једна једина политичка партија! Али, нема везе…Цене скачу, посла нема, а рачуни стижу. Они срећнији данима једу попару и џем. Они мање срећни једини спас виде у народној кухињи. А има и оних који сањају један оброк дневно или макар суву корицу хлеба! Зимница, огрев и нова гардероба постали су мисаона именица за многе у Србији. Живот испод ивице егзистенције постао је симбол просечног Србина. Али, опет…Све то нема везе. Најважније је да смо добили Бели шенген и да идемо у Европу, зар не? А Европа нема алтернативу!
Било како било, ММФ ће бити веома задовољан радом Титових пионира. Будуће генерације у Србији имаће прилике да раде за дуговања која ће им остати у наслеђе, мало од нас који ћутимо, а мало и од наше пословне елите стручњака са „сјајним“ идејама! Симулација пада са 3000 метара без падобрана је управо почела. Сигурна сам да ће се на далеко чути када једном ударимо у земљу. Свесни да нам нема спаса, Титови пионири испуњавају последњу жељу и брзина тог задњег пада се повећава. Ко преживи – причаће. А до тада, хипнотисана гомило, гласајмо и даље за Титове пионире. Ако ништа друго, морам признати да имају стила!

(Пост је објављен и на матичном блогу “Нешто сасвим лично”)

Хирошима-злочин који нема оправдање!

Аутор: Валентина Шекарић
На данашњи дан, 6. августа 1945.године, америчка војска бацила је прву атомску бомбу у историји човечанства на Хирошиму. Од удара бомбе и последица радијације страдало је 140.000 људи. Две године након тога, од велике количине радијације, умрло је неколико десетина хиљада људи.

Три дана касније, 9. августа 1945.године, америчко ваздухопловство бацило је још једну атомску бомбу на јапански град Нагасаки. Иако је она била слабија од атомске бомбе бачене на Хирошиму, у овом нападу погинуло је 80.000 људи. Седам дана касније Јапан је капитулирао, а планета је схватила да је човек сподобан да уништи живи свет на њој.
Данас, 64 година након атомског напада на Хирошиму, застрашујуће делује чињеница да већина Американаца сматра да је бацање атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки у Другом светском рату било – оправдано.
Анкета Универзитета Кинипиак из Њу Хејвена, спроведена од 27. јула до 3. августа, показала је да чак 60% Американаца оправдава ово монструозно бомбардовање јапанских градова атомским бомбама у Другом светском рату. Интересантна је и чињеница да се за овај највећи злочин у 20.веку, званична САД никада није јавно извинила Јапану! Уместо тога, сами су себе прокламовали у “планетарне борце мира”!?!
Ако се поброје жртве свих америчких бомбардовања (која су наравно увек била из “демократских” побуда), несумњиво се долази до веома изненадјујућег броја који никако не асоцира на – мир. Међутим, чини ми се да се американци и данас држе оне старе : “Смрт појединца је трагедија. Смрт милиона је – статистика.“!
Неки имају обичај да кажу и то да “велики не греше“. Ако у томе има истине, онда се од будућности може очекивати свашта. Или – ништа.

Пост је објављен и на блогу “Нешто сасвим лично“.

Гушење истине

(Одломак из књиге проф. др Светозара Радишића „Гушење истине“, објављене 29. јула 2009. године)

Новинар за време кризе у друштвеном хаосу подсећа на човека који је научио један страни језик, а потом отишао у земљу у којој се тим језиком говори. Колико су несвесни свог недовољног знања, показују свакодневно у радио- програмима и на телевизији када уместо експерата позивају своје колеге да одговарају на питања из свих могућих области. Тако у емисијама новинари питају новинаре, шта мисле о ратовима, економским кризама, моди, саобраћају, климатским променама, суђењима, историји, власти… Занимљиво је да новинари често у својим медијима, злоупотребљавајући могућност да објаве своје мишљење, суде људима, процењују или суделују у клеветама. Слушаоцима и посматрачима се чини да то раде по нечијем наговору или због става претпостављених.

http://www.svetozarradisic.com/

Емисије које на најбољи начин показују на који ниво лицемерја је спала људска цивилизација јесу оне у којима гостују новинари–уредници. Тада се може видети шта може да (у)чини средство јавног информисања и шта значи надобудност и гордост. Гости просто сијају од задовољства, изгледају радосно и расположено, одговарају с лакоћом (лаконски) на питања која би требало да препусте онима који су школованији од њих, имају функције у вези с подручјима која се испитују или имају вишегодишња искуства у областима о којима је реч. Чини се да што мање знају све више, извештаченим осмесима, прикривају своје незнање. Већином са њима разговарају њихови потчињени новинари, што је у емисијама очевидно, будући да су снисходљиви до нивоа улизице и невешто сугестивни и провокативни.

Будући да су уредници интернационални системци, најчешће говоре о демократији, транспарентности, слободоумности и против недемократских режима. Међутим, у својим медијским кућама они су, то је јавна тајна, праве и искрене аутократе. Уосталом, новинари су већ све о њима објавили, у вербалним сукобима после бројних трансфера и због међусобних неподношења ривалских медијских кућа. Тешко је у Србији наћи редакцију која поштује неку другу осим своје.

Осим тога, очевидно је да мали број новинара има намеру да трага за истином. Већина њих су системци, који стрепе за своја радна места и стога „не таласају”. Креатори медијске сцене у Србији после 5. октобра 2000. године су проверени системци Александар Тимофејев, Драган Бујошевић, Александар Тијанић, Манојло Вукотић, Љиљана Смајловић, Милорад Вучелић, односно сви они који су стигли на крилима „октобарске револуције”, смењивањем претходних интернационалиста (комуниста и социјалиста). По свему судећи, нарочито на основу понашања, изговорених и написаних речи, без обзира где су школовани, сви су они интернационалисти, а још вероватније нико од њих не пости у доследно сва четири православна велика поста, што би требало да значи да се и не исповедају. Уосталом, медије у Србији воде интернационалисти од периода краља Петра I, а истина је била за медије важна једино онда када је човек веровао да Бог постоји, да је свеприсутан и свепрожимајући – истина и љубав. О њима, њиховом знању, интелигенцији и моралу немам намеру да кажем или напишем било што (не)пристојно, јер би ме тужили свом правосуђу (уредници скоро да не излазе из Палате правде) упркос слободи мишљења, говора и писања за коју се боре и у коју се куну, они и њихове новинарске зависне и независне организације. Наведена реч „системци” не би требало да их повреди, јер не би били на тако важним местима у време „великог брата” да нису беспоговорно медијски послушни. Системац је човек који поштује систем такав какав је и слепо слуша претпостављене, доследно обављајући постављене задатке.

Зато новинари широм света, не само у Србији, учествују у медијском рату против човека и од људи стварају „руљу”, по моделу који одговара „великом брату”. Зар је некоме природно да се на две странице пише о томе шта је нека девојка рекла у емисији „Велики брат”, а да се у истом листу појави текст на маргини, у простору четири и по пута пет и по центиметара, у којем пише да је Европска унија продужила мандат Хашком трибуналу. Учинио је то „Блиц” од 13. марта 2009. (страна трећа) под насловом „Хаг ради још две године”. Чудно је што се новинари нису потрудили да објасне читаоцима како може Европска унија да продужи мандат трибуналу основаном одлуком Савета безбедности Уједињених нација. Зар то не би било право информисање јавности?

„Политика” је на сличан начин објавила текст о одлуци Савета безбедности да бомбардује Србију у пар реченица у дну друге странице. Тако је у том реномираном листу од 12. августа 1998. године скривена вест под насловом „Савет безбедности заседао“. Уместо саопштења о заседању, објављен је коментар из којег се није могао ни наслутити садржај саопштења Савета безбедности. Било је то скривање истине опаснe пo Србе и Србију, будући да су поједине ТВ станице објавиле да је тада Кофи Анан прозвао Слободана Милошевића и да је запрећено да ће НАТО посести новим снагама Македонију и Албанију, да ће бомбардовати циљеве у СРЈ и доћи трупама у Србију. О тим најавама није било ни речи у поменутој „Политици“, иако су се те претње догодиле много пре Рамбујеа и Рачка. Ако су тада Србе лагали новинари Слободана Милошевића, који су отерани одлукама др Зорана Ђинђића, зашто и сада демократски оријентисани новинари обмањују исти народ?

То што у Србији постоје новинари и редакције који уместо да сарађују са дојучерашњим непријатељима настоје да им служе, не служи на част ни српском народу, ни његовом симболу Светом Сави. Међутим, то је најбољи доказ да су медији у Србији непрестано у својој врсти рата.

На основу научних процена о судбини „новог светског поретка“ и светске владе треба очекивати да ће се ускоро освестити главни и одговорни уредници и да неће водити рат против свога рода, нити ће јавно говорити о стварима о којима немају појма. Очекује се да ће се негативна информациона мегатенденција зауставити освешћивањем тзв. квалитативне цивилизације, а исто тако и грађана Европе, која се поноси својом културолошком традицијом.

Стога, као што је забележио Радивоје Пешић у књизи Завера порицања: „Европа се у првом реду мора ослободити политичког и дипломатског дилетантизма, пресије поткултуре, псеудонауке и квазиинтелигенције. Европа мора извршити реконструкцију сопствене историје. Европа се мора ослободити тешких наслага својих пропалих идеологија и циљева које не може остварити. Без параноичних истина Европа би требало да одбије захтеве за порицање својих корена. И коначно, Европа би требало да се ослободи самоблокаде објективних информација о себи и свету које је окружују.”

То је начин да се истина искористи као најубојитије оружје против бескрупулозних освајача, односно протагониста за сада још увек имагинарног «новог светског поретка».

Медијски рат се наставља. У ствари, медијски рат који је након агресије на СРЈ настављен у Србији, само је потврдио истину да су информације узрок свих ратних сукоба и да ратови у основи садрже неистине, избегавање, пропуштање и прећуткивање истине.

Ипак у медијском рату постоји и нешто ново. У Србији је објављена, коначно, о речима и истини. Аутор књиге, научник који је предвидео ратове будућности, као што су културолошки, неокортикални, електромагнетни, вибрациони рат и рат између полова – најављујући ратове у којима ће нестати простор као фактор рата, упозорава на стравичну моћ речи.

Човек још није схватио значај и моћ речи, а без њих нема садржаја информација и није могуће било шта изазвати, покренути, учинити, створити… Зато је медијски рат опаснији од многих других облика ратова.

Колики су значај и моћ речи, грађани Србије научили су на Маркалама, у Сребреници, у Рамбујеу, у Рачку, из свог историјски највећег прогона 1995. и 1999. године, затим током и после „петооктобарске револуције 2000-те“, јер су тада поједини медији у Србији водили отворени информациони рат против свог народа и сопствене војске.

У рукама оних који прочитају књигу „Гушење истине“ биће историјски документ, који би требало да помогне да се освесте многи грађани Србије и да сазнају шта новинари нису хтели или нису смели да пренесу јавности из саопштења портпарола Војске Југославије.

Књига „Гушење истине“ чита се у једном даху, а читаоцима ће се чинити да им недостају смелост и стрпљење да смирено прочитају невероватне и запањујуће информације о времену у којем су и сами били сведоци многих догађаја.

http://www.svetozarradisic.com/