Религије и планетарна визија

Аутор: Иван Мирковић

Када је ова тема у питању, неопходно је да направите разлику између „бога/богова“ и „примарне креације“ односно „матрице“ не постоји могућност поређења.

Одређени богови су у могућности буквално црпити вашу етеричку енергију коју користе као извор властите енергије.

Вјерујем да смо сви упознати и знамо разлику измедју двије примарне енергије које се манифестују у тренутној димензији.

То су физичка и етеричка „животна“ енергија које посједује и другачије називе у зависности одређених култура односно цивилизација на планети.

Физичка енергија нам преноси физичку снагу коју користимо за покретање наших физичких „возила“ у реалитету (димензији) у којој тренутно постојимо. Ту енергију црпимо из хране. Напоменуо бих такође да у зависности типа хране коју користимо тако наше тијело поприма особине сличне храни коју користимо, што се касније може одразити и на нервни систем и ум, свијесно или несвијесно…

На другу страну етеричка енергија нам доноси свијест, вољу, мисао, емоције, комплетну животну енергију коју посједујемо као 3Д ентитети. Односно та енергија посједује нас. Управо та енергија интересује наше блиске ентитете „богове“ из других релитета, односно тј. њихове фреквенције постојања које су невидљиве за наш електромагнетни спектар од само 0.005.

Одређени људи на планети не посједују довољну информисаност о правој, објективној перцепцији стварности реалитета у којем постојимо.

Тада су пуно више подложни психичкој манипулацији која временом може попримити облике конфузије, немогућности схватања одређених појава и стицања наметнутог вјеровања.

Природно је следити правац свога разума који је у стању сагледати информације из више димензија, то понекада укључује и логику, нарочито у религијским системима.

Није ми намјера да некоме мјењам његову визију и систем вјеровања, него да се информације које постоје око нас свијесно сагледају из више димензија и препусте разуму људског бића да донесе одлуку.

Када смо код информација у вези религије, понекад смо склони брзоплетим одлукама и закључцима а посебно ако нам је од рођења наметнутно неко вјеровање и тада, се не трудимо пуно да потпуно сагледамо постојеће доказе, него да истрајемо у својим убјеђењима и вјеровању, што је наравно, лоше, јер као такво није природно, као стварна особина људских бића којем је неопходно да се константно мијења и прати свој разум, а не систем вјеровања која од нас праве индивидуе у души са одређеним групним менталитетом и вјеровањем.

Проширивањем свијести и разума човијек константно еволуира, постаје интелигентнији и мање приступа материјализму јер полако увиђа илузије реалитета које су нам наметнуте ..

Код информација о Исусу Христу постојало је још пуно „ентитета“ који су имали сличну прошлост и наравно постоје еквивалентни докази које би ваљало истражити.

Рецимо, у центру Лондона [Piccadilly] постоји библиотека гдје се могу пронаћи електронски скениране копије древних списа и књига као и копије. Тако рецимо, 1280.год.прије христа у египатској књизи мртвих се описује син божији Хорус, син Озириса, рођен од мајке дјевице, који је лијечио, враћао вид слијепима, ходао по води, имао 12 ученика, касније разапет, био мртав 3 дана, касније ускрсао итд…иста ствар се описује у Tibetian Book of the Dead, и многим другим древним списима које нећу сада наводити јер ми то није поента приче, никакво доказивање, кога интересује има изворе информација.

Постоји још пуно „ентитета“ са сличним описима, и свако може урадити своје истраживање по том питању, ако га интересује, јер то је најважније природно полазиште и смисао тј. слобода истраживања. Када стекнете велики број информација које вас интересују ваша енергија која је повезана са нервним системом ће процесирати сакупљене информације и уз помоћ разума приступити оним које сматра као најпоузданије.

Моја лична визија стварности је да схватимо постојање и других реалитета у универзуму као и паралелних свијетова, да се не ослањамо на групне системе вјеровања и да не одбацујемо одређене појаве само ако их наша чула не могу увијек регистровати.

Рецимо код религије је ситуација да имамо веома пуно различитих религија које се међусобно сукобљавају а паралелно и дијеле људе. Јер то је и циљ владајуће елите, односно хибрида „iluuminata“ који су прије више хиљада година поставили своје генетске везе на планети Земљи а које данас представљају аристократију која посједује њихово божанско право на власт, њихову посебност. Наравно постоје и други ентитети који истима манипулишу из сијенке без претјераног експонирања и публицитета, јер, највећу помоћ добијају баш из тог извора људске игноранције и смањења људске свијести. Раумије се, не поричем не постојање и исправност Библије као скупа древних списа, али наша реалност је да је иста преправљана како одговара владарима из сијенке и тада процесирана у јавност. Такође постоји пуно елемената који су погрешно преведени или имају могућност више значења што понекад води у бесмисао.

Њихове тадашње технике манипулирања су се базирале на подјели, истицању индивидуализма и обожавању одређених ентитета као својих „богова“. На појединим дјеловима планете усвојене су одређене религије и системи вјеровања којима се манипулирало по принципу страха, односно страхопоштовања, осјећаја кривице и прочишћења душе од одређених „гријехова“. У то вријеме свијест људи који воде Лиријанско порекло није била развијена као сада.

Тако да се лако створио групни менталитет базиран на поменутим техникама. Тренутно, владари схватају да се свијест и разум људи пуно повећала и да људи схватају и све више бивају свијесни манипулације, односно система вјеровања који им је вјешто продат.

Зато се окрећу већ дуго примјереном плану у том погледу, тј. глобализацији као виду лакше и једноставније контроле, тј. стварање једне нове глобалне Нењ Аге религије заједно са глобалном државом, валутом, полицијом као и микрочипираном популацијом.

Фреквенција планете се све више убрзава, тако да поменути хибриди немају пуно времена и не могу више тако добро да задржавају свој физичко обличије. Они су свијесни тога веома дуг временски период, и користе технику „корак по корак“ при стварању „Новог Свијетског Поретка“ и комплетне глобализације као вид лакше контроле.

То раде на потајни начин, да се људи полако навикавају на промјене, јер када би то нагло урадили и изнијели своје ставове и планове, људска бића би се побунила и промјене би биле лако уочљиве а читав систем би се срушио као кула од карата.

Зато преко одређених индивидуа креирају илузије да живимо у слободном свијету и да се све догађа „тако случајно и изненада“ као да ништа није повезано, јер роб који није свијестан свога ропства неће се никада побунити.

То представља пирамидалну структуру манипулације и онај ко се налази ближе подножју бива изложен већој манипулацији и илузијама.

Тако је злоупотребљен тренутан реалитет и ток догађаја у тренутном реалитету.

На примјер, неки људи су „свијесни“ и сигурни у то да ми имамо потпуну контролу на нашој планети као најнапреднија и најинтелигентнија бића. Црпимо енергију из нижих дензитета и нивоа свјесности, из биљака и животиња. Такође управљамо њиховом генетиком и прилагођавамо их нашим потребама. Буквално вршимо манипулацију које они нису свијесни у потпуности. зар није логично да неко нама припрема исто, неко ко је на вишем нивоу свијесности и оперира на фреквенцији постојања која је веома близу нашој, тако да понекад долази до њихове итерференције, односно, постоји могућност приступања на обе с времена на вријеме и вршења манипулације, генетске као и менталне, менталног програмирања и притом стварања илузија у нашој свијести и перцепцији стварности.

Над нама се такође врши манипулација из виших фреквенција и нивоа постојања.

Неки људи још увијек мисле да смо једина интелигентна врста у свемиру то је чисти доказ несвјесности и недостатка информација.

Ми као људска бића смо подложни манипулацији као и сва друга бића која чине пирамидални систем манипулисања у тренутном реалитету. Неки од нас су свијесни тога, неки не као животиње и биљке.

Тако да сада имамо Zeitgeist покрет који промовише свој „Venus Project“ о коме се веома мало говори, али то никога пуно не интересује јер су заокупљени њиховим затупљеним вјеровањима, наметањем властитог мишљења и истрајавању у својој вјери.

Да се вратимо на ентитете који користе негативне емоције људских бића као вид својих енергетских залиха. Зато на планети постоји толико сукоба и ратова, све више очаја и туге, страха, безднађа и бола, јер тада се стварају огромне колицине нискофреквентних вибрација страха које одговарају ентитетима изнад нас јер, наравно, морају и они од нечега да живе. Сва та дешавања су неопходна да би се обезбједило довољно енергије за наше „богове“ који преко својих генетских хибрида управљају економијом, политиком, ратовима и јавним информисањем.

Људским бићима није у природи да буду агресивни, јер агресивност се појављује из неповерења и страха који нам је наметнут и једним дијелом уграђен у нашу ДНК преко генетске манипулације прије много еона.

Некада је сматрано да „богови“ имају једину моћ да униште планету, сада, развојем нуклеарног оружија је то могуће од стране људи. Када би се сав новац из војног буџета преусмјерио на здравље, едукацију, екологију и науку, више не би постојао никакав проблем на планети, планета би попримила склад примарне креације, али очигледно је да неком то не иде у корист, а сада смо упознати и зашто је све то тако, тј. сагледали смо једну нову димензију стварности до које смо дошли само на основама нашег разума и логике као и многоброних извора информација и догадаја који нас окупирају из године у годину.

Све ово сто сам рекако је тако површно, тако да могуће су појаве конфузије и збуњености код читаоца. О овим стварима би имало веома пуно да се прича, међутим биће о томе пуно више ријечи у мојој књизи „Планетарна Визија“

Фантастична Сузан Бојл ушла је у финале…!

Фантастична шкотланђанка, аматер Сузан Бојл (Susan Boyle) ушла је у финале такмичења „Британија има таленат 2009″!
У полуфиналном такмичењу Сузан је понову одабрала за аматера нешто најтеже, песму из мјузикла, овога пута то је била песма „Memory“ из мјузикла „Мачке“. Својим фантастичним и беспрекорним гласом, Сузан је поново одушевила све, и пубилику, и жири, и милионски аудиторијум преко малих екрана!

Невероватно, она је целог живота живела за ово, и дочекала је, у 48-ој години остварио јој се сан!

На самом почетку овог такмичења својим изгледом Сузан је изазивала подсмехе, незаслужене подсмехe, али је својим анђеоским и небеским гласом освојила и запањила све, освојила је сва срца, тако да су јој се и неки чланови жирија извињавали.
Сузан је живи пример, да човека не чини спољашњи изглед, већ оно што носи у себи.
Сузан је наступила на крају програма, и песму је посветила члану жирија Пирсу Моргану, који јој се касније извинио у име жирија због подсмешљивог начина којим су је третирали пре него што је запевала:

“ Натерала си нас да изгледамо тако глупо“

рекао је Пирс.

Сузан Бојл је домаћица која живи сама, јер јој је мајка умрла, она волонтира у цркви.

Финално такмичење „Bitains Got Talent 2009″ одржаће се 30-ог маја, а ја уопште и не сумњам да ће Сузан бити победник и освојити награду од 100.000 € !

Уживајте слушајући Сузан Бојл…

„Memory“ from the musical „Cats“

Link ka video klipu na You Tube

Ovaj video klip možete skinuti sledeći ovo uputstvo, ili ovo.

Православље је Добротољубље

Представљам вам данас дело нашег владике Атaнасија Јевтића:

ДОБРОТОЉУБЉЕ

Дело је написано у IV тома, а ја ћу вам дати кратке изводе из сваког тома понаособ, а линкове да скинете цело штиво, поставио сам одмах испод, у пдф. формату

I ТОМ Добротољубља
Преузми први том ( 3мб. 325 стр.)
II ТОМ Добротољубља
Преузми други том (2.9 мб. 396 стр.)
III ТОМ Добротољубља
Преузми трећи том (2 мб. 227 стр.)
IV ТОМ Добротољубља
Преузми Четврти том (3 мб. 322 стр.)

Добротољубље је преузето са сајта Ивана Антића

ТОМ I

НЕКОЛИКО РЕЧИ О „ДОБРОТОЉУБЉУ“

„Јеванђеље Божије то је посланство Божије људима кроз Сина оваплоћеног, Који онима који Му верују дарује награду – вечно обожење“. Овим речима Свети Максим Исповедник И Свети Григорије Палама изражавају садржај Јеванђеља Христовог: вечно добро, благе и радосне вести за сваког од нас људи и за читав род човечански. То и такво Јеванђеље доживели су и у себи остварили Свети Оци Православне Цркве Христове, од Светих Апостола до Светог Антонија и Максима, до Светога Саве и Григорија Паламе, и до наших дана живе га и остварују сви истински православни хришћани, сваки по мери вере“ своје, по „мери дара Христова“.

Као што су Дела Апостолска наставак Јеванђеља Христовог, тако су и дела Светих Отаца наставак Јеванђеља и Дела и Посланица Апостолских. А све што су Свети Оци написали, најпре су сами испунили и испуњавајући онда друге научили, како каже Свети Симеон Нови Богослов, потврђујући тако јеванђелску реч Спаситељеву (Мт.5,19). Јер, Свети Антоније Велики је рекао: „Нема већег безобразлука и дрскости него тражити од других оно што сам ниси испунио“. Зато су Свети Оци писали само оно што су сами у личном и саборном искуству доживели и практично на делу испунили. Отуда су они, уз Свете Апостоле и Пророке, наши стални учитељи и духовни оци у Христу Богу и Спасу свију.

Књига која је пред нама, а зове се Добротољубље, јесте продужетак и остварење Светог Јеванђеља Христа Човекољупца, јединог Спаситеља рода људског и вечног Обожитеља човека. Шта садржи Добротољубље? Ево одговора једног од преводиоца Добротољубља на руски језик, Светитеља Теофана Затворника: „Добротољубље садржи у себи изјашњење (= излагање и тумачење) скривенога у Господу Исусу живота (кол. 3,3). Скривени у Господу нашем Исусу Христу истински хришћански живот зачиње се, раскрива се, и до савршенства доходи, у својој за свакога мери, по благовољењу Бога Оца, дејством присутне у хришћанима (у Цркви) благодати Пресветога Духа, под вођством самога Христа Господа, Који је обећао да ће бити са нама у све дане неодступно (Мт.28,20). У Добротољубљу је изнето и изражено све што се збива у духовном животу хришћанина: ђаволски напади и искушења, борбе и одолевања (=победе), падови и устајања, зачињања и утврђивања различитих пројава духовног живота, ступњеви општег напредовања и својствено сваком ступњу стање ума и срца, узајамно у свему дејствовање слободе људске и благодати Божије, осећање близине и удаљености Божије, осећање промисаоног сведржитељства Божијег и свога предавања – коначно и неповратно – у десницу Господњу, са одлагањем свих својих начина дејствовања, а при сталном, усиљеном дејствовању (= подвизавању)“.

Како то бива, то јест како се хришћански иститински живи и подвизава, и како тај живот напредује и усавршава се до мере раста и висине Христове сходно Добротољубљу? - Пре свега:

вером и молитвом, подвигом и дуготрпљењем, смелом надом и смерном љубављу, умртвљењем у себи и свлачењем са себе старога паloadамовског човека и оживљавањем у себи боголика и облачењем у новог човека који се обнавља по лику Христовом (Кол.З, 5.9.10), благодаћу Духа Светога Утешитеља, Који се у нама моли уздасима неисказаним (Рм.8,26). „Ништа силније од вере, ништа равно молитви“, вели Свети Јован Златоусти. „Вера је, вели исти Светитељ, почетак и темељ нашег новог бића и ипостави у Христу, јер смо њоме постали у Христу и сјединили се са Њиме“, а то сједињавање и јесте истински хришћански живот – живот са Христом и у Христу. Христос је „Началник (=3ачетник) и Савршитељ вере“ наше (Јев.12,2-3), а вера се, по Добротољубљу, испољава као живот и живљење, као дело и делање по Христу и у Христу, јер без подвижничког живљења и делања вера је мртва (Јак.2,17-20).

Вера, пак, по Добротољубљу, испољава се првенствено кроз молитву, као живот у молитви и молитвом. „Молити се Богу треба већма неголи дисати“, вели Свети Григорије Богослов. А његов каснији имењак, познати учитељ и духовни вођ православних исихаста на Балкану у 14. веку (када је и настао зборник светоотачких текстова који данас зовемо Филокалија = Добротољубље), Свети Григорије Синаит, овако описује шта је молитва Исусова, позната у Добротољубљу као умносрдачна молитва: „Молитва је код почетника: као огањ радости који избија из срца, а код савршених: као миомирисна делотворна светлост. И опет: молитва је проповед Апостола, енергија (=деловање) вере, или боље рећи сама непосредна вера, основа и стварност онога у шта се надамо (Јев.11,1), дејствујућа љубав, покрет анђелски, снага Бестелесних Сила, њихова делатност и радост, Јеванђеље Божије, уверење и испуњеност срца, нада спасења, знамење освећења, обележје светости, познање Бога, пројава светог Крштења, бања очишћења, залог Духа Светога, радост Исусова, весеље душе, милост Божија, знак помирења (с Богом и људима), печат Христов, зрак духовног Сунца, звезда Зорњача у срцу, потврда Хришћанства, знамење измирења с Богом, благодат Божија, премудрост Божија, или боље рећи почетак самомудрости, Божије јављање, делатност и занимање истинског хришћанина, а особито монаха, начин живљења тиховатеља (=усамљеника, исихаста), повод молитвеног самовања и тиховања, доказ анђелског живота на земљи. И шта још треба много говорити? Молитва је сам Бог, Који чини све у свему (1.Кор.12,6), и Који све делује у Христу Исусу, јер је једна енергија и дејство Оца и Сина и Светога Духа“ (Добротољубље, Главе о молитви, 113).

Састављач и издавач грчке Филокалије, Свети Никодим Светогорац, назива Dobrotoljublje: „ризницом духовног бдења и трезвљења, чуварем чистоте ума, мистичком школом умне молитве, књигом образаца праксе и подвига, необаманљивим вођом духовног созрецања, рајем Светих Отаца, златном плетеницом светих врлина, књигом препуном Исусовог радовања и уживања, трубом која нам поново дозива благодат; и збирно речено: самим органом обожења“ – благодаћу Духа Светог (Предговор Филокалији).

Свети писци Добротољубља наглашавају свуда у својим списима, сабраним у овом чудесном Саборнику-Зборнику рајских цветова и плодова: да је вера и молитва, права (=православна) вера и искрена умносрдачна молитва истовремено делатност речју и мишљу, срцем и умом, душом и телом, вољом и снагом, „теоријом“ (=духовним созерцањем и прозрењем) и праксом, тј. саможртвеним живљењем и подвизавањем, личном аскезом и делатном љубављу, оном која се испољава као христољубље и богољубље и оном која се пројављује као делатно братољубље и човекољубље. Јер само живот и дело, у свеживотоном и свеличном саборном јединству, чине пуноћу православног духовног Предања, забележеног и засведоченог у Добротољубљу. И још нешто: Добротољубље је настало у монашким срединама, али није ни из далека намењено само монасима, него свима хришћанима, па ма где они били и ма којим се послом бавили. Јер, по Светом Писму, свима нам је један посао и једно дело и једна служба: живети, радити и служити Богу на славу и себи и људима на спасење. Зато је у Православној Цркви на Истоку, од од Јерусалима до Месопотамије, од Сирије и Мале Азије до Балкана и до православног Запада, од Египта до Моравске и Заволожја, Добротољубље било тако саборно, свеправославно прихваћено и читано и практиковано, као примљено Јеванђеље, као наука и пракса Православља, као Ортодоксија и Ортопраксија.

Реч филокалија(=добротољубље) у хришћанској литератури сретамо најпре код Климента Александријског (2-3 век,) у његовом Педагогу, који у ствари означава Христа: „Човек је по природи узвишено и делатно живо биће које жељно тражи добро, јер је створење Доброга (Бога), и зато је истинском добротољубљу и прелепим задовољствима туђ онај неславни живот у уживањима који многи људе проводе“ (Педагог, 3,7). Љубав, дакле, према истински лепом и добром јесте добротољубље, јер у грчком и словенском језику лепо и добро скоро су синоними. Истинска лепота увек је и доброта, и право добро увек је и лепо. Највећа Лепота и највеће Добро и јесте Љубљени Син Божији у Син Човечији, Богочовек Исус Христос. Зато је Он крајња мета добротољубља.

Међутим, израз Добротољубље у значењу збирке лепих и добрих текстова употребљен је први пут од Светих Кападокијаца, Василија и Григорија, када су, половином 4. века, подвизаваући се крај реке Ириса у Понту, правили књижевно-богословски избор из дела мудрог и ученог Оригена полетно се учећи на добротољубивим делима младог Александријца, но вешто избегавајући потмуле јелинске замке у философији и заблуде у неделатној и неспасоносној пракси.

Филокалија је, дакле, љубав према лепом и добром. Но за Свете Оце Кападокијце, а онда и за све касније истинске хришћанске мислиоце и подвижнике, као усоталом и за Јеванђеље Христа Богочовека и Његових Апостола и Пророка, увек су нераздвојно спојени и сједињени словенсност делатна и дело словесно. Зато су за вође и учитеље хришћанског живота узимани, читани, преписивани и у зборнике сабирани, само умно-срдачни, созерцатељно-практични подвижници мисли и делатности јеванђелске и православне, какви су били велики Оци хришћанског Истока, како они учени богослови у свету, најчешће на епископским службама у народу Божијем по градовима, тако и они „грађани пустиње“, који су својим богоугодним животом и подвизима пустињу „анђелима у телу“ настанили и „земљу онебесили“, као што су били Свети Антоније и Макарије и плејаде египатских, палестинских, сиријских, малоазијских, цариградских и јужноиталијанских подвижника, све до свештених исихаста Свете Горе и Балкана у 14. веку.

Зборници слични нама данас познатом Добротољубљу настајали су већ у 4. и 5. веку, као што је Отечник, па све до 11. века, као што је тада настали Evergetinos, састављен од монаха Павла, оснивача манастира Богородице Евергетиде у Цариграду, оног манастира у којем ће касније боравити Свети Сава Хиландарац, филокалијски молчалник који ће постати Архиепископ свих Српких и Приморских земаља и у себи спојити пустињу и град, молитву и праксу, lепо и добро, умно делање и делатно созерцање.

Данашња, пак, Филокалија =Добротољубље, као богата збирка текстова „свештених трезвењака“, састављена је највећим делом у време процвата православног исихастичког покрета у Светој Гори и Балкану, нарочито после тријумфа исихазма, и као православног богословља и као правилне подвижничке праксе, на великом сабору у Цариграду 1351. г. О томе сведоче бројни светогорски и други грчки и словенски рукописи из 14. и 15. века (напр. у Хиландару и другде по Светој Гори и по библиотекама Балкана, Русије и Западне Европе). Ову збирку је из рукописа пребрао, сабрао и проширио Епископ Коринтски Макарије Нотарас (1731-1805), па ју је године 1777, када је посетио Свету Гору, предао тада још младом но ученом и искусном подвижнику Никодиму Светогорцу (1749-1809) даје он среди, допуни и преписане текстове упореди са светогорским рукописима, те тако припреми за штампу, што је Свети Никодим и учинио у току свега две године. Потом је тако сређени Зборник Свети Никодим вратио Светом Макарију Коринтском, а овај је, сретнувши у Смирни благочестивог кнеза Молдовлахије Јоаниса Маврокордата, успео да од њега добије сагласност и новац, те грчка Филокалија буде први пут буде штампана у Венецији 1782. г. Са овог грчког издања превео је на словенски језик (вероватно користећи и већ постојеће словенске преводе многих светоотачких текстова који су ушли у грчку Филокалију) цео зборник Добротољубља (без нарочитих измена) Свети Пајсије Величковски (1722-1794) и штампао га у Петрограду 1793. г.

Непун век касније, 1876. г. велики руски богослов и професор теологије, епископ и исихаста, Свети Теофан Затворник (Говоров), превео је на руски и издао I том Добротољубља, и даље до 1890. сваке године издавао по једну књигу овог петотомног проширеног (скраћењима, изостављањима и додавањима измењеног) капиталног дела. (Укратко: у руском Добротољубљу, за разлику од грчког и словенског, скраћена су Поглавља Максима Исповедника; изостављени: Петар Дамаскин, Силогистичке главе Калиста Катафигиота, Практична и теолошка поглавља Григорија Паламе, итд; али је зато додат велик број дела Јефрема Сирина, Варсануфија и Јована, Лествичника, Аве Доротеја, Теодора Студита и др).

Наши вредни монаси Хиландарци, кренули су овом првом књигом, у превод са руског и издавање на српском језику овог Теофановог Добротољубља, ништа мање значајног и чак обимнијег од грчког и словеског. Тиме оци Хиландарци настављају свештено живо предање светих Хиландараца: Светог Саве, Доментијана, Старца Исаије, и других Богу познатих светих исихаста и добротољубаца рода нашег крстоносног и христочежњивог. Нека ово штампано објављивање српског Добротољубља наших српских Светогораца, као оно Светог Макарија и Никодима Светогорца буде на општу ползу православних хришћана.

Свети Иларион Велики

22. 3. 1996 Ман. Тврдош

Еп. ЗХП Атанасије

TOM II

ПРЕПОДОБНИ ЈОВАН КАСИЈАН, РИМЉАНИН

Кратко саопштење о њему

Свети Јован Касијан Римљанин се родио (350. или 360. г.) вероватно у Галској области, у околини Марсеља, од угледних и богатих родитеља. Добио је добро научно образовање. Он је од детињства заволео богоугодан живот. Горећи жељом да постигне савршенство у њему, отишао је на исток, где је ступио у Витлејемски манастир и примио монаштво. Слушајући о славном подвижничком животу египатских отаца, он је пожелео да их види и да се поучи од њих. Договоривши се са својим другом Германом, он се, после двогодишњег пребивања у Витлејемској обитељи, упућује у Египат око 390. године.

Они су целих седам година провели тамо, живећи у скитовима, у келијама, у манастирима, међу отшелницима, у усамљености. Они су све запажали, изучавали и на самом делу извршавали, детаљно се упознавши са тамошњим подвижничким животом у свим његовим видовима. У свој манастир су се вратили 397. године, да би исте године опет отишли у исте пустињске египатске пределе. Ту су проборавили све до 400. године.

Оставивши опет Египат, свети Касијан се са својим пријатељем упутио у Константинопољ, где су били благонаклоно примљени од стране светог Златоуста. Он је светог Касијана посветио за ђакона, а његовог пријатеља, као старијег, за свештеника (400. г.). Када је свети Златоуст био осуђен на заточење (405. г.), особе које су му биле одане послаше у Рим папи Инокентију известан број заступника, међу којима су били и свети Касијан и његов пријатељ. Међутим, изасланство није имало никаквог успеха.

Свети Касијан се после тога више није вратио на исток, него се упутио у отаџбину и тамо наставио са својим подвижничким животом по египатским узорима. Он се прославио и светошћу живота, и учитељском мудрошћу. Затим је био посвећен за свештеника. Око њега су се, један за другим, почели сабирати ученици и убрзо се од њих образовао читав манастир. По узору на њих, недалеко је био устројен и женски манастир. И у једном и у другом манастиру био је уведен устав по коме су живели и спасавали се монаси у источним, а нарочито у египатским манастирима.

Добро уређење тих манастира у новом духу и по новим правилима и очигледни успеси тамошњих подвижника привукли су на себе пажњу многих јерараха и настојатеља манастира Галске области. Желећи да и код себе заведу такав поредак, они су замолили светог Касијана да им напише источне монашке уставе и да изнесе и сам дух подвижништва. Он је радо испунио њихову молбу, описавши све у 12 књига правила и у 24 књиге разговора.

Свети Касијан се упокојио 435. године. Његов спомен се врши 29. фебруара.

Из аскетских списа светог Касијана у раније [словенско] Добротољубље уврштено је осам књига (5-12) о борби са осам главних страсти и један (2.) разговор о расуђивању, и и једно и друго у скраћеном облику.

Слично ћемо и ми поступити. Главни одломци ће бити узети из осам књига о борби са страстима, највећим делом у потпуном преводу, са додатком неких навода и из разговора, где буде било прикладно. Осим тога, сматрали смо да би било потребно да се испред њих стави неколико одломака из разговора у којима се показује значај борбе са страстима у духовном животу, њено место у подвижничком животу, њена неопходност као и општи опис страсти и борбе са њима. После тога, додаћемо још одломке у којима се описују друге две борбе – са помислима и са тугом која долази од невоља и напасти. То ће представљати додатак претходном приказу борбе са осам помисли. На крају ћемо у виду додатка приложити потребне поуке о неколико предмета који се блиско дотичу духовне борбе, премда и говоре о духовном животу уопште: о благодати и произвољењу као чиниоцима у изградњи духовног живота; о молитви, у којој се они сустижу; о ступњевима савршенства духовног живота, с обзиром на побуде за њега; и о крају покајничких трудова. Ти додаци нам не сметају да све одломке из списа светог Касијана насловимо једним насловом: Преглед духовне борбе.

На тај начин ће одломци из дела светог Касијана бити распоређени на поглавља:

1. Циљ и сврха подвижништва.
2. Сагласно са тим циљем треба одрeдити и врсту нашег одрицања од света.
3. Борба плоти и духа.
4. Општи опис страсти и борбе са њима.
5. Борба са осам главних страсти:

a) са стомакоугађањем.

b) са духом блуда.

c) са духом среброљубља.

d) са духом гнева.

e) са духом туге.

f) са духом унинија.

g) са духом таштине.

h) са духом гордости.

1. Борба са помислима и преко њих са злим духовима.
2. Борба са свим врстама туге.
3. Божанственој благодати и слободном произвољењу као чиниоцима духовног живота.
4. О молитви.

TOM III

БЛАЖЕНИ ДИЈАДОХ,
епископ Фотике у Епиру илиријском
Кратко сведочанство о њему

О пореклу и раном животу светог Дијадоха пре његовог епископства није ништа познато. Као епископ он се прославио и светим животом и мудрим учењем. Виктор, епископ Утике (у Африци), у предговору књиге Историја о мучеништву од Вандала (Мигне ПЛ.58), написаној 490. године, себе именује његовим учеником, сматрајући да због тога поседује велику част. Он додаје: „Овај блажени Дијадох је достојан сваке похвале. Он је за собом оставио много писаних споменика православног учења о догматима и хришћанском животу“. Из тога се може закључити да је живео у другој половини V века, и да је вероватно дочекао његов крај. Наиме, на посланици епирских епископа императору Лаву (457 – 473) налази се и његов потпис. Друге околности његовог живота нису познате.

Чудо од жене, дар природе…!

Susan Boyle

Слушајући прекрасан глас, на такмичењу почетника у Великој Британији, ове дивне жене, Сузан Бојл, сузе су ми кренуле…! Овако нешто још нисам доживео!
Аматер, Сузан Бојл је певала један део оперске арије из „Јадника“ који се зове: „Сањала сам сан“ и својим прекрасним гласом и певањем из душе, задивила је цео свет! Сви су јој одали признање!
Прочитао сам на једном сајту, да је њен спот на You Tube за само десет дана прегледало више од 100 милиона људи. Урађен је и титл на Српском…

Овај видео клип не може да се имплементира на сајтовима и блоговима, може само да се погледа на You Tube директно, кликните на доњи линк да погледате…
Susan Boyle – Сањала сам сан
Видео клип можете скинути следећи ово упутство, или ово.

Нови Свијетски Поредак (Novus Ordo Mundi)

Аутор:Иван Мирковић

1999.-та година оставила је на мене веома јак утисак. Та година представља годину коју је означила „НАТО агресија“ односно наводна операција „Савезничка сила“ (Operation Allied Force). NATO је 24. марта 1999. године у 20 часова почео ваздушне нападе на војне циљеве у СРЈ да би се касније удари проширили и на привредне и цивилне објекте бацивши преко 25000 бомби, оштетивши Економију тадашње Југославије за 30 милијарди долара и усмртивши преко 2500 људи. Пошто сам у вријеме распадања бивше СФРЈ 1992 год. био превише млад, и подложан „узорима“, тек `99 год. сам увидио како систем манипулације страних сила функционише.

У том случају то је био NATO (North Atlantic Threaty Organization) под вођством „Људи из Сијенке“ односно тзв. „Illuminata“ желио да успостави сопствени ред у свијету и за то му је била потребна Југославија као примјер. Од тада, почео сам да се све више интересујем око стварања потпуне глобализације која полако сабија и демократију и национални суверенитет, а који представљају главне гаранте људских права.

Међутим, то се данас дешава из дана у дан, али на потајни начин, корак по корак, потези из сијенке који ће изгледати “нормалном човијеку” као потпуно неповезани, односно независни.

Посветит ћемо пажњу примјерима као и техникама које се континуирано користе приликом стварања комплетне глобализације. Тада, и раније за вријеме распада бивше СФРЈ се користила добра стара техника из Св. Ратова тј. “Подијели па владај” техника, веома је позната и може се рећи да је већина људских бића на планети, свијесна…

Такође следећа техника, нешто мање позната представља “корак по корак” технику. Временом се догађају одређене појаве и дешавања која у оку просијечног грађана дјелују неповезано и “потпуно случајно”.

Као примјер можемо представити настанак Европске Уније (EУ) 1993. године која тренутно представља најмоћнију јавну организацију која тренутно постоји у свијету. Нјен први корак представљао је приступ слободној трговини, што је аутоматски створило позитиван приступ организације (постојаће више радних мјеста, раст економије итд), међутим данас смо се под окриљем те исте “позитивне” организације нашли у систему потпуне централизиране диктатуре која влада комплетном Европом. Техника “Корак по корак”. Базира се на подјели примарног циља, односно корака, на мање кораке (циљеве) дје се сваки од таквих корака приказује се као неовисан циљ, који нема никакве везе са слиједећим.

Тако да тренутно потенцијални „Људи из Сијенке“ су у могућности да злоупотребљавају такву ситуацију, и тада ћемо увијек бити на маргини, увијек ће мало да нам фали до улаза у потпуну глобализацију. До тада, моћи ће да злоупотребљавају ту ситуацју и врсе притисак, било да је то признавање независности Косова, микрочипирање одређеног дјела популације, видео надзор сваког града, прихваћање нове религије као један од предуслова за ЕУ.

Паралелно са Европском Унијом стварају се и остале уније које ће се касније (по плану “просветљених”) централизовати и формирати коначну глобалну државу која ће се састојати од више „унија“ укључујући Европску унију (EУ, формирана 1993. год), Афричку унију (AU, формирана 2002. год.као наслиједник организације Афричког јединства) Пацифичка унија (предложена 2003.год. на основама OPEC-а) као и Сјеверно Америчка Унија која се такође формира. Дакле постојаће једна Глобална Влада, Глобална Војска (NATO), Глобална Валута, као и микрочипирана популација која ће бити праћена у сваком тренутку као и ментално изнамипулисана.

Обруч се полако стезе широм ове планете. Људи моле за увођење репресивних мјера како би се тиме спасили од својих страхова. Људи се одричу својих слобода, како би заштитили своје слободе. Наравно, да би омогућили дешавање и прогрес унапријед осмишљених корака, неопходна потајно створити могућност за тако нешто. Тада наступа техника, Проблем, Реакција, Солуција.

Односи се на технику коју је описао познати Лондонски писац на тему тзв “Теорије Завјере”. Он описје ту технику као “Проблем Реакција Солуција”. Страховито је једноставна а исто тако и учинковита и представља главно оружије којима се “Illuminati” користе и на тај начин врше манипулацију.

Dejvid Ajk

Dejvid Ajk: “Рецимо да желите промјенити свијет на начин за који унапријед знате и да ће ако то учините одмах и отворено, изазвати огромне реакције. Ваш циљ је, више надзора и контроле, а мање основних слобода и права. Не можете то учинити отворено, и ту почиње игра названа Проблем – Реакција Солуција. Најприје створите проблем. То може бити терористички напад, рат, девалвација, економска криза, смјена владе, било што. Затим људима прикажете ону верзију проблема за коју желите да људи у њу вјерују. На примјер, Bin Laden и 19 отмичара закуцали су се 11. септембра у Њујоршке небодере премда не знају управљати авионом. Или, Кенедија је убио Lee Harvey Oswald премда му је за то требао метак који се у ваздуху може окренути за 180˚. Е сада у овом тренутку би игра Проблем – Реакција – Солуција била јавно раскринкана да ми имамо јавне медије који су достојни новинарске професије. Прави новинари би истражили службену верзију и открили рупе у њој. У случају 9/11 то могу и десетогодишњаци или петнестогодишњаци, јер ни један дио те приче не може се повезати с другим дјеловима. Прави новинари би људима рекли што су открили и цијела прича би пропала. Али будући да ми имамо медије које само препричавају службену верзију догађаја, као да је то права истина, у друштву се догађају страховито разорне промјене које наступају као рјешење након проблема и реакције. Након што створите проблем и представите његову службену верзију, у случају 11.септембра, да је крив Bin Laden, и након што је наступила друга фаза “реакција људи” а она је бијес, страх, не може то више тако, нешто треба предузети…у том тренутку, они који су створили проблем да би изазвали такву реакцију, јавности нуде ријешење за проблем који су сами створили, а та ријешења су друштвене промјене које нас воде у орвеловско друштво.”

Ово се посебно односи након 11. септембра 2001. год., након “Терористичког акта” исламске организације “Al Qaida” коју ћемо детаљније обрадити и објаснити као посебну тему, као и друге парцијалне цињењице које представљају дио Новог Свијетског Поретка и глобализације, јер као што смо рекли све је уско повезано, само што те информације нису доступне путем јавног информисања. Догађај 11. септембар омогућио је иницирани рат у Афганистану, а потом и у Ираку.

Тада створена је могућност да се људски ум нађе у конфузији и страху, И да се употреби следећа техника сервирања медијских дезинформација. Људима је наметнута теорија да се морају заштитити од тероризма, а то је аутоматски значило увођење нових регулатива и закона који ускраћују људске слободе са изговором да је то „ради њихове безбједности“.. Такође покренут је глобални рат против тероризма као и “напаљивање” народа на тзв. Патриотизам. Одмах након удара на World Trade Center, и људе су и даље преко „својих“ медија настављали да плаше о новим могућим исламским тероризмом и пријетњама. На mainstream медијима у току једног дана поновљене су више хиљада пута ријечи “тероризам” “терориста” И тако у подсвијести програмирана слика реалности. Oklahoma building, Мадридски као и Лондонски Метро, класични примјери који представљају још само неке у низу какви се још могу пронаћи ако пођемо назад кроз вријеме. Наравно, биће времена да сваки догађај посебно као и детаљно анализирамо.

Паралелно са mainstream техником ширења страха и дезинформација, одвија се веома слична техника од истих, техника „хлеба и игара“. Скретање пажње од реалних догађаја и подметање све више забавних програма и reality show испирања мозга. „Big Brother & co“ полако навикавају јавност да је нормално снимати нечију приватност и да је нормално бити сниман, у сваком тренутку, 24h на дан, 7 дана у недељи.

Према томе, такође неопходно је створити што више хаоса, лажних криза, ратова, тероризма, глади и биједе, закона, дезинформација и политичара који ће представљати слику озбиљних кандидата који ће нас извући из невоље која се тако изненада и у најгорем могућем тренутку појавила. Након тога исто тако изненада, појавиће се ријешење за све наше проблеме и невоље које су се појавиле. Већина људи прихватиће несвијесно нова правила у нади да ће им бити боље. Људи нису никада, и не могу бити задовољни у такво осмишљеном систему који се стварао вијековима, корак по корак, и тако непримјетно хипнотисао људску врсту. Зато су неопходне константне промјене, и погодите, ни једна од њих није довољно успјешна и ефективна, а увијек се временом појаве нове.

Нормално је да нам сваки град буде под видео надзором? Веома често боравим у Лондону и да се примјетити да је готово свака улица снимана од стране неколико видљивих камера! А шта је са скривеним, плус сателитска технологија!? Када шетате градом ријетко се некад деси да налетите на полицајца или патролу, међутим ако се у том тренутку догоди нека сцена, ево ти их за непун минут, са све подршком хеликоптера ако је потребно. Наравно, томе првенствено иде у корист поменута технологија, међутим уколико се одлучите да снимите одређене државне зграде или неки протест, па још ухватите у кадар неког полицајца, у гадној сте невољи и бићете изложени вербалној тортури и константним испитивањем, све са већ довољним разлогом да сте потенцијални „терориста“.

Тренутно смо у могућности примјетити да примарни циљ Illuminata представља постепено остваривање глобалне државе, односно централизације моћи. Да би се то постигло неопходна је манипулација преко најважнијих институција укључујући политичке стране, обавјештајне агенције, банкарске картеле, фармацеутску индустрију, одредјена религијска друштва, ТВ и радио медије, као и систем школовања…

Ипак, поред свега, од јаког увијек постоји нешто још моћније и јаче а то у глобалној манипулацији представљају банкарски картели.

Ако владе зависе од банкарске финансијске подршке, онда управо банкари представљају руку из сијенке који контролишу комплетан систем, а не рецимо неки политичари. Они су ту да нам пруже субјективну сигурност као и да заглупе и подјеле широке народне масе, увјеравајући их да гласањем стварно утичу на коначну ситуацију и животни квалитет. Дугови које све земље дугују банкарима, као приватним корпорацијиама, никада неће моћи бити исплаћени. Ништа не ствара толико велике дугове као ратови, који су створени са вишенамјенским циљевима, а један од њих представља огроман профит, нарочито у случају када финансирате обе, или најбоље више зараћених страна. То је тзв. “Пирамидална структура власти и манипулације”.

У глобалној манипулацији, ако анализирате одређене догађаје полако увиђате да је све повезано и унапријед осмишљено. То као да представља професионалну партију шаха, у којој краљ вјешто вуче потезе и манипулисе другим фигурама у своју корист, док се он много не експонира и не покреће. Тако убрзо након што нека влада објави рат, и задужи се финансијски код Федералних Резерви или преко Еуропске Централне Банке, аутоматски се покрећу друге повезане стране, у облику политичара и медија, које су ту да “напале” људе на патриотизам и продају им море лажи, поред тога што ће их касније натијерати да порезом врате банкама позајмљени дуг од “невидљивог новца” + камату.

Примарна поента текста је да комплетна моћ концентрирана у рукама корпорација, које су временом постале моћније од држава. Корпорација (lat. corpus = тијело) буквално представља „тијело сачињено од људи“ односно групу људи који су овлаштени да делују као појединац. Принцип групе представља сједињавање, груписање пословних интереса.

Зато Корпорације не воле пуно компликоване законe, јер тада, веома тешко је контролисати све државе и њихове владе. Управо због тога им је потребна Глобална Влада, Глобална Војска (NATO), Глобална Валута, па и микрочипирана популација која ће бити праћена у сваком тренутку као и ментално изнамипулисана.

Постојећа економска криза представља предзадњу баријеру на путу према новом свјетском поретку.

David Rockefeller

David Rockefeller:
„Наднационална сувереност интелектуалне елите и свјетских банкара је сигурно пожељнија идеја од права на одцјепљења, практикованих у прошлим вијековима.
Све што требамо је права велика криза и свијет ће прихватити Нови Свјетски Поредак „.

Користећи добро познату технику Проблем Реакција Солуција (конфузија) тежи се ка новом кораку, који представља власт над цијелом планетом, односно менталном манипулацијом путем RFID (Radio Frequency Identification Device).

Да, управо тако, 2001 год. након 9/11 хиљаде људи се микрочипирало у Америци од компаније „Мондеџ“која је скоро купила 51% акција ВИСА и МАстер Цард. Број микрочипираних људи континуирано расте и то је чињеница. Јасно је да ће бити потребан неки нови догађај који ће убрзати процес. Кристално је јасно је да се тажи ка успостављању једне централизоване државе у којој је све под потпуном контролом и у којој су људи под константним видео надзором и контролом путем микрочипова. Међутим технолошке информације које данас постоје држе се у сијенци, даље од медија и погледа јавности.

Тако да путем нанотехнологије микрочипови могу бити веома минијатурних димензија, да се могу уградити у тијело приликом вакцинисања. Друга (права) страна микрочипирања не своди се на уградњу микрочипва у људе како били повезани са глобалним компјутером и како би била позната свака информација о њима, напротив примарни циљ представља манипулација људским мислима, емоцијама и биолошким функцијама тијела. Више пажње овом дијелу манипулације ћемо ускоро посветит у секцији „Tehnologija“.

Да комплетирамо, све поменуте технике манипулацијие се користе И представљају скривени облик надолазеће тоталитарне власти, власти код које људи вјерују да су слободни, а у ствари су под комплетном контролом владајуће елите. Покушава се створити “вибрацијски кавез” односно негативан „Matrix“, који настаје програмирањем колективног несвјесног комплетне људске врсте, што представља потенцирање одређених погледа на људска права, као и систем вјеровања и образовања. Зато су неопходни Микрочипови јер они примарно не служе да би се приступило информацијама о сваком човијеку на планети, већ да би људско биће ментално изманипулисали и програмирали га на одређену верзију “реалности” у коју желе да се глобално вјерује.

Крајње је вријеме да људи крену независно размишљати и трагати за истином која постоји свуда око нас и директно зависи од наше свијести да ли ћемо је примјетити или не!

Када наведено постане очигледно људима на планети, систем почиње полако да се руши, паметни људи са тиме не желе имати никакве везе, али несвијесни и заспали људи нас настоје увући у пропаст. Према томе, ширите поменуте информације И не дозволите да будете само још једна уснула овца пред клање, информишите се, јер знање је ваше најјаче оружије, игнорисање вас води у амбис.

Човијек је мултидимензионално биће, посједује свијесност и разум који ће слушати. Ми не постојимо да би неком наметнули мишљење, ми смо ту да пружимо информације, а на Вама је да одлучите шта је право и разумно.

Бела кућа црта нове карте на Балкану

Autor:Ратко Крсмановић 

Политички коментар поводом доласка потпредседника САД Џозефа Бајдена у Сарајевo, Београд и Приштину 

Прижељкивање „ресетовања“ односа САД према Србији је пуста жеља и велика заблуда. Србија је протеклих двадесетак година била велики експеримент Вашингтона. Нигде и никада није комбинована толика количина бруталног насиља, почев од економског исцрпљивања ембаргом, потом бруталним и криминалним ратним борбеним дејствима, проглашења Срба кривцима за све несреће на Балкану и напокон преседаном у виду отимања дела територије. Није реално очекивати да овдашња власт укаже америчком званичнику на те и такве околности.

Џозеф Бајден

Потпредседник САД Џозеф Бајден долази са новим мапама Балкана, уценама и читавим инструментаријумом за демонстрацију могућих притисака на Србију, не би ли ова изморена земља згрчила свој јаук због неправде и насиља под сопствени језик. Да ћутке отрпи отимање Косова и Метохије и гажење Републике Српске. Да пристанемо на комадање Србије под плаштом регионализације. Да пристанемо на даље успостављање америчких база у форми обећања за улазак у НАТО… Да не иштемо одговорност и савезнике по свету како би ублажили последице неправде и нанетог зла Србији и српском народу.

Није окончано комадање и дестабилизација Србије и српског националног бића. Америчким интересима није до стабилне Србије на путу развоја, већ до одржавања стања пуне економске, политичке и војне контроле и зависности. Проверени амерички пријатељи на власти у Србији и земљама из окружења, имају задатак да безпоговорно спроведу услове који обезбеђују трајно америчко присуство на Балкану. Само тиме американци дефинитивно стичу стратешку предност за глобалну хегемонију, неограничену контролу и надмоћ коју нико не би могао да угрози. Реч је о учвршћивању контроле над осовином од Јадранског мора, преко Балкана, Црног мора, Каспијског басена и Авганистана до Кине.

Контрола над коридором Е4 и Е10 и свих актуелних и планираних трговина укључујући и наркотике, најлакше се остварује преко контроле влада земаља, а владе преко криза, сукоба и уцена.

Погубна економска политика Србије у виду презадужености код ММФ и Светске банке, угушене привредне активности, неуспешне реформе у виду тзв. транзиције уз уцењиве и поткупљиве влстољупце, предствља добро припремљену и привлачну подлогу за ширење ћелије америчког окупационог канцера (глобалног тутора). 

Отимање Космета је извршено без анестезије па је болни врисак Србије помало запарао уши остатку света преосетљивом на насиље, те би било умесно у тишини извршити ревизију Дејтонског споразума и укидање Републике Српске, осмостаљивање Војводине, редефинисање статуса Рашке области уз јачање терористичке „Албанске националне армије“ не само на Космету. У противном, они ће укинути подршку „демократској“ власти и интернационализовати питања Војводине, Рашке, националних мањина (Мађара, Бошњака, Влаха, Бугара, Рома…). Само се српском народу као услов за учешће у интеграционим процесима намеће одрицање од себе самог и делова свога бића. План за гашење Републике Српске је направљен још 1997. године, када су САД под вођством Била Клинтона и Мадлен Олбрајт покренуле поверљиви пројекат са циљем да поделе Србе, посвађају, деморалишу и доведу их до самоуништеља. План утапања РС у унитарну БиХ објавио је Јозеф Богдански, директор Посебног тима Конгреса САД у америчком часопису „Defanse & Foreign AFFairs Strategic Policy“. 

Мора се признати да су, поред обезбеђења намесничке власти, били веома успешни у разграђивању патриотске и националне свести грађана Србије, нарочито српског народа, тако да данас просечан грађанин, не само што не успева да препозна своје националне (државне) интересе, већ се залаже за туђе – америчке вредности и интересе као своје. У те сврхе су незаобилазну улогу „импрегнирања“ свести одиграли „независни“ медији.

Отуда данас потиче осећај самопоуздања и мисионарске улоге Џозефа Бајдена. Глобални тутор неће пропустити ни ову прилику да демонстрира своју агресивну нарав, лукавство и бездушност. Мора се имати у виду да поред услова за уцену актуелних властољубаца, располаже и са неслућеним могућностима и средствима притиска, насиља и уништавања. Комбинацијом материјалних и обавештајних мера отворили су простор за афирмацију и деловање појединих политичких партија и НВО који су спремни да беспоговорно спроводе политику Бајдена. 

Бајдена се иначе разликује у једном, макар маркетиншком детаљу од Клинтона, Буша и Обаме. Док су амерички председници отворено промовисали знак сатане, Бајден је својевремено пред препуном салом албанских емиграната захтевао да „Срби препознају ђавола у својим очима и истерају га одатле“. Да ли ће Бајден успети да препозна дело сатанских руку када буде пролазио испред зграда Генерал штаба у Неманјиној, Савезног МУП-а у Кнеза Милоша и другим сведочанствима НАТО насиља?

Мајкл Паренти – агресија САД на Југославију!

Ово је бриљантан говор бриљантног Америчког интелектуалца и антиглобалисте Мајкла Парентија ( Michael Parenti) о бруталној и некажњеној агресији САД на Југославију. Има ту и других ствари и чињеница о некажњеном терору Америке над другим земљама, много тога значајног што би људи у Србију требали да чују, а то је да нисмо сами, има и Запад поштене и часне интелектуалце који су на страни правде и истине, који раскринкавају прљаве лажи и пропаганду контролисаних светских медија о нама, који осуђују бруталну силу САД која исценира ратове где жели и како жели, јер њихова главна индустрија, која им само одлаже пропадање, је ратна индустрија. Ја сам овај говор , гледајући га 3-4 пута, схватио, али ипак не могу због недовољно перфектног познавања Енглеског језика да урадим титл на Српском.

Зато бих замолио неког ко одлично познаје Енглески језик, да ми помогне и пошаље комплетан превод ове видео презентације.

Крајње је време људи да се на добровољној бази удружимо и волонтерски радиму у своју корист, у корист Србије, на пропаганди за нашу ствар, за истину о нама, не може све да ради један човек, сам, овде је потребан тимски рад…!
Све друге Нације раде на превођењу видео кипова са You Tube који иду њима у прилог, а ми спавамо…докле људи?

Крајње је време да се организујемо, да образујемо и информишемо наше људе, да знају да нисмо сами, да је светска поштена интелектуална елита са нама…!

Talk – The U.S. War on Yugoslavia

Линк ка видео клипу на:You Tube
Овај видео клип можете скинути следећи овоупутство, или ово