Аутор:Јелисавета Живковић
Живимо у свету где баш и нема много разумевања за различитости. Људи се готово на смрт плаше једни других и то с пуним правом. Данас живимо љутити, пуни мржње, имуни на све патње које доноси свакодневница. Некако негде нестаде стид, не постоје забрањене ствари.
Како би смо могли да престанемо да бивамо жртве?
Хајде да престанемо да мрзимо једни друге, да се међусобно не вређамо
Хајде да једни другима престанемо да говоримо ружне ствари.
Хајде да победимо јаз који се створио.
Хајде да савладамо силе које нам очигледно никако не доносе ништа добро.
Нема потребе да се истиче да ли сексуална опредељеност може угрозити било кога уколико је она приватна ствар сваког појединца. Први корак ка узајамном разумевању је свакако признавање и схватање различитих видова живота.
Идеални односи подразумевају да се људи понашају с поштовањем и уважавањем. Да би остварили поштовање, није потребно много. Уколико некоме смета да се суочава са сексуалним навикама и потребама неких људи, било ког опредељења, довољно је рећи, смета ми… молим те уважи то и своје потребе задовољи са својом сабраћом, немој и у мом присуству. Немамо разлога да раскидамо можда сјајно пријатељство, али ако радиш оно што ми заиста смета, сматраћу да немаш добру вољу за нашим пријатељством.
Мислим да би се тако много лакше пребродио све већи јаз. Тада би много лакше свако са својим интимним потребама ускладио своја сексуална интересовања и пред нашом децом, и пред нашим родитељима, рођацима, младићима или девојкама, мужевима или женама.
Довољно је само мало добре воље и схватања шта је заиста за понос, а шта је брука и срамота за овај народ. Парадирање нам свакако није на част и углед!
јул 14, 2009 у 11:34
E JBG NISAM JA ZA OVO? ne ne !!
Pise i u mom profilu „da je bog zeleo pedere on bi stvorio adama i stevu“ mada kazu za dobrog muskarca pol nije bitan!!! Ali neka fala ja ocu da ostanem glupi i zadrti balkanac koji ne razume novi poredak a ono u sustini me ne doticu ljudi sa tim opredeljenjem samo mi niko ne moze reci da je to normalno i da treba da se ponosim ako sutra (ne daj boze) moj sin ode u tom pravcu
јул 14, 2009 у 13:26
Prihvatanje razlicitosti, po meni, je normalno ophodjenje prema ljudima, ni po cemu nismo isti.
Moj zivotni moto je i inace a i za ovu temu; „Zivi i pusti druge da zive“.
јул 15, 2009 у 02:30
Да се нешто разумемо, у животу никада се нисам тукао. Али биће секса на улицама Београда у септембру. Људима је пукао филм, а педери ће доћи као вреће гована за све што мучи овај пренапаћени народ. Биће удри до зоре, од зоре ће сам…
јул 17, 2009 у 01:22
Skrivena kamera-Aparat za pronalaženje pedera
јул 18, 2009 у 20:27
Drago mi je što postoje ljudi koji poštuju tuđu volju, možda je bolje reći tuđi identitet. U tom smislu, podržavam ovaj tekst. Potrebno je nalaziti kompromise, nalaziti načine da čuvamo one koji su nam prijatelji, ili prosto one koji žive u našoj blizini. A to se može samo iskrenim razgovorom. Ta otvorenost i želja za sporazumom (uprkos, baš uprkos svim našim razlikama) velika su vrlina ovog teksta.
Ali pomislimo i na to da je poštovanje identiteta pustiti druge da budu baš ono što jesu: ako je neko homoseksualac, on to želi da bude uvek i na svakom mestu, kao što i mladi heteroseksualci to žele i čine (a tu je, bojim se, razlika u odnosu na ove druge): kada vidimo dečka i devojku koji se grle dok šetaju ulicom ili sede u parku, da li to vređa naš moral? I zaista, ko im može zameriti? Zar nismo svi, barem nekad, barem sa nekim, radili baš isto to? A sada zamislite nekog ko to ne može da uradi, zamislite da vam to brane.
Sada vam je lako da razumete kako se osećaju homoseksualci. To me u velikoj meri podseća na one stare seoske priče: roditelji (ili rodbina, ili zajednica) ne odobravaju vezu dvoje mladih, pa je sprečavaju. Ali, znate, takvo nasilje nad tuđom voljom je uvek bilo osuđivano u seoskoj patrijarhalnoj zajednici, a ugroziti nečiju ljubavnu sreću smatralo se najvećim grehom. Pitam vas, zašto su ti stari, prosti, seoski ljudi bili mudriji od nas danas? Zašto se i onda znalo da je ljubav sveta i neporeciva sila, a danas to nikom više nije jasno?
Poštovanje!
јул 21, 2009 у 11:31
Od kada se BRE Nebojsa bavis i ovim? Ma kakvo OPREDELJENJE??????Opredeljenje je kada se izmedju Pere i MIke opredelim za Miku ili Ziku , a NE izmedju Pere i Mikice za Mikicu.Ne LAZITE VISE DECU DA JE TO OPREDELJENJE.Zna se sta je normalno , a STA NIJE.
јул 21, 2009 у 11:52
To је текст аутора на блогу који обрађује тему хомосексуализма.
Нико овде не лаже никог, какву децу !?
Какво опредељење…?
Шта причаш…?!
Цитирај ми то…
Не знам шта си ти то видела да овде неко неког лаже, ваљда умеш да разумеш смисао текста.
Немој да намећеш нешто што мислиш само ти да се овде намеће.
Ко уопште у тексту ( цитирај) или коментару тврди да је нормално бити хомосексуалан и да се не зна шта је нормално, а шта не, кад је секс у питању?
Кажи…?
јул 21, 2009 у 19:15
Хомосексуализам је природан – поремећај. Једно занимљиво истраживање спроведено над једнојајчаним близанцима открило је да је од Х пријављених хомосексуалаца из тих парова њих незнатно више од Х/2 имало браћу такође хомосексуалце, док је преостала половина имала браћу хетеросексуалце.
Размислите пажљиво шта то значи?
То значи да хомосексуализам НИЈЕ генетски једнозначно одређен. Другим речима генетски материјал сам по себи аутоматски НЕ одређује да ли сте хомо или хетеро. Опет другим речима значи да ОКОЛНОСТИ (природне и друштвено-социјалне) почев од оплођења јајне ћелије, кроз развој у стомаку, након рођења, све до смрти, утичу да ли ће неко у јеном тренутку превагнути на хомо- или хетеро- страну.
Из овога се види, да је хомосексуализам АНОМАЛИЈА према којој се као таквој треба и односити. Ово је од посебног значаја за васпитавање деце: ни у ком случају хомосексуалци не смеју добити децу на усвајање да не би (наравно негативно) утицали на њихово сексуално васпитавање а тиме и опредељење. Из истог разлога све друштвене појаве везане за хомосексуализам треба означити као друштвено непожељне и свести их на апсолутни минимум.
Са становишта друштва наркоманија није ствар личног избора. Исто тако ни хомосексуализам није ствар личног избора већ озбиљна бољка која угрожава темеље људског друштва. Зато људи треба да почну да разликују шта је шта и да се тако и осносе према овој пошасти.