Kriza životne sredine

Autor: Pavle

Kriza životne sredine
Novi stadijum razvoja civilizacije.
prevedeno iz knjige:“Globalna Imperija zla“.
Autori: Lisičkin i Šeljepin

Naše vreme, je samo kalendarska granica XX i XXI v. , drugog i tećeg milenijuma naše ere, ali i određeni prelomni moment razvoja čovečanstva. U novim uslovima postojanja prethodne teorije imaju ograničenu oblast primene. Tako se pretpostavlja da osnovni i na kraju kajeva određujući faktor istorijskog procesa, proizvodne snage, nivo koji krakakteriše stepen čovekovog ovladavanja prirodnim silama. Zaista ode vremena početka industrijske revolucije ekonomska sredina (materijalni uslovi života društva) se brzo menjala. Posmatraćemo neprekidan rast proizvodnih snaga, i odgovarajućih predmeta potreba. Pomoću tehničkih dostignuća čovek je obezbedio sebi komforne uslove egzistencije. Rast njegovih mogućnosti činio se bezgraničnim. Međutim, praralelno sa rastom proizvodnje i odgovarajućih potreba, sve veći značaj stiču i naličja civilizacije.

Ako je ranije bilo moguće smatrati, da čovekovo društvo postoji i kreće se po svojim zakonima, u značajnom stepenu nezavisno od svojstava sredine, to sada eto već nije tako. Za poslednjih sto godina delatnost čoveka se izdigla na planetarne razmere : neprekidno raste antropogeno opterećenje na životnu sredinu (antropogenija (gr.) nauka o postanku i razvitku čoveka i ljudskih vrsta.), čovek je potčinio prirodu, nateravši je da služi njegovim interesima, ali kao rezultat su se dogodile neplanirane kvalitativne promene. Sve se našlo pod udarom: voda, vazduh, zemljište, flora,fauna, zdravlje ljudi, pa čak i samo postojanje biosfere. U tim uslovima već ne možemo razmatrati čoveka i sredinu odvojeno, odvojenu jedno od drugoga, već samo u jednom sistemu priroda-društvo.

U naše vreme čovek se nalazi u informacionom polju, formiranom novim sredstvima komunikacije, naročito sredstvima javnog informisanja. To polje delujući neposredno na mozak, može vršiti na čoveka ne manji uticaj nego njogov materijalni položaj. On neposredno utiče na stanje proizvodnih snaga, koje se već ne može razmatrati odvojeno od informacione sredine. Za poslednjih pola veka takođe se izmenio i sam karakter proizvodnje. Nauka je postala neposredna proozvodna snaga nastali su i razvili se mikroelektronika, informatika, robotika, biotehnologije, koje utiču ne samo na način života, nego i na biološke osnove čovekove egzistencije. Danas kada je razvoj civilizacije prišao kritičnoj granici, samo sfera razuma može ukazati na puteve izlaza iz narastajućih globalnih teškoća.

Ekološka kriza

Praktično, sve strane delatnosti ljude vode u zagađenje biosfere: stihijski rast industrije, energetike, transporta, hemizacije poljoprivrede, načina života, brži tempo rasta i stanovništva i urbanizacije. Godišnje se iz utrobe Zemlje izvlači 100 mlrd tona različitih ruda, sagoreve 1 mlrd tona konvencijalnih goriva, izbacujući u atmosferu 20 mlrd tona CO2 , 300 mln tona CO , 150 mln tona oksida azota, 150 mln tona SO2 , 5 mln tona H2S4 , 400 mln tona aerosoli (soli, čađi i prašine) : u hidrosferu se izbacuje 600 milijardi tona industrijskog i životnog otpada, 10 mln tona naftnih derivata, na rastvaranje otpadniih voda troši se približno 40 % obima rečnih tokova , u zemlju se unosi 100 mln tona mineralnih đubriva, proizvode se stotine hiljada tona hemijskih jedinjenja, koja se ne sreću u prirodi , uključujuči i ona veoma postojana prema rastvaranju.

Danas su razmere privredne delatnosti toliko velike, da procesi metabolizma i rastvaračke sposobnosti atmosfere i hidrosfere u mnogim regionima sveta već nisu u stanju da neutrališu antropogeno opterećenje njihov štetan uticaj. Posebno se menja sva atmosfera, okeani, zemljšte i biosfera u celini. Nastalo je čitavo klupko ekoloških problema. Oko tri desetine njih imaju značaja za planetu u celini.Njih često klasifikuju po vremenu uspostavljanja normalnog stanja posle obustavljanaj dejstva. U prioritetne vezano sa kratkim vremenom obnove ili sa potpunom nepreobratljivošću, spada i promena klime, smanjenje životnog prostora, promena ozonskog omotača, nestanak vrsta i genetske izmene.
Kao problemi drugog reda se razmatraju : zagađenje herbicidima, pesticidima toksikantima, kiselim kišama, eutrofikaciju, biohemijske potrebe kiseonika, izlivi nafte, zagađenje podzemnih voda,širenje radionuklida, kiselinski otpad, termalne vode.

Ipak, stepen ekološke opasnosti ne zavisi samo od vremena obnavljanja, nego i od dinamike procesa. Nakratko se zaustavimo na najvažniji proces sa te tačke gledišta. Na računa antropogenog uticaja menja se sastav atmosfere. Tako je za poslednjih 100 godina kao rezultat čovekove delatnosti u atmosferu je izbačeno oko 360 mlrd tona ugljen-monoksida, t.j. jegov sadržaj se uvećao približno na 15% (a u bližoj perspektivi se očekuje rast na 30%). CO2 služi kao regulator toplotnog balansa na površini zemlje dejstvuje slično kao topli krov, koji propušta sunčevu svetlost, ali delimično zadržava toplotu. Povećanje koncentracije CO2 može dovesti do efekta staklene bašte, kada će se toplota u značajno manjoj meri rasipati. Kao rezultat može se desiti opšta promena klime sa globalnim zagrevanjem koje izaziva topljenje leda na Arktiku i Antartiku i potapanje nižih teritorija, gde živi oko trećina stanovništva sveta.

Treba uzeti u obzira takođe i rast količine metana u atmosferi, čija koncentacija iako mnogo manja, nego CO2 ali je zato delotvornost u stvaranju efekta staklene bašte nekoliko puta veća.

Ne manju zabrinutost izaziva promena sastav stratosfere, gde je smešten ozonski omotač. U velikom količinama u atmosferu se izbacuje freon (flouro-ugljenik) koji podižući se u stratosferu, stupaju u složen proces uzajamnog dejstva sa ozonskim slojem, koji je zaštitnik sveg živog na zemlji od ultravioletnog zračenje sunca. Istraživanja su pokazala da se za poslednjih četvrt veka efektivna debljina ozonskog omotalča smanjila, pojavile su se takozvane „ozonske rupe“. Situacija se usložnjava skrivenim karakterom procesa. To što se posmatra danas, određeno je događajima koji su prethodili godinama unazad.

Zagađenje hidrosfere dovodi do cele sveukupnosti negativnih posledica. Tako se u svetski okean neprekidno izbacuju najraznovrsnije nečistoće, tu godišnje dospe samo nafte i naftnih derivara više od 10 mln tona. Morske životinje nakupljaju u sebe otrove, naročito živu, olovo, kadmijum i druge. Opasna situacija se stvara u više mora oko Evrope, gde se oko obala u velikom broju sreću salmonela i crevni bakcili.
Na račun dolaska u vodi nitrata i fosfata pojavljuje se eutrifikacija – intezivan razvoj biljaka : zarastaju priobalske zone, smanjuje se providnost vode i sadržaj kiseonika u njoj, dovodeći do masovnog uginuća prirodnih organizama.
Biološki procesi na kopnu takođe su podvrgnuti uticaju zagađenja. Prilikom sagorevanja fosilnih goriva u atmosferu dospevaju oksidi sumpora i azota. Dospevši u sastav kišnih kapi, oni čine kiselim i uništavaju zemljište, vodene basene i šume. Već oko pola šuma Severne polulopte su degradirali usled kiselih kiša. I to je samo početak. Pošto je kiselinska sredina aktivna, to ona može stupiti u reakciju stvarajući toksine. Može nastupiti momenat, kad sa rastom koncentracije skokvito raste i stepen njegovog uticaja na biosferu.

Sredina je takođe podvrgnuta brzom uvećavajućem radioaktivnom zračenju, uslovljenom rastom količine radioaktivnog otpada, ispitivanjem radioaktivnog naoružanja, razvojem atomske energetike. Elementi koji ranije nisu postojali u prirodi nemarno su rasejani po celoj Zemlji. Sada u svetu nema deteta u čijim kostima, iako u malim količinama nema sadržaja Stroncijuma-90 (Sr-90). Do sredine sledećeg veka masa radioaktivnih elemenata u objektima biosfere može porasti višestruko.

Sve veće teškoće stvara brzo uvećanje mase otpada. Sačinjavajući u svojoj biomasi hiljadite delove procenta žive materije planete, čovečanstvo stvara hiljadu puta veći otpad nego sva biosfera, udvostručavajući ga svakih 15 godina. Održi li se postoječa tendencija izbacivanja otpada, to će do 2020 g u životnoj sredini dovesi do uvećanja olova 10 puta, žive 100 puta, arsenika 250 puta. Eksponencijalno narastajuća bujica običnog i industrijskog otpada, koji sadrži teške metale i druge abiogene materije, narušavajući formiranje globalnih ciklusa, i stvarajući pretpostavke genetskih promena.
Zaoštrava se kriza gradova. Veliki gradovi (zajedno sa prigradskim zonama) zauzimaju široku teritoriju, koncentrišući više od polovine stanovništva Zemlje, oni sobom predstavljaju zasebnu, veštački održivu životnu sredinu.

Bujica životnih sredstava, uključujući čist vazduh i vodu, dolazi izvana, a unutra se formira moćna bujica otpada. Naglo su se promenili svi prirodni ekosistemi, u toku je proces akumulacije štetnih materija u zemlljištu, vodi, podzemnim sredini. Raste broj obolelih, smrtnost, rađanje dece sa različitim anomalijama. Narasta debalans materija životne sredine. Ako otpadi životne aktivnosti organizma, organski unose u složenije procese za milion godina raspadanja i utilizacije, to silovito narastanje bujice industrijskog i običnog otpada i zagađenja dovodi debalansa hemijskog sastava sredine.
Kao što je poznato, evolucija žive materije je išla u osnovi na račun lakih elementata. Sto miliona godina podržava se njihov optimalni uzajamni odnos. Danas se dešava naglo uvećanja koncentracije teških elemenata. Osoobito na proces metabolizma utiču teški metali, koji po svojoj hemijskoj prirodi vrše kompleksnu formaciju.

Postoji mišljenje da je 70-80% onkoloških oboljenja, izazvano opštim uticajem životne sredine, javlje se opasnost genetskih katastrofa. U svakom od obeleženih problema teče neprekidan porast parametara, koji karakterišu pogoršanje ekološke situacije, takav rast nije bezgraničan i postoji kritično značenje parametara, na kojima mogu početi katastrofalne pojave. U predskazivanju promena sredina važnu ulogu treba da igra nauka, iako ovde ima mnogo toga nepoznatog. To se tiče granica stabilnosti, nedovoljnog znanja, sporednih efekata vezanih sa antropogenim uticajima, a takođe i mogućnošću postanka katastrofalnih pojava. Uobičajeni laboratorijski eksperimenti ni izdaleka ne daju uvijek adekvatne opise takvih objekata kao atmosfera, geološka sredina, kosmos.

Neusaglašenost u biosferi

Osobitu brigu izazivaju negativni procesi u biosferi. Ponekad ih objedinjavaju u shvatanju biosferne krize. Kao što je poznato, biosfera sobom predstavlja, celovit usklađen sistem, a čovek je nerazdvojivi deo. Baš tako, kao i svaki živi organizam, populacija, biocenoza, biosfera ima svoje granice održivosti .Ako je ranije antropogeno opterećeje bilo daleko od tih granica i nije moglo uticati na biosferu u celini, to sada, kad je delatnost čoveka dostigla planetrne razmene, taj problem je postao veoma aktuelan. Za poslednjih pola veka procesi, uslovljeni antropogenim uticajem, u ovom ili onom stepenu dotakli sve organizme, populacije i ekosisteme. Otrovne i štetne materije (uključujući i radioaktivne), koje su sadržane u otpadnim vodama, đubre, proizvodni otpad, izduvi gasovi,- dospevši u ekosistem ne nestaju bez traga.

Kao rezultat toga, narušava se izbalansiranost biocenoze, gubi se sposobnost za samoočišćenjem i samoregulacijom, kidaju se stvorene veze u toku duge evolucije, sledi njihova degradacija. Situacija se zaoštrava sa pojavom sve novijih hemijskih preparata, široko primenjenih za životne namernice, poljoprivredne i medicinske ciljeve. Godišnje se ukorenjuje u praksi stotine novih hemijskih materija, a sintetiše se hiljade; uopšte njihov broj premašuje 6 miliona. Mnogi od njih postaju uzroci kritičnih hroničnih oboljenja.
Nastupa prelomni moment u stanju ekosistema i biosfere u celini, ubrzava se proces potiskivanja divlje prirode, smanjuju se mesta stanovanja prirodnih biocenoza. Pod neposrednim privrednim uticajem već se nalazi 50% kopna i 20% je lišenio prirodnog pokrivača.

Prirodni sistemi se zamenjuju veštačkim popuno zavisnim od čoveka. Godišnji tempo uništavanja šuma iznosi oko 10 mln hektara. Sjedinjena sa opasnošću planktona na račun zagađivanaj mora, to u perspektivi može stvoriti problem obnavljanja kiseonika. Inteziviraju se procesi opustošenja, degradacije i zagađenje zemljišta.
Godišnje smanjenje broja životinjskih i biljnih vrsta može se nazvati katastrofalnim. Za osamdeset godina je u proseku jedna životinjska vrsta nestajala svakodnevno, a jedna biljna vrsta nestajala nedeljno. Izumiranje preti više od 1000 vrsta sisara i ptica. Pred opasnošću potpunog uništenja nalazi se više od 25 hiljada vrsta višeg rastinja. Gubitak raznolikosti vodi u nestabilnost. Odviija se proces razbalansiranja sistema regulacije biosfere. U biosferi postoje mehanizmi regulacije prilagođavanja, obnavljanja na svim nivoima, ali samo do određenih granica, dalje nastupa razbalansiranje. U uslovima savremene ekološke krize moguće je izdvojiti dva osnovna faktora intenzivnost uticaja i brzina izmena okolnosti.

Pri intenzivnim i brzim izmenama spoljnih uslova, suštinsku ulogu može igrati razlika karakterističnih vremena mutacionih i metaboličkih procesa kod jednoćelijskih i višećelijskih organizama. Njihovi odnosi mogu dostići milione. Drugim rečima,za relativno kratke rokove za više organizme mikroorganizmi mogu suštinski izmijeniti svoje osobine.

Mnogoćelijski, a naročito viši organizmi, ne uspijevaju se prilagoditi izmijenjenom svijetu mikroorganizama u toliko skraćenom roku. Osom toga i nižim karikama lanca mogu se skupljati određene toksične materije iz životne sredine, a takođe se akumuliraju i patogene bakterije.

Pognoze za budućnost su neutešne. Pretpotavlja se da će se u bližoj budućnosti za 10 godina, broj inficiranih hepatitisom C uvećati na 5-10 puta. Hepatitis C ostaje osnovni uzrok nastanka hronične bolesti jetre (od toga 2/3 sa smrnim ishodom).
U poređenju sa hepatitisom B on 5 puta češće uzrokuje cirozu. U proteklih 10 god broj ciriza čiji je uzrok hepatitis C, uvećao se na 61%. hepatokarcinom (rak jetre) na 68% .
Što se tiče hepatitisa C, on je opasan ne samo zbog često bezsimptomatičnog toka, nego i time sto se može preneti sa svim čovekovim telesnim tečnostima, ne samo pri rasecanju i injekcijama za vreme operacije, nego i sa spermom, vaginalnom tečnošću, krvlju, tečnošću kičmene moždine, sa suzama itd. Ali sigurno je najveća opasnost hepatitisa C u tome što protiv njega ne postoji vakcina, a danas hepatitis C sve se češće registruje kod omladine 15-20 god, što je direktno vezano sa porastom broja narkomana.

U američkim zatvorima, broj zatvorenika inficiranih hepatitisom C, dostiže 40% a u nekim i 80%. Danas je u porastu opasnost za zdravlje od lošeg kvaliteta prehambenih proizvoda. Tako je veliki odjek i svetu izazvalo masovno oboljeneje krupne rogate stoke „kravlje ludilo“ u Engleskoj. U avgustu 1999g. kriza dostiže svoj vrhunac zbog objelodanjivanja prisustva dioksina u belgijskim mesnim proizvodima. Ispostavilo se da je njegov prvobitni uzrok, dodatak masnoća u stočnoj hrani.
U celini, situacija se približava nekontrolisanim granicama. U uslovima neusaglašenosti procesa u biosferi, potrebne su povećane mere predostrožnosti pri eksperimentima sa biološkim objektima.