Паразитизам Америке

Аутор:Пајо Илић

Преведено из књигe: „Глобална империја зла“

Сједињене Америчке државе су данас најсјајнији пример економског паразитизма у светској историји. Чинећи само 5 процената становништва Земље, оне користе 40 процената свих светских потрошачких ресурса. Отимајући од човечанства велико део ресурса, та земља пошто му ништа не даје у замену, и више од тога, оставља мртву природу, затроване реке и ваздух. Трећина свих светских загађења човекове средине остварује се кривицом САД. Сваки американац данас троши за 8 становника становника планете Земље. Реални приходи американаца 80-их и у првој половини 90-их година расли су два пута брже од продуктивности рада.

Узгред речено, такозвана „златна милијарда“, троши 80% светских ресурса. Осталих 5 милијарди тј. Ми, Африка итд – 20%. „По подацима официјелне статистике, око 40% становника узраста 16 и више година не ради. Не иде на посао 30% американаца и 50% американки. Више од 10 % становништва у радно способном узрасту ради непотпуни радни дан. На тај начин, у целини половина становништва САД или не ради уопште или ради врло мало.

У Америци постоји вишемилионски слој људи (око 5% радно способног становништва), које можемо назвати ратоборни паразити. Ти људи никада не раде, презиру сваки рад и живе од разних новчаних помоћи и бонова за храну добијених од државе“. „90% свих тешких, прљавих и непривлачних врста послова обављају црнци, индијци, а такође и разни емигранти, пре свега Порториканци и Мексиканци. Просечно трајање радног века (радног стажа) запослених Американаца износи не више од 33 године“. Иако на удео тамнокожих американаца отпада само 13% становништва, они чине 49% свих затвореника у затворима, како је примећено контрааргументом државног савета Кине, у рубрици „Озбиљни проблеми дискриминације“. Сиромашних међу белцима је 15,3% , а међу тамнокожима 42,5%. Позивајући се на „Njujork Tajms“ кинески аналитичари пишу: „црнокожи американци – како сиромашно тако и богати – боје се за живот због „погрешних сумњи“ од стране полицајаца. „Само у једном Њујорку постоји двомилионска армија црнаца који никада у животу не раде. Они не раде већ трећа генерација. Они су потпуно необразовани и не представљају никакав интерес на тржишту раде снаге. Некако су се до сада успели одржати унутар гета помоћу социјалне помоћи. Али, како само могућност да се плати социјална помоћ нестане… Сада у гету траје унутрашњи рат. А ако и доживи, за то време овладају читавим арсеналом вештина преживљавања. И ако би се њихов унутрашњи рат излио напоље, скоро се никоме не би показао.

1750 г , ако се придржавамо савремене терминологије, на земље трећег свијета (у то време су то биле углавном Кина и Индија) долази 73% индустријске производње, а на земље Западне Европе (око 20 земаља без Русије и Источне Европе), нешто више од 20%. До 1930г међусобни однос се изменио, иако не толико значајније: 60% и 30%. А до 1913г од се преокренуо у корист западних земаља у међусобном односу 80% према 8% . Приближно се такав поредак одржао до почетка 50-их година нашег века. И само кроз 40 год, 1993г, Трећи свет је процентуално нарастао до нивоа 23-24% , као резултат на „златну милијарду“ почело је отпадати око 62-63% . Још сјајније демонстрира ту тенденцију поређење међу Кином и Великом Британијом, по подацима Андре Болто, Кина је имала најкрупнију економију у цијелом периоду „писане историје“ . Баш у њој су били највиши приходи о глави становника до 1500г. и остали највиши до 1850г , док Кину није освојила Британија. До 1830г на Кину отпада 30% светске производње, која је опала за 3-4 % у првој половини XX века.

О чему говоре те цифре?

Експерти Лондонског часописа „Економист“ су тим цифрама хтели подвући, да је заостајање Трећег света у развоју технологије, предодредило пад њихове економије. У неком степену, у таквим тврдњама постоји зрно истине. Али, само у неком степену. Они нису приметили, да налазећи се поред Кине Јапан, затворивши се од западног свијета скоро 200г. и такође немавши „западне технологије“ , не само да не заостаје у свом развоју од Запада, него га је по многим параметрима престигао.

Разлика између Кине, Индије и Јапана се састоји у томе сто је последња избегла колонизацију западних земаља, а прве су постале жртве колонизма баш те саме Велике британије. Ефекат је био двојак: Кина и Индија, а такође и друге колонијалне земље, нагло су успорили свој развој, док су колонизатори скоковито убрзали свој развој. XX век је потврдио баш ту исту тенденцију. Жртве колонијализма стагнирају, а империјалистичке државе доживљавају процват. Одавде произилази један од важнијих закључака. Процват западних земаља у значајној мери се јавио као резултат пљачке Азије, Африке и Латинске Америке, тј. Земаља Трећег света.

Пљачка, под каквом год се маском она остваривала и водила, је суштина капитализма, алфа и омега његове унутрашње и спољне политике.

Организације које подржавају утицај Сједињених Држава и њихов суперимперијлаизам, осим СТО, је такође и међународни монетарни фонд ММФ и светска банка. За то постоје два узрока. Као први СТО. ММФ и Светска банка – то су најмање демократске и највише затворене међународне организације. Процес доношења одлука у тим организацијама покривен је мраком, што им омогућава да држе цео свет у незнању.

Као други, у СТО и ММФ постоје ефективни механизми притиска помоћу обавеза, нарочито у односу према земљама у развоју: путем пријетње извоза робе, а у ММФ путем увођења немилиосрдних услова крeдита. САД се користи тим механизмима контроле земаља у развоју и помаже сопственим међународним компанијама, уништавајући све препреке на њиховом путу. Сагласно конвенцији предложеној од САД, најпрестижније дужности у СТО, ММФ и Светској банци, заузимају американци и европејци.

Када је на положај руководиоца СТО претендовао кандидат из земаља у развоју, Супачај Панитчпакди из Тајланда, наступио је прави пакао. Председник САД Бил Клинтон запретио је затварањем СТО, ако не приме изабраног америчког кандидата. Клинтон је појаснио, да „при оцени кандидата основну улогу игра то, колико они одговарају нашим потребама“. По мишљењу Клинтона имао је у виду: „Колико кандидати одговарају потребама СТО“. Не чуди што је „постављање ОУН команда иследника назвала Светску трговинску организацију „кошмаром“ за земље у развоју“, пише Finencial Times . Њена акција, „одражава план, који покреће корпоративне интересе, већ монополизовавши област међународне трговине“. Према часопису Економист, пословна библија владајућих кругова, „фондови и банке су постали јавни инструмент западне, а у принципу и америчке међународне политике“. То значи да светска политика функционише пре свега у интересима САД и на њима челу „великој седморци“ земаља (укључивши у њих и Русију она ће постати „велика осморка“, али то нема никаквог реалног економског значаја).

Функционисање глобалне економије за земље у развоју означава, да продужавају постојање структурни пореци, које су оставили далеко иза себе. Засада, такви пореци постоје, њиховим развојем ће се оставити проблеми. Међутим развој сам по себи ствара сурове услове, ради против интереса сиромашних.

„Развој“ се обично своди на извоз у земље у развоју технологија, често застарелу, из САД и других развијених земаља. Те технологије уништавају локалне могућност производње, што се завршава јос већим осиромашењем. То је познат парадокс, тим не мање, не узима никаквог утицаја на политику САД. Ако се цео свет перципира кроз једнострану призму сопствене визије, у складу са примањем својих простих „вредности“, то није тако лако опазити специфичност сваке стране и схватити, на који начин се економски успеси умотавају у поразе. Међутим неуспех сиромашних је директна последица акција самих богатих. САД нагомилавају светско богатство помоћу манипулације осам типова које ћемо овде размотрити.

1. Успон економије САД условљен је акумулацијама свег осталог света. После одрицања од златног стандарда, САД почињу добијати приходе захваљујући свом положају светског валутног лидера. Америка издаје доларе , који имају пролаз у свим земљама света. Америка има могућност да утврђује процентне улоге у својим интересима. То је имало веома негативних последица за време монетарне владавине Регана и Тачер, када су САД прекомерно подигле процентне улоге, што је довело до стрмоглавог финансијског краха у Мексику и започело дужничку кризу, ударивши по најсиромашнијим земљама, које се отада стварно нису опоравиле од дугова. Многе државе су се нашле пред сложеним дилемом: одрeдити за своју валуту равномеран курс (сурово решење, водећи рачуна о снази долара, јена и евра ) или везујући их за долар(такозвана доларизација која је имала ужасне последице у Аргентини). Када су земље попут Аргентине нашавши се у дуговима, настаје одлив капитала (у Аргентини – суму 130 милијарди долара, што се приближава обиму укупног дуга), у то време , у то време формирана елита пребацује капитал у банке САД. Дужничка јама то је просто економско решење, која је уништила многе ситне фармере у САД. Позвали су их да узму позајмице за набавку нове опреме, семена итд., али ма колико позајмица они узели тешко им је да издрже конкуренцију са крупним пословним људима, чије могућности и ресурси омогућавају да контролишу производњу и тржиште. Због дугова бреме расте, и мале земље (слично америчком малом фармеру) исплаћују процентуално далеко више, него што су они способни да зараде (или не исплаћују па тада расте задуженост).
2. САД не допушта демократску контролу утицајем на две трећине светског становништва. Већина земаља света нема право гласа у ММФ и нема власт, довољном за иницијативу позитивних измена у СТО. Нарочито хегемонија САД у светској економији, особито и производним и финансијским секторима, то се илуструје начином издавања позајмица у ММФ.
   Навешћемо пример, после југоисточне азијске економске кризе ММФ је поставио услове, да Тајланд и Јужна Кореја треба да се ослободе међународне интервенције у њиховој економији – по настојању САД. То је био стратешки један од најважнијих услова ММФ „додатни бонус“ осим обичниих макроекономских услова (таквих као повећан проценат улога, смањење јавне потрошње, економски раст и дефицит текућег рачуна). У оквиру сарадње са ММФ Тајланд је требао да дозволи иностраним банкама да овладају значајним уделом у локалном банкарском сектору. Помоћу таквих „услова зајма“ америчке корпорације добијају у потпуности или делимичну својину банака, финансијске институције и основне технолошке секторе земаља у развоју.

   Под „либерализацијом трговине“ САД једнозначно подразумевају слободу делатности за америчке фирме и транснационалне корпорације. Либерализације трговине (скинуте или смањене трговинске баријере на путу међународне трговине робама и услугама) почиње од 1980 године. По условима Споразума СТО за пољопривреду, а такође сагласно разрађеним светским банкама и ММФ програмом структурног регулисања земаља у развоју, морају уносити суштинске измене у своју прехрамбену и пољопривредну политику.
   Њихова економије треба да буде отворена за јефтин прехрамбени увоз, они треба да ограниче подршку сопствених фармера. У то време као споразум о пољопривреди треба захтијева од чланова СТО снижење тарифа извоза прехрамбене робе на 24%, у току 10 година, већина програма структурне регулације захтијева широке мере за либерализацију, таквих као приватизација државних предузећа, укидање субвенција и контрола нивоа цена.

   Формално дати споразум је био донет уз учешће и сагласност земаља у развоју. Фактички споразум је био скројен од стране САД и ЕУ. Оксфам описује споразум о пољопривреди као „акт лоповлука“ осиромашивши сеоске рејоне, упропаштавајући малу привреду. Он омогућава САД и ЕУ јефтин извоз своје робе у земље у развоју, онда када фармери не могавши да издрже конкуренцију , остану без посла. Јефтин увоз и демпинговане цене (испод стварне,реалне цене робе) усложњавају и без тога тешку економску ситуацију у земљама у развоју.

   У Гани, например, локални фармери немогу да продају по тржишној цени своје производе – жито, рижу, сојино семе, куниће, овце и козе – чак и на сеоској тржници. Фармери су принуђени да купе скупа увозна ђубрива и пестициде, а понекад чак и семена, али артикли њихове пољопривредне производње не покривају уложене инвестиције.

   Тиме на тржишту малопродајна цене хране не падају. Све то се одражава на благостање сељака. Без обзира на раст производње, губи се било какав раст животног стандарда пре сега међу сеоском сиротињом. Из тога резултира да су фармеру принуђени да одлазе у пренасељене градове да би обезбедили себи средства за егзистенцију. На тај начин уништава се локална пољопривреда, подрива се производња прехрамбених производа, а могућност земље да обезбеди себе производима доведена је у питање. Сличан сценарио се понавља у многим земљама.

3. САД спроводи у животу такву „економску слободу која у стварности уништава економску слободу људи“. Америка гуши земље у развоју класичним примером: с једне стране она обезбеђује себи слободан приступ на светско тржиште, а с друге – ометају покушаје земаља у развоју да покрену сопствене производе и потисну њихове са америчког тржишта. То се у америчком поимању назива „слободна тржишна економија“. Таква политика проводи се под знамењем неолиберализма, што означава повратак у либералну политику XIX века, названом такође економијом „laissey faire“ („пусти сваког да иде својим путем“), када је учешће државе у економској делатности строго ограничено. Као резултат такозване слободне трговине, подстакнути су СТО и ММФ, показујући се непрекидном пљачком, која иде својим путем), доносећи профит само богатим државама, тада када су се слабо обезбеђене земље нашле под пријетњом глађу. Као резултат америчке политике глобализације, услед преварантске међународне трговине сиромашне зeмље сваки дан губе око 2 милијарде долара, 30000 деце умире од обољења која би се можда могла спречити, а 60 милиона долара претиче од сиромашних земаља богатима на рачун дуга.
4. САД систематски спречава покушаје најслабије развијених земаља да превладају сиромаштво и прехране своје становништво. Америка је увеле огромне царине на основне пољопривреде производе: рижа, шећер и кафа.; царине на кикирики, например прелазе 100%. На рачун те трговине ограничени приход сиромашних земаља света се снижава на 2,5 млн долара годишње. Какве су последице – сиромашан финансијски положај. На Хаитију, на пример либерализација тржишта риже као последица увећања америчког извоза није просто уништила локалну производњу риже и разорила привреду безбројних фармера, резултат тога је да се земља нашла фактички на граници глади. Практички свугде тежим сферама посла, као текстилна, производња обуће и пољопривреда, дeмпингована америчка роба по нижим ценама коштања производње,лишавају становништво средстава за егзистенцију и воде апсолутном сиромаштву.
5. САД обмањују најслабије развијене државе, чинећи их још сиромашнијим.
6. САД постојано чине све могуће да снизе цену робе потрошачима у земљама у развоју. Антиинфлација је један од главних успијеха економије САД за последњих десет година. Али главну узрок ниске инфлације је био постојан пад ценама роби потрошача, произведеној за увоз земљама дужницима, а СТО и ММФ подстичу увоз као начин искупљења дуга. Вишак такве робе, као чај, кафа и кикирики, воде томе, да се увоз за Африку чини непрофитним. Под притиском СТО и ММФ, испоручује се сувишна количина робе, и при том не на картелима увозника (са изузетком увозника нафте), који би могао избалансирати потражњу и понуду. Картeли који су се појавили су се нашли потчињени интересима САД, као у случају картеле банана који је претрпио неуспех 1970 год, када су земље Централне и Латинске Америке, које производе банане, одлучиле да следе пример ОПЕКА.Али нажалост, банане нису нафта, њих не можемо оставити у земљу да би ограничили испоруку – оне ће се покварити, у сваком случају главни узрок пропадања таквог подухвата су биле акције компанија банана које свим снагама покушавају да спрече делатност картела. Таква коњуктура тржишта, орјентисана је на потрошача, где главни наручилац – амерички потрошач. То је пут у дефлацију, а из ње резултира да грађани САД имају стабилне цене, а осцилације економских показатеља остварује се у земљама произвођачима, тј. у САД устројен такав систем светске економије који у потпуности иде у корист економије САД.
   У складу с тим, основу живота најбогатије нације у историји човечанства чини јефтина храна, обезбеђена тешким радом најсиромашнијих земаља.
7. Ако се све то испостави недовољно, онда ће САД у једностраном поретку прибећи принудним економским мерама, такозваним санкцијама. За протеклих 80 год такве санкције су наметане у 129 случајева, од тога 104 после другог светског рата. Само 1998 г САД су увеле санкције према 75 земаља, у којима има 52% светског тржишта. Добијају ли овим глобалним економским манипулацијама амерички потрошачи. Када американац изучава светску економску ситуацију, он види сиромаштво и нижи ниво развоја, при томе се ништа не мења на боље, верује политичарима и средствима масовног информисања, који тврде да је Америка најдарежљивија земља на свету.
   По подацима организације за економску сарадњу и развој, у периоду од 1995 до 1999 г Америка је пружила међународну финансијску помоћ у укупном износу од 6-9 милијарди долара. Али чисте цифре значе мање, него бруто домаћи производ (БДП), одвојеног у Фонд међународне помоћи по датом показатељу САД заузимају 22 место међу 22 најразвијеније земље. Како је приметио Џими Картер: „Ми смо најскупља нација“. Прво место заузима Данска 1.01% (БДП), Норвешка 0.91% , Холандија 0,79% Швајцарска 0,7%.

Д Лукјанов

Криза животне средине

Аутор:Пајо Илић

Нови стадијум развоја цивилизације.
преведено из књиге:“Глобална Империја зла“.
Аутори: Лисичкин и Шељепин

Наше време, је само календарска граница XX и XXI в., другог и трећег миленијума наше ере, али и одређени преломни момент развоја човечанства. У новим условима постојања претходне теорије имају ограничену област примене. Тако се претпоставља да основни и на крају крајева одређујући фактор историјског процеса, производне снаге, ниво који кaрактерише степен човековог овладавања природним силама. Заиста оде времена почетка индустријске револуције економска средина (материјални услови живота друштва) се брзо мењала. Посматраћемо непрекидан раст производних снага, и одговарајућих предмета потреба. Помоћу техничких достигнућа човек је обезбедио себи комфорне услове егзистенције. Раст његових могућности чинио се безграничним. Међутим, паралелно са растом производње и одговарајућих потреба, све већи значај стичу и наличја цивилизације.

Ако је раније било могуће сматрати, да човеково друштво постоји и креће се по својим законима, у значајном степену независно од својстава средине, то сада ето већ није тако. За последњих сто година делатност човека се издигла на планетарне размере: непрекидно расте антропогено оптерећење на животну средину (антропогенија (гр.) наука о постанку и развитку човека и људских врста.), човек је потчинио природу, натеравши је да служи његовим интересима, али као резултат су се догодиле непланиране квалитативне промене. Све се нашло под ударом: вода, ваздух, земљиште, флора, фауна, здравље људи, па чак и само постојање биосфере. У тим условима већ не можемо разматрати човека и средину одвојено, одвојену једно од другога, већ само у једном систему природа-друштво.

У наше време човек се налази у информационом пољу, формираном новим средствима комуникације, нарочито средствима јавног информисања. То поље делујући непосредно на мозак, може вршити на човека не мањи утицај него његов материјални положај. Он непосредно утиче на стање производних снага, које се већ не може разматрати одвојено од информационе средине. За последњих пола века такође се изменио и сам карактер производње. Наука је постала непосредна производна снага настали су и развили се микроелектроника, информатика, роботика, биотехнологије, које утичу не само на начин живота, него и на биолошке основе човекове егзистенције. Данас када је развој цивилизације пришао критичној граници, само сфера разума може указати на путеве излаза из нарастајућих глобалних тешкоћа.

Еколошка криза

Практично, све стране делатности људе воде у загађење биосфере: стихијски раст индустрије, енергетике, транспорта, хемизације пољопривреде, начина живота, бржи темпо раста и становништва и урбанизације. Годишње се из утробе Земље извлачи 100 млрд тона различитих руда, сагорева 1 млрд тона конвенцијалних горива, избацујући у атмосферу 20 млрд тона CO2, 300 млн тона CO, 150 млн тона оксида азота, 150 млн тона СО2, 5 млн тона H2S4, 400 млн тона аеросоли (соли, чађи и прашине): у хидросферу се избацује 600 милијарди тона индустријског и животног отпада, 10 млн тона нафтних деривата, на растварање отпадниих вода троши се приближно 40% обима речних токова, у земљу се уноси 100 млн тона минералних ђубрива, производе се стотине хиљада тона хемијских једињења, која се не срећу у природи, укључујући и она веома постојана према растварању.

Данас су размере привредне делатности толико велике, да процеси метаболизма и растварачке способности атмосфере и хидросфере у многим регионима света већ нису у стању да неутралишу антропогено оптерећење њихов штетан утицај. Посебно се мења сва атмосфера, океани, земљиште и биосфера у целини. Настало је читаво клупко еколошких проблема. Око три десетине њих имају значаја за планету у целини. Њих често класификују по времену успостављања нормалног стања после обустављања дејства. У приоритетне везано са кратким временом обнове или са потпуном непреобратљивошћу, спада и промена климе, смањење животног простора, промена озонског омотача, нестанак врста и генетске измене.
Као проблеми другог реда се разматрају : загађење хербицидима, пестицидима токсикантима, киселим кишама, еутрофикацију, биохемијске потребе кисеоника, изливи нафте, загађење подземних вода, ширење радионуклида, киселински отпад, термалне воде.

Ипак, степен еколошке опасности не зависи само од времена обнављања, него и од динамике процеса. Накратко се зауставимо на најважнији процес са те тачке гледишта. На рачуна антропогеног утицаја мења се састав атмосфере. Тако је за последњих 100 година као резултат човекове делатности у атмосферу је избачено око 360 млрд тона угљен-моноксида, т.ј. његов садржај се увећао приближно на 15% (а у ближој перспективи се очекује раст на 30%). CO2 служи као регулатор топлотног баланса на површини земље дејствује слично као топли кров, који пропушта сунчеву светлост, али делимично задржава топлоту. Повећање концентрације CO2 може довести до ефекта стаклене баште, када ће се топлота у значајно мањој мери расипати. Као резултат може се десити општа промена климе са глобалним загревањем које изазива топљење леда на Арктику и Антартику и потапање нижих територија, где живи око трећина становништва света.

Треба узети у обзира такође и раст количине метана у атмосфери, чија концентрација иако много мања, него CO2 али је зато делотворност у стварању ефекта стаклене баште неколико пута већа.

Не мању забринутост изазива промена састав стратосфере, где је смештен озонски омотач. У великом количинама у атмосферу се избацује фреон (флоуро-угљеник) који подижући се у стратосферу, ступају у сложен процес узајамног дејства са озонским слојем, који је заштитник свег живог на земљи од ултравиолетног зрачење сунца. Истраживања су показала да се за последњих четврт века ефективна дебљина озонског омотача смањила, појавиле су се такозване „озонске рупе“. Ситуација се усложњава скривеним карактером процеса. То што се посматра данас, одређено је догађајима који су претходили годинама уназад.

Загађење хидросфере доводи до целе свеукупности негативних последица. Тако се у светски океан непрекидно избацују најразноврсније нечистоће, ту годишње доспе само нафте и нафтних деривата више од 10 млн тона. Морске животиње накупљају у себе отрове, нарочито живу, олово, кадмијум и друге. Опасна ситуација се ствара у више мора око Европе, где се око обала у великом броју срећу салмонела и цревни бакцили.
На рачун доласка у води нитрата и фосфата појављује се еутрификација – интезиван развој биљака : зарастају приобалске зоне, смањује се провидност воде и садржај кисеоника у њој, доводећи до масовног угинућа природних организама.
Биолошки процеси на копну такође су подвргнути утицају загађења. Приликом сагоревања фосилних горива у атмосферу доспевају оксиди сумпора и азота. Доспевши у састав кишних капи, они чине киселим и уништавају земљиште, водене басене и шуме. Већ око пола шума Северне полулопте су деградирали услед киселих киша. И то је само почетак. Пошто је киселинска средина активна, то она може ступити у реакцију стварајући токсине. Може наступити моменат, кад са растом концентрације скоквито расте и степен његовог утицаја на биосферу.

Средина је такође подвргнута брзом увећавајућем радиоактивном зрачењу, условљеном растом количине радиоактивног отпада, испитивањем радиоактивног наоружања, развојем атомске енергетике. Елементи који раније нису постојали у природи немарно су расејани по целој Земљи. Сада у свету нема детета у чијим костима, иако у малим количинама нема садржаја Стронцијума-90 (Sr-90). До средине следећег века маса радиоактивних елемената у објектима биосфере може порасти вишеструко.

Све веће тешкоће ствара брзо увећање масе отпада. Сачињавајући у својој биомаси хиљадите делове процента живе материје планете, човечанство ствара хиљаду пута већи отпад него сва биосфера, удвостручавајући га сваких 15 година. Одржи ли се постојећа тенденција избацивања отпада, то ће до 2020 г у животној средини довести до увећања олова 10 пута, живе 100 пута, арсеника 250 пута. Експоненцијално нарастајућа бујица обичног и индустријског отпада, који садржи тешке метале и друге абиогене материје, нарушавајући формирање глобалних циклуса, и стварајући претпоставке генетских промена.
Заоштрава се криза градова. Велики градови (заједно са приградским зонама) заузимају широку територију, концентришући више од половине становништва Земље, они собом представљају засебну, вештачки одрживу животну средину.

Бујица животних средстава, укључујући чист ваздух и воду, долази извана, а унутра се формира моћна бујица отпада. Нагло су се променили сви природни екосистеми, у току је процес акумулације штетних материја у земљишту, води, подземним средини. Расте број оболелих, смртност, рађање деце са различитим аномалијама. Нараста дебаланс материја животне средине. Ако отпади животне активности организма, органски уносе у сложеније процесе за милион година распадања и утилизације, то силовито нарастање бујице индустријског и обичног отпада и загађења доводи дебаланса хемијског састава средине.
Као што је познато, еволуција живе материје је ишла у основи на рачун лаких елемената. Сто милиона година подржава се њихов оптимални узајамни однос. Данас се дешава нагло увећања концентрације тешких елемената. Особито на процес метаболизма утичу тешки метали, који по својој хемијској природи врше комплексну формацију.

Постоји мишљење да је 70-80% онколошких обољења, изазвано општим утицајем животне средине, јавља се опасност генетских катастрофа. У сваком од обележених проблема тече непрекидан пораст параметара, који карактеришу погоршање еколошке ситуације, такав раст није безграничан и постоји критично значење параметара, на којима могу почети катастрофалне појаве. У предсказивању промена средина важну улогу треба да игра наука, иако овде има много тога непознатог. То се тиче граница стабилности, недовољног знања, споредних ефеката везаних са антропогеним утицајима, а такође и могућношћу постанка катастрофалних појава. Уобичајени лабораторијски експерименти ни издалека не дају увијек адекватне описе таквих објеката као атмосфера, геолошка средина, космос.

Неусаглашеност у биосфери

Особиту бригу изазивају негативни процеси у биосфери. Понекад их обједињавају у схватању биосферне кризе. Као што је познато, биосфера собом представља, целовит усклађен систем, а човек је нераздвојиви део. Баш тако, као и сваки живи организам, популација, биоценоза, биосфера има своје границе одрживости. Ако је раније антропогено оптерећење било далеко од тих граница и није могло утицати на биосферу у целини, то сада, кад је делатност човека достигла планетрне размене, тај проблем је постао веома актуелан. За последњих пола века процеси, условљени антропогеним утицајем, у овом или оном степену дотакли све организме, популације и екосистеме. Отровне и штетне материје (укључујући и радиоактивне), које су садржане у отпадним водама, ђубре, производни отпад, издувни гасови,- доспевши у екосистем не нестају без трага.

Као резултат тога, нарушава се избалансираност биоценозе, губи се способност за самоочишћењем и саморегулацијом, кидају се створене везе у току дуге еволуције, следи њихова деградација. Ситуација се заоштрава са појавом све новијих хемијских препарата, широко примењених за животне намернице, пољопривредне и медицинске циљеве. Годишње се укорењује у пракси стотине нових хемијских материја, а синтетише се хиљаде; уопште њихов број премашује 6 милиона. Многи од њих постају узроци критичних хроничних обољења.
Наступа преломни момент у стању екосистема и биосфере у целини, убрзава се процес потискивања дивље природе, смањују се места становања природних биоценоза. Под непосредним привредним утицајем већ се налази 50% копна и 20% је лишено природног покривача.

Природни системи се замењују вештачким попуно зависним од човека. Годишњи темпо уништавања шума износи око 10 млн хектара. Сједињена са опасношћу планктона на рачун загађивања мора, то у перспективи може створити проблем обнављања кисеоника. Интезивирају се процеси опустошења, деградације и загађење земљишта.
Годишње смањење броја животињских и биљних врста може се назвати катастрофалним. За осамдесет година је у просеку једна животињска врста нестајала свакодневно, а једна биљна врста нестајала недељно. Изумирање прети више од 1000 врста сисара и птица. Пред опасношћу потпуног уништења налази се више од 25 хиљада врста вишег растиња. Губитак разноликости води у нестабилност. Одвија се процес разбалансирања система регулације биосфере. У биосфери постоје механизми регулације прилагођавања, обнављања на свим нивоима, али само до одређених граница, даље наступа разбалансирање. У условима савремене еколошке кризе могуће је издвојити два основна фактора интензивност утицаја и брзина измена околности.

При интензивним и брзим изменама спољних услова, суштинску улогу може играти разлика карактеристичних времена мутационих и метаболичких процеса код једноћелијских и вишећелијских организама. Њихови односи могу достићи милионе. Другим речима,за релативно кратке рокове за више организме микроорганизми могу суштински измијенити своје особине.

Многоћелијски, а нарочито виши организми, не успијевају се прилагодити измијењеном свијету микроорганизама у толико скраћеном року. Осом тога и нижим карикама ланца могу се скупљати одређене токсичне материје из животне средине, а такође се акумулирају и патогене бактерије.

Прогнозе за будућност су неутешне. Претпоставља се да ће се у ближој будућности за 10 година, број инфицираних хепатитисом Ц увећати на 5-10 пута. Хепатитис Ц остаје основни узрок настанка хроничне болести јетре (од тога 2/3 са смртним исходом).
У поређењу са хепатитисом Б он 5 пута чешће узрокује цирозу. У протеклих 10 год број цироза чији је узрок хепатитис Ц, увећао се на 61% хепатокарцином (рак јетре) на 68% .
Што се тиче хепатитиса Ц, он је опасан не само због често безсимптоматичног тока, него и тиме сто се може пренети са свим човековим телесним течностима, не само при расецању и ињекцијама за време операције, него и са спермом, вагиналном течношћу, крвљу, течношћу кичмене мождине, са сузама итд. Али сигурно је највећа опасност хепатитиса Ц у томе што против њега не постоји вакцина, а данас хепатитис Ц све се чешће региструје код омладине 15-20 год, што је директно везано са порастом броја наркомана.

У америчким затворима, број затвореника инфицираних хепатитисом Ц, достиже 40% а у неким и 80%. Данас је у порасту опасност за здравље од лошег квалитета прехрамбених производа. Тако је велики одјек и свету изазвало масовно обољење крупне рогате стоке „кравље лудило“ у Енглеској. У августу 1999г. криза достиже свој врхунац због објелодањивања присуства диоксина у белгијским месним производима. Испоставило се да је његов првобитни узрок, додатак масноћа у сточној храни.
У целини, ситуација се приближава неконтролисаним границама. У условима неусаглашености процеса у биосфери, потребне су повећане мере предострожности при експериментима са биолошким објектима.

Зашто Србија никада неће ући у Европску Унију

Александар Павић из Српске Аналитике најагилнији је у покушајима да анестезираној Српској јавности укаже на основу „Вимеровог писма“, да од нашег уласка у Европску Унију нема ништа, хтели ми то или не, јер не одлучујемо о томе ми.

Зашто Србија никада неће ући у Европску Унију

Линк ка видео клипу на www.youtube.com/
Преузми видео клип (11.7 mb)

Ако се не снађете за скидање видео клипа, погледајте упутство овде.

Да вас још једном подсетим о чему се ради, а можете и поново прочитати цео мој текст о томе овде где сам поставио цео Павићев текст о томе, са својим освртом на то.

Дакле…

Крајем Априла 2000. године Стејт Департмент и Амерички Ентерпрајз Институт организовали су у Братислави конференцију о Балкану и проширењу НАТО. Тој седници је присуствовао и Вили Вимер, тадашњи потпредседник скупштине ОЕБС, а пре тога је био секретар у Немачком Министартству одбране. Оно што је за Србију веома важно, тој седници су такође присуствовала и три политичара из Србије:Милан Пајевић,у својству спољнополитичког саветника странке Г17 плус, Александар Фатић, председник Центра за менаџмент у Београду, и Братислав Грубачић, директор и главни и одговорни уредник Београдског ВИП Преса.
Тада је донета одлука да се Србија “трајно искључи из Европског развоја” што значи да Србија неће никад постати чланица ЕУ, хтела то она или не, да се “што пре изврши међународно признање независности Косова” и још доста тога, а да ће се у међувремену Србија замајавати “даљим интеграцијама” давајући јој да стално испуњава “немогуће” услове, како би се тако константно слабила и распарчавала. После те конференције Вили Вимер је Немачком канцелару Герхарду Шредеру упутио писмо са донетим одлукама са те седнице. То можете прочитати на доњем линку. То је Интервју који је Вили Вимер дао”Вечерњим Новостима”, а одлуке са те конференције осенчио сам црвеним словима:

Косово – живи песак
Линк ка страници

Павић у овом свом садашњем обраћању јавности Србије преко You Tube наглашава стварни разлог бомбардовања Србије 1999-те што су све тамо одлукама потврдили високи Амерички званичници.

Бомбардовани смо, јер су Амери учинили суштинску стратешку грешку када после II светског рата нису направили своју базу овде и тако стационирали своје војнике.
Сада јесу, у „Бондсвилу“ на Косову и Метохији, и друга битна одлука је да због њиховог позиционирања и стационирања на Балкану, Србија мора бити трајно искључена из Европског развоја!

Тако су одучили…!

Дале, тај наш фамозни фетиш, зван Европска Унија, само је илузија за масе док наша про-еуро-фетиш опција треба да одради посао за Амере, који их плаћају, да би се Србија што више распарчала и тако ослабила, да више великим силама не буде реметилачки фактор.

За свих ових 8 година то се лепо види…

Поставе нам неки услов који ако га испунимо, наводно ћемо ући у ЕУ, или бити кандидат за улазак, али, при крају нашег испуњавања тог услова, „стидљиво“ се у медијима најављује који ће бити следећи услов. Ми испунимо и тај, али шема се наставља…наставља…
И све ће бити тако, док се не отрезнимо, или ћемо постати ко Цигани, чергари и номади без државе, кога ће свако „шутирати“…

Једна ствар….јасно ми је зашто про-европске странке и наш безусловни Европејац Б.Тадић свесно ћуте о овом Вимеровом писму и одлукама из Братиславе, али шта је са нашим опозиционарима, са нашим народњацима, напредњацима…?
Тома Николић зна за то, зна и Коштуница, Дачић… зашто они ћуте, а Вимерово писмо им је било ко наручено да ладно добију прошле парламентарне изборе.

Добро, знамо, брига све њих за народ, и позицију и опозицији, али пођимо од тога да су тиме опозиционари могли да освоје голу власт, Тома, Веља, Коштуница, Дачић, па после нек преваре народ, не би им било први пут, нашли би они већ неке „околности“…
Уместо тога сада су сви за ЕУ и поред тога што знају за ове одлуке из Братиславе 2000-те.

Мркоњић поново гради мостове и путеве, Дачић „јури“ криминалце, а вероватно моли бога да их никад не ухвати, ушемио се и Шкундрић итд…
Није ствар да Еуро скептици попут мене мрзе нешто Европу, Европљане, не!
Али после ових сазнања о којима Павић говори, отелотворених у 8 година искуства са Америчком и Еуро надкласом, и више је него јасно да Запад хоће само да нас разбије, а од нашег уласка у ЕУ неће бити ништа.

Па и сами Европљани су угрожени од те недодирљиве политичке надкласе, што поново можете погледати у видео презентацији:

Истина о Европској унији

Линк ка видео клипу на: http://video.google.com/

Скини видео клип преко овог упутства

Данашњи Хитлери су паметнији од оног из другог светског рата, ујединили су се, нашли интересе, измислили чаробну формулу глобализма и Евроатланских интеграција, с којом миц-по-миц остварују своје циљеве…

Следимо пример Венецуле, доста је било мазохистичког понижавања, кажимо већ једном не, у противном, за неколико година, деценију… бићемо ко Курди, народ без државе.

Ко је премијер Мирко Цветковић?

Трагајући на нету да видим шта се све пише о актуелном премијеру Владе Србије, Мирку Цветковићу, нашао сам чланак са B92 блога, који преноси текст из листа Press у коме се причају славоспеви о премијеру, …да је права душа од човека, те добро дете, те добар ђак, студент, музичар, тих, повучен, вредан, предводник демонстрација 96-те 97-ме, али нигде да се нађе нешто о његовим досадашњем раду и активностима које је обављао у име владе Србије.
Наравно, има и тих текстова, али они нису ни мало пријатни за наше ДС и остале „демократе“ и „реформаторе“ који су Србију довели у тако сурово тешку ситуацију и банкрот, а ти исти и намеравају да нас усреће у неком будућем времену, док истовремено, у садашњости кроз криминално-мафијашку приватизацију и „реформе“, остављају пустош у привреди Србији и пре свега у душама људи, који знају да су по ко зна који пут тако болно преварени од политичара свих странака, изманипулисани и oпљачкани, ојађени, излуђени, тужни, апатични, без вере у икога, јер сва обећања су била само мамац да се добије глас, а после… узимај, кради, пљачкај, брсти…

Да видимо ко је заиста та „душа од човека“ Мирко Цветковић како неки пишу о њему…

Мирко Цветковић - премијер Србије

Ево шта су рекли о Цветковићу храбра Верица Бараћ председница Савета за борбу против корупције, и Бранко Павловић који је својевремено био на челу Агенције за приватизацију на чијем је челу претходно био Мирко Цветковић, па је после смењен, то је било у периоду од 2003 до 2004.

То је речено 16.05.2007 поводом именовања Мирка Цветковића за министра финансија.

Верица Бараћ:

„Један од највећих Цветковићевих грехова јесте то што је у време када је био на челу Агенције истовремено био и извршни директор фирме „Цес Мекон“, коју је иста та Агенција често ангажовала. То је очигледан, страшан сукоб интереса! Све приватизације завршаване су у уском кругу људи и магичном троуглу: Економски институт – „Diloit & Tuš“ – „Ces Mekon“.“

Не да је то „сташан сукоб“ како из одређених културних разлога Бараћева мора да каже, већ свакоме је јасно да се ради о организованом криминалу мафијашког типа, где је Мирко само једна нижа карика у пирамидалном ланцу, на чијем је челу неки наш „Ал Капоне“.

Наше демократе воле да кажу како свака држава има своју мафију, и дају неке примере, ова држава, она, те то се ни у тим много развијенијим државама не може тек тако лако сузбити, а камо ли код нас који смо у „транзицији“ (годинама). Али, за Србију то једноставно није тачно, јер више се ништа и не крије.
Немамо ми проблем што имамо своју мафију, код нас је увек све обрнуто, наш је проблем тај да нашом државом управља наша мафија!

Код нас мафија има државу, није као у „развијеном“ свету, далеко смо ми чак и од тога.
Како то доказати, мислим, кроз судске процесе и кривична гоњења?

За сада никако. Нико ту није чистих руку, и сваки процес би био фарса, свако ту зна све о свакоме, како, где, колико,ко и шта… или би евентуално било кажњено неко „жртвено јагањце“ које би неко време лежало у затвору, „по договору“, а када би изашло на слободу, било би још богатије.
Чињеница, да наш Савет за борбу против корупције има само саветодавну улогу у Влади Србије, као помоћни орган, дакле нема права да на основу откривених доказа који указују на криминалне поступке неког политичара, покрену и кривични поступак, већ тај свој извештај даје некоме у Влади Србије (некада је то био Динкић), а тај неко, фигуративно речено, то баци у корпу за отпатке или тим папиром обрише замазана уста од бурека… у преносном смислу, тако они то третирају…

Бранко Павловић:

„Мирко Цветковић је катастрофално решење, јер о финансијама не зна ништа, нити се тиме икада бавио! Он је на директној линији оних тајкуна који се боје превелике моћи Божидара Ђелића. Они се плаше да се Ђелић не отргне контроли и почне да их заобилази у будућим приватизацијама, јер има добре контакте на Западу – истиче Павловић.“

Бранко Павловић је брзо смењен са чела Агенције за приватизацију, мислим да је био само три месеца, јер је почео „много да прича“.

Појединац је немоћан, код нас се треба мењати систем, али како када су у њему и „позиција“ и „опозиција“ са својим мафијашким клановима које зовемо странке…?

Само нови храбри и непоткупљиви људи могу нам помоћи да заједно са нама, народом, свргнемо са сцене ове страначко-мафијашко-тајкунске кланове… неки нови Христоси, ако их уопште има…

Нама је по мени потребна ванстраначка парламентарна демократија.

Ево у целости чланка у коме Верица Бараћ и Бранко Павловић говоре о садашњем премијеру Мирку Цветковићу:

16.05.2007
Изјава Верице Бараћ, председнице Савета за борбу против корупције, поводом именовања Мирка Цветковића за министра финансија
Преузето са сајта: Савета за борбу против корупције

Претплата на коментаре на блогу кога пратите

WordPress је од скора увео тзв претплату на праћења коментара у одређеном тексту који вас интересује. То омогућује претплатницима да им редовно на њихов E-mail стижу обавештења о сваком новом коментару на теми коју прате. Блогери који су на WordPres.com-у имају и своју контролну таблу где могу да виде списак свих текстова на које су се претплатили да их прате, најновије коментаре.

Посетиоци блогова, пре него шро пошаљете свој коментар, чекирајте квадратић испред следећег текста што се види доле на слици, а и овде:”Notify me of followup comments via email“ и кад напишете коментар кликните на: и бићете претплаћени на праћење тока коментара неке теме за коју сте заинтересовани.

Кликните на доњу слику да је увећате и видите сликовито објашњење….

А на овом сликовитом приказу блогери имају додатна објашњења за своју контролну таблу.

Још један поступак преузимања видео клипова

Нашао сам још један сајт који даје бесплатне услуге скидања (download) видео клипова, то је овај „SaVids“ сајт:http://www.savids.com/ , са којег можете скидати видео клипове простим убацивањем URL адресе видео клипа којег желите да скинете, у простор за download. Са тог сајта можете скинути видео клипове са: video.google.com , youtube.com , dailymotion.com , myspace.com итд.

Што се тиче мог блога моћи ћете да скидате видео клипове на веома лак начин. Показаћу вам то на примеру видео клипа:

Чудо рађања

Сада кликните на доњи линк да би преузели видео клип:
Преузми видео клип

И када кликнете отићи ћете на SaVids сајт, а у простору за download видећете овај линк:

#http://video.google.com/videoplay?docid=-2437696467485275084&hl=en

То је неправилан линк, зато само избришите овај почетни знак „#“ популарно зван „тараба“ и сада добијате исправан линк за скидање који без тарабе изгледа овако:

[ http://video.google.com/videoplay?docid=-2437696467485275084&hl=en ]

Остаје вам само да кликнете десно од линка на дугме „Download“ и
нешто испод појавиће вам се линк за скидање у плавој боји као на доњој слици:

Кликните на њега и то је то…

WordPress.com и аудио презентације

Свима желим срећну Нову 2009. Годину и кренућу ову годину са једном лагодном техничком темом за све оне који имају блог на бесплатном WordPress.com хостингу. С обзиром на бесплатне услуге хостинга и коришћења сервера где је простор за upload (качење) фајлова 3 GB., то је заиста и више него довољно, најбољи су, јер други бесплатни блог сервиси дају мање простора на својим серверима.
Наравно, на серверу WordPress-a не могу се качити аудио и видео формати, ко жели ту услугу он треба да плати тзв „upgrade“ и то на годишњем нивоу.

Међутим, WordPress.com (WP) вам омогућује имплементацију аудио фајлова у ваше текстове, путем скраћених кодираних линкова.

Прво треба да на неком другом бесплатном серверу, који вам даје такве услуге,накачите ваш аудио фајл у „mp3″ формату, тако да са кодираним линком WordPress-a који изгледа овако , и са уметнутом адресом аудио фајла унутар тог кодираног линка, добијамо ово:

[audio: http://orgonster.googlepages.com/RadeSerbedzija-Uzaludjebudim.mp3]

што ће произвести следећи аудио плејер за репродуковање вашег аудио фајла:

(Ако покренетe плејер у овом нашем примеру, чућете предивну поему Бранка Миљковића „Узалуд је Будим“, у интерпретацији Радета Шербеџије.)

Главни проблем свих који су на бесплатном хостингу WordPress-а је тај да се нађе бесплатни сервер за директне mp3 аудио линкове, пошто WP аудио плејер користи само те линкове за репродукцију.
Као и многи WP блогери, трагао сам, трагао и нашао Google Page Creator као решење. То је бесплатна Google услуга прављења веома једноставних web страница где се могу качити и mp3 фајлови, али само до 10 mb по фајлу. Google вам дозвољава да направите три такве странице, односно сајта, са лимитом за сваки сајт до 100 mb за upload фајлова, што значи да Google Page Creator можете максимално искористити за 30 mp3 фајла, што сам све описао на WP форуму у теми коју сам отворио под насловом Mp3 direct free file host for WP player.

Али где качити mp3 формате преко 10 mb по формату?

Постоји решење, мало је заобилазно и необично, али постоји, док се не нађе бесплатан хост за преко 10 mb.
То је Windows-оv:

Sound Recorder

кога можете наћи унутар Windows оперативног система следећи ову путању:

Start/All Programs/Accessories/Entertainment/Sound Recorder.

Е,сад…шта треба да се ради?
Sound Recorder, који је уједно и плејер, користи само „wav“ аудио формате који се могу имплементирати касније у Wordу и тако тај звучни фајл можемо поставити у неком тексту на блогу, јер WordPress.com дозвољава Wordоvе „doc“ формате, али овога пута у њему ће бити и одређени „wav“ аудио формат.
Показаћу вам то на примеру једног mp3 аудио фајла од 12.4 mb. у трајању од 87 минута кога сам накачио на свој блог, али који је био постављен на серверу једног мог пријатеља, јер као што знамо Google Page Creator дозвољава upload до 10 mb.

Дакле, тај фајл сада требамо конвертовати у „wav“ формат. То ћемо урадити са неким од програма за конверзију, као што је рецимо Total Video Converter 3.14 ( TVC) или са неким другим са којим радите. Затим у TVC када почнемо са обрадом и увеземо фајл, у пределу „Audio Option“ променимо „Sampling rate„ са 44100 frames/second na 11025 frames/second и у простору за Bit Rate ставимо да буде 24 kbits/s.

Када смо завршили конверзију, сада овај фајл који је у „mp3″ формату имао 12.4 mb има 109 mb у „wav“ формату.
И даље је то много мегабајта за качење, али количина мегабајта (mb) се још може смањити обрадом овог фајла у Sound Recorderu, и ево како се то ради…

Покренемо Sound Recorder, затим идемо на File/Open и двоструким кликом на „wav“ фајл од 109 mb увеземо тај фајл у Saund Recorderu. Затим идемо File/Properties и добијемо ову слику. Затим у пределу „Format Conversion“ променимо „All formats“ u „Recoreding formats“ или „Playback formats“ и то изгеда овако. Сада кликнемо на картицу „Convert Now…“ посе чега добијемо ово. У пределу „Sound Selection“ променимо Format „PCM„ u „IMA ADPCM“ и притиснемо ok, као на овој слици. После завршене конверзије поново притиснемо „ок“ и у овом положају Sound Recordera идемо на File/Save as.. Именујемо фајл и оставимо га негде на диску.
Када погледамо, видимо да сада наш фајл има само 20.1 mb, а претходно је имао 109 mb, и можемо да га поставимо у Wordу, и као таквог да га накачимо на блог. Наравно, ово има своје мањкавости, јер сада да би неко слушао аудио који сте понудили треба да га download-uje односно скине фајл, или да га отвори у Wordу што је исто, и тек онда да га преслушава. Но, док не нађете негде бесплатан сервер, или закупите неки и тако решите цео проблем, где би могли бесплатно да качите фајлове преко 10 mb за потребе вашег блога, ово решење са Sound Recorderom може да буде привремено решење.

Ово се можда више исплати са мањим „wav“ аудио фајловима, као што је овај доле: „At the East of the West“ (на нашем језику „ила-ила“ ). То је музичка нумера нашег чувеног Боранина, музичара Владана Вучковића Паје. Tај фајл има само 375 kb а траје 87 sekundi, што значи да би неку нормалну музичку нумеру од 3-5 минута могли да сабијете у 1 mb. „wav-a“.

Кликните доле на линк Wordovog „doc“ „At the East of the West“, и када то отворите изгледаће овако. Сада кликните десним кликом на икону за звук која је уоквирена црвеном бојом и у контекст менију идите на: Sound Recorder Document Object/Open што изгледа овако и када то урадите појављује вам се Sound Recorder из вашег Windows оперативног система, тако да сада можете да репродукујете фајл, јер имате команде, а та завршна слика изгледа овако. Можете ви и без плејера Sound Recordera да репродукујете мелодију двоструким кликом на икону за звук, али тада не можете управљати тиме, јер немате команде, не виде се, али све то опет ради Windows-ov Sound Recorder.

At the East of the West

(унутар Word документа налази се аудио формат типа „wav“)

Ето, за просечне кориснике ово може да буде нека врста занимљивости, јер доста решења имате унутар самог Windowsа као што је Sound Recorder са којим можете снимати аудио фајлове без довлачења разних програма за то, што би вам само оптерећивало меморијски простор.

Ово можете користити и по разним форумима где сте члан…