Kao što sam prethodno najavio objavljujem serijal o Šekspiru koji je nedavno emitovan na drugom programu Radio Beograda u emisiji:”Atlantis”.Serijal se sastoji od dvanaest emsija.Voditelj i urednik ovog serijala,u kome se obrađuju Šekspirove drame,je gospođa Biljana Đorović,a glavni gost i predavač o Šekspirovim delima u celom ovom ciklusu je profesorka Lijiljana Bogoeva Sedlar.
Glavni cilj ovog serijala o Šekspirovim dramama
Viljem Šekspir (William Shakespeare 1564-1616 )
je taj da nam ukaže na činjenicu da su one aktuelne i danas,ništa se nije izmenilo,manipulacija i obmana čoveka nastavlja se i dan danas,samo su danas metode sofisticiranije.U tom smislu Šekspirovo delo je večito,jer govori o suštini i cilju svih tih manipulativnih procesa,a to sve možete lepo uočiti i saznati kroz njegove drame koje obrađuje ovaj serijal,i kako se to sve prelama kroz čoveka koji ni tada, ni danas,nije postavljao prava i suštinska pitanja,manipuilativna dogma i diskurs je domirao masama i u Šekspirovo vreme,dominira i danas,zapravo danas je na vrhuncu.
Danas su samo rezultati jasniji,tako očito i bolno,čovek je više nego ikad niko i ništa,on nema više nikakvu esencijalnu životnu vrednost,osim upotrebne,radi održavanja sistema destruktivne “mašine” globale kontrole i manipulacije moćnika iza scene.
Kroz celu ovu studiju vodiće vas fantastična profesorka Sedlar koja tako jasno i detaljno razjašnjava celu stvar,u detaljima,finesama…
Hamlet I
Preuzmi emisiju (9.5 MB. 55 minuta)
Hamlet II
Preuzmi emisiju (9.5 MB. 55 minuta)
Hamlet III
Preuzmi emisiju (9.5 MB. 55 minuta)
Mletački trgovac
Preuzmi emisiju (9.5 MB. 55 minuta)
Magbet
Preuzmi emisiju (9.5 MB. 55 minuta)
Magbet i Koriolan
Preuzmi emisiju (9.5 MB. 55 min. 21 sec)
Koriolan i Bura
Preuzmi emisiju (9.5 MB. 55 min. 15 sec)
Romeo i Julija
Preuzmi emisiju (9.5 MB. 55 min. 25 sec.)
Dzeparoski,Altman,Sijrs
Preuzmi emisiju (9.5 MB. 55 minuta)
Dženet Sijrs,Herbert,Stiv Tešić
Preuzmi emisiju (9.5 MB. 55 min. 11 sec.)
Veliki mehanizam istorije
Preuzmi emisiju (9.5 MB. 55 minuta)
Cirkus istorija
октобар 28, 2008 у 3:33 am
Nebojša, moram da otvorim ovo pitanje jer me ono jako kopka. Najpre ću citirati tvoje reči:
“…kako se to sve prelama kroz čoveka koji ni tada, ni danas,nije postavljao prava i suštinska pitanja,manipuilativna dogma i diskurs je domirao masama i u Šekspirovo vreme…”
Ako čovek nikada nije postavljao suštinska pitanja, sa čime se u potpunosti slažem, zašto onda mračnu tendenciju vladara iz senke karakterisatšemo “zlom”?
Nekad se zaista zapitam, da li zaslužujemo bolje? Posmatram ljude oko sebe i vidim prazninu u njima, ništavilo. Kao da su došli da “odrade” još jednu od svojih inkarnacija, pa tako dok neko (nešto) ne kaže: dosta.
Večeras sam bio akter sledećeg dijaloga:
(pitam čoveka koji ima oko 35 godina i dve ćerkice)
- U redu, ali za šta tebi treba kompjuter?
- Meni ne treba (odgovara on), ali ne mogu one da budu van svih tokova. Počnu deca da pričaju o igricama, a one o tome ne mogu da pričaju jer ih ne igraju. Moraju da idu u korak sa svojim vremenom…
Ovde sam obratio pažnju na motiv. Naime, svesni smo štetnih uticaja, a opet, svesno ih prihvatamo pod izgovorom “tako to ide” ili “tako mora”. Da budem iskren, ne mogu pouzdano tvrditi kako ću sutra vaspitavati svoju decu, ali mi želja za kupovinom kompjutera deci samo zato da bi ona imala o čemu da razgovaraju sa vršnjacima deluje više nego poražavajuće. Nije problem u kompjuteru, već u samom motivu…
Ne znam, nisam pametan… Čak i informacije koje polako cure i odnose se na “teoriju” zavere mi deluju kao namerno puštene. Pretpostavka: treba konačno ubediti ljude da su vlade država nesposobne da vode, te da se, na kraju, posle nekakvog 3. svetskog rata, pojavi jedna “spasonosna” strana koja će nametnuti jednog jedinog vladara sveta… Možda se neće prezivati Buš, ali to svakako nije važno. Progutaćemo tu priču pod geslom da sam vladar ne može sa sobom da ratuje, te ćemo se tako osloboditi tih užasnih stvari (i te fore)… I dok shvatimo o čemu je reč, kao kod nametanja komunizma, biće kasno – sve će biti u rukama jedne jedine svetske institucije, ovaj put zvanično. Opozicija – ne postoji, uništena je “na vreme”.
Današnji čovek je podizan od strane istih tih predaka koji nikada ranije nisu postavljali suštinska pitanja. Da tako kažem, “objektivna slika” toga mi ne dozvoljava da mislim optimistično. Apsolutno ne vidim potencijala u prosečnom čoveku da sagleda sliku u celini i to je stvar koja me obeshrabruje. Da li će nas 10, ili 100, od nas milion shvatiti priču, nije toliko važno. Broj je, svakako, premali da bi išta promenio. Jedino oko čega možemo da se borimo, kako kaže Antonio de Melo, jesu bolji uslovi u zatvoru u kojem živimo. Repeta ili ne, i dalje živimo u zatvoru.
Ovim, što više liči na otvaranje nekakve teme na forumu nego komentar na blogu, želim da sagledam odakle počinju naše sopstvene iluzije, nas koji smo nekako, kako god, provalili priču.
Suština: da li smo uopšte u mogućnosti da razbijemo iluzije kod drugih? Naročito ako prethodno nismo rasčistili sa sopstvenim iluzijama.
Ipak, koliko god ovo zvučalo pesimistično, neću prestati da, kada god za to imam priliku, neprekidno ponavljam da je 11-9 čista izmišljotina, te da upućujem ljude na filmove poput “Loose Change” ili “Zeitgeist”.
октобар 29, 2008 у 8:28 am
Zdravo,
Evo i juče i danas sam bolestan i prikovan za krevet,malaksao sam pa ne mogu s’pažnjom i koncentracijom da vam odgovorim,biće to sutra ili prekosutra.
Pozdrav.
октобар 29, 2008 у 10:26 am
U vezi s ovim komentarom o otvaranju suštinskih pitanja i sagledavanju slike u celini moglo bi da bude korisno razumeti poziciju izvornog marksizma (onog Marksa i Engelsa, u kome je “ideologija” negativan pojam itd.). Ja nisam verziran u tome ali suština je u nekim od sledećih revolucionarnih teza. Prvo, sve do Marksa mislioci su se hiljadama godina “bavili filozofijom”, odnosno pokušavali su da na pitanja sveta i života daju odgovore unutar filozofije, tj. unutar virtuelnog sveta misli. Marks je stavio tačku na to iznevšu tezu (naravno, ako želiš možeš je samo uslovno prihvatiti za potrebe dalje priče) da je čovekova svest uslovljena svetom i životom, tj. ona je materijalno uslovljena (u konačnom: proizvodnim odnosima u tom istorijskom trenutku, iz kojih proizilaze svi društveni odnosi itd). Kako je, dakle, čovekova svest proizvod epohe, i njen kritički i menjalački domet je ograničen na probleme te epohe. Stoga jedino ima smisla ovarati samo ona pitanja koje je čovek u stanju da reši. Nekakvo “sagledavanje slike u celini” je time deplasirano, a i kad bolje razmisliš, to može samo “Bog”. Čovek ima samo neograničen potencijal da razvija svoju svest kroz istoriju. U današnjem trenutku, izgleda da je čovek zreo da reši probleme ekologije, ratova, energetike, siromaštva, nazadnog finansijskog sistema, vanzemaljaca itd., i zato se ta pitanja sve masovnije postavljaju. A oni retki pojedinci koji vide mnogo dalje od ostalih ljudi, i kojih je uvek bilo, uvek su bili takođe prinuđeni da svoju menjalačku praksu ograniče na istorijske mogućnosti. Drugim rečima, informiši se iz ezoterije ako tebi lično to pomaže u razvoju uma, ali na tzv. svetskoj pozornici se daje isključivo mejnstrim repertoar, taj je jedino adekvatan i efikasan.
Pozdrav
октобар 31, 2008 у 11:15 pm
@against illusions…
Znaš šta,razumem tvoju rezignaciju da se ljudi beskrvno mire sa teškom situacijom i robovskom pozicijom,jer “svi to rade”,niko ne postavlja prava pitanja,i da zbog toga za sve nas trebamo postaviti pitanje:”da li zaslužujemo bolje?”
Međutim,razdvojio bih emotivnu situaciju zbog vidljivog bezizlaza, gde su obični ljudi sami sebi “zavezali ruke”,jer treba shvatiti jedno;- ovako u celini zaglupljenog,”nokautiranog” i deklasiranog čoveka nikada nismo imali do sada u istoriji,nikada…!
On je rezultat višedecenijskog “presovanja” i prepariranja svesti po sistemu “kuvanja žabe” do samog ključanja,malo-po-malo,dok ne postane potpuno amoralan,beskrvan i glup,jednom rečju-robot.
Sve se to radilo i radi preko medija,obrazovanja i usmeravanja ka stilu života (jedinom stilu) u kome dominira moć,uspeh,progres i profit,a tu je čovek bezvredan,niko i ništa,samo “mašina” za održavanje tog destruktivnog,nehumanog i bezdušnog sistema,jer čovek može da crkne,ali sistem mora da živi i opstane…
To je uzelo duboke korene u čoveku,i proces buđenja već zaglupljenog i zatupljenog čoveka neće biti brz i lak posle višedecenijskog prepariranja svesti putem Holivudskih splačina i koje čega.A uz to,ovi koji su ga smišljeno doveli u položaj hipnotičko gubitničkog stanja svesti,i te kako imaju motiva da “mašinu non-stop servisiraju i održavaju” da se ne bi kojim slučajem uspavano,svesno i moralno biće probudilo u čoveku.
U tu svrhu televizor je najbolji alat.
Zato taj “neko” i “neki” koji su uvek iza scene kreirali živote ljudima u njihovim državama, postavljaju u upravljačkim strukturama tih država, ljude koje oni kontrolišu,malograđane,skorojeviće,a u zadnje vreme ima ih dosta koji su na nivou retarda,posebno u Srbiji.
Evo vidi…pre neki dan upalih ti ja televizor da pogledam šta sa dešava u Skupštini Srbije,i mada sam naviko na tamošnje gluposti i neodgovorno ponašanje,prenerazih se slušajući sledeće…
Jedan poslanik iz opozicije s’pravom je kritikovao neki zakonski akt koji je trebao da se donese i usvoji,a to je ovo…
Ako nekog uhvatiš da je na kriminalan i nezakonit način stekao neko materijalno dobro ili imovinu,i počneš da ga sudski procesuiraš,neki merodavan organ može da odluči,ako država nema adekvatno rešenje za tu uzurpiranu imovinu,da tom koji je tu imovinu tako nezakonito steko,tu istu imovinu poveri “na čuvanje”, dok se sve to ne izprocesuira do kraja..?!!!
Eto,kad ovakve stvari čuješ u Skupštini,gde treba da sedi sve sama elita,pamet da ti stane od tih idiota.Drugim rečima,sada se u stvari putem raznih uvrnutih,nejasnih,konfuznih i nedorečenih zakona sa puno “rupa”,organizovanom kriminalu “osigurava nesmetan rad”.
No,i pored ovakve situacije,ne treba biti malodušan,treba bodriti ljude na pobunu,ohrabrivati ih,ukazivati na laž,manipulaciju,otkrivati im istinu,i tu ima dosta da se “rove i kopa” da bi se ljudi probudili,i to ne može da ide na silu,već svako treba da otvori oči za sebe,a ovakvi blogovi,sajtovi i bilo šta slično i bolje, samo su mu pomoć,sve ostalo je posao svakog pojedinca.
To što si naveo taj dijalog sa prijateljem,je potpuno poražavajuće,i problem je samo na površini u motivu,a kad se ode u dubinu,problem je u samome čoveku,i dolazi se do tog univerzalnog suštinskog Šekspirovog pitanja, u kome je ujedno i odgovor:
“To be,or not to be..!”
“Biti, ili ne biti…!”
To za mene lično znači ovo:
“Ili si slobodan čovek,ili nisi…!”
“Ili si slobodan čovek…ili si rob…!
Nema trećeg,ne možeš biti pola slobodan čovek,a pola rob, kad ti zatreba,pa menjaš uloge,već ili jesi slobodan čovek,ili nisi…!
I zato po meni Antonio de Melo je samo delimično u pravu,jer ti spolja gledano možeš biti u zatvoru,kad su ga već napravili od ove prelepe Planete,no to je samo spolja,ali ako si duhom i svojim celim bićem slobodan i buntivan čovek,tebe taj zatvor ni po čemu iznutra ne dotiče…ti se samo krećeš po njemu,spolja nužno živiš po nekavim pravilima života u zatvoru,ali se zato krećeš po njemu i živiš unutar sebe slobodnog duha i misli,pun ljubavi i procvata,a ti okovi i lanci tog zatvora iznutra te ne dotiču,ti tada sa puno razumevanja i ljubavi pokušavaš da ukažeš na pravac i put ljudima koji su robovi,ali koji svakako imaju šansu da ugledaju svetlost slobodnog bića unutar samih sebe,jer to je njihovo istinsko biće,njihova priroda.
Glavno robstvo današnjeg čoveka je duhovno robstvo destruktivno kapitalističko-planetarnoj ideologiji pogleda na život,on je to neosetno sam dobrovioljno prihvatio.Nekada,u srednjem veku, čovek je bio samo egzistencijalno-fizički rob,jer je robstvo tada bilo primitivno,ali taj rob je sanjao dan kada će osvojiti slobodu.
Ok…osvojio je slobodu,ali su se robovlasnici napretkom industrije i tehnologije dosetili i usavršili metode vladanja,taj rob sada nije sam u ćeliji, sa lancima na nogama,ne…on je sada u prelepom stanu,u kući sa bazenom,on ima 2-3 televizora,ima internet,automobil..ali i lance u vidu dužničkih kredita koje nikada neće otplatiti,makar radio 2-3 posla,a glavna je stvara,da on ima sve,”sva materjalna bogatstva”(…’najimućniji’ rob), ali je izgubio sebe,izgubio je život slobodnog žoveka,on ne zna šta je ljubav,pesma,igra,ples ( nije imao vremena za to) ,jer je celog života radio od jutra do mraka ne bi li otplatio te kredite,a dobio je zbog toga sijaset neuroza,bolesti.. i posle su ga kljukali lekovima,terapijama i tako ponovo zarađivali na bolesti tog roba, koga bi samo zalečili,a nikad izlečili,jer izgubiće profit…to je zatvoren krug.
Zato moja je preporuka svim roditeljima,budite slobodni duhom,osvojite slobodu,i tako vaspitavajte decu,budite im lični primer onoga što im pričate,živite to,i od samog početka tretirajte svoju decu kao sebi ravnopravna ljudska bića,mala ljudska bića,originalna bića,a svakako ih iznutra unutar sebe doživljavajte kao decu,jer ona to i jesu,ali iim to ne pokazujte,tretirajte ih kao ravnopravna bića,sa puno ljubavi i pažnje,kao prijatelje,pričajte sa njima,razgovarajte,igrajte se zajedno, i budite sigurni da ćete tako osvojiti puno poverenje i ljubav vašeg deteta,ono će vam se neizostavno poveravati i sve vas pitati,jer zna da u vama ima oca-majku-prijatelja kome može u potpunosti verovati,na koga se može uvek osloniti..!
Tada nećete doći u situaciji da detetu kažete kao što se danas čini:”..ako se drogiraš,ubiću te,odreći ću te se,nema nikakvih para…” ili šta ja znam,već će biti dovoljan jedan mali i skoncentrisan inteligentan razgovor,razgovor dva prijatelja,…i to će biti dovoljno.
Ako se tako radi za sva bitna pitanja života,tada će vaše dete igrati igrice,ali neće biti zavisno od njih,tada će vaše dete koristiti kompjuter,ali neće biti zavisno od njega..itd…
Nije strvar u kompjuteru,televizoru,drogi,flaši piva…glavni okidač je unutar čoveka!
Ali nemojte da upadnete u vekovnu grešku skoro svih roditelja,da jedno deci pričate,a drugo radite,budite detetu primer onoga što pričate i živite to.
Nemojte da mu kažete: “…sine,nemoj da pušiš ( a vi ste pušač ) jer duvan je štetan za čoveka i dobićeš rak”,jer dete će vas pitati:” a što ti tata pušiš,valjda duvan i tebi škodi kao što bi i meni…”
A roditelj obično kaže,i promaši sve:”…pa dobro sine,pusti sad tatu,drugo sam ja…!?”
I tako,malo-po-malo…dete uviđa licemerstvo roditelja i posle se i samo ponaša tako u žuvotu,pa na kraju krajeva, kad postane roditelj,isto se ponaša i prema svom detetu.
Najvažnije je biti čovek slobodnog duha, i uma, i širiti to kao “zarazu”, bez nerviranja što se stvari sporo menjaju,jer jednoga dana doći će do pozitivnih promena i preokreta,bunta…ne moramo baš sve videti odmah, sada,za neku godinu,deceniju,jednostavno to će se desiti kad treba…
Što se tiče Zeitgeista,evo ovde dajem kompletan preved celog filma na Srpskom,izvučeno je iz titla,a to je lepo uradio moj prijatelj iz Zaječara,Sale.
Preuzmi tekst u Wordu ( 260 KB. )
Preuzmi tekst u Pdf-u ( 143 KB. )
Ove sam linkove dao i u rubrici na vrhu bloga “Biblioteka”,odmah ispod linka za patent Nikole Tesle.
A do kraja ove godine daću film i na blogu,biće to film kao jedna celina,na google video servisu.
A što se tiče Marksa i marksizma,mogu da kažem da je Marks poput mnogih filozofa i mislioca upao u zamk doktrine materijalizma i darvinizma,i otuda potiču svi problemi čoveka i čovečanstva,jer je kompletna filozofija,po meni,jedno 99% potpun promašaj,svet i život se doživljava kao jedna materijalno-mehanička uslovljena pojava,pa tako i čovek,pa tako i život…
Ako ti je prvi početni korak pogrešan,svi ostali mogu biti “ispravni” ali,na kraju krajeva,pakao ti ne gine…
Osim ako se duboko ne preispitaš,preslišaš,pročistiš…i ponovo iznutra počneš život svojim prvim ispravnim korakom,a posle možeš i da gršiš,jer će te prvi ispravni početni korak poput gravitacije voditi u ispravnom smeru,greške će ti biti samo jedan pomak napred,na greškama ceš učiti i nećeš ih ponavljati…
Dobro je misliti,ali čovekovo biće ima i drugih dimenzija osim uma,ima psihološku,emotivnu,ima onostranu dimenziju,duhovnu..i tek kad sve to prožme,osvoji i deluje kao jedinstvena celina,tada deluje kao biće, gde je um i misao samo jedan absorbovani segment u celini.
Ono što svaki običan čovek,mislioc i fiozof,može uvideti, je to…da elementarenu stvar postojanja i života,a to je LJUBAV, ne možeš spoznati puterm misli,da…mnoge ćeš stvari i procese shvatiti misaono,opisati to,opisti bajke i bestseler romane o ljubavi,ali ako nikada nisi diživeo ljubav,potpuno si sve promašio,a ljubv se ne doživljava i spoznaje umom,već celim bićem u kojem je um samo jedan absorbativni deo.
Zapravo,u onom tenutku,tako krhkom, ali večnom trenutki LjUBAVI,um ti staje,nema nikakve misli,um ne vergla,već postoji samo ljubav…!
I na kraju,teorija zavere je trik,etiketa,a prava zavera postoji,zavera prema čoveku i samom smislenom i prirodnom životu…
Eto,baš 15.10.2008 čuo sam sasvim slučajno na prvom dnevniku RTS-a gde su preneli vest iz Amerike,sa neke njihove TV stanice, gde se zvanično priznaje da leteći tanjiri postoje,da su ih zvanične vlasti snimale,da snimci postoje,a godinama se ćutalo,negiralo…
A o čemu se još sve ćuti,pitanje je sad…?
To be,or not to be…!
новембар 2, 2008 у 4:15 pm
@Nebojša
Drago mi je da sam te isprovocirao da napišeš nešto na nivou na kojem si ovo pisao. Suštinski, mislim da je ovo priča koju treba širiti, a da ukazivanje na Zaveru treba biti samo usputno, utkano u sve to – pretstaviti je kao deo čitavog tog programa koji nas kontroliše. Jadni čovek danas misli kako ima kontrolu nad sobom. Upravo je to idealna iluzija za Zaverenike jer, ako pretpostavim da sam slobodan čovek, onda nema nikakve priče o tome da me neko kontroliše. Ova iluzija čoveka u startu “ubija”.
Kada ovladam sobom, znaću da je Zavera u odnosu na mene nemoćna, ma koliko njene posledice po mene bile drastične, one mogu ugroziti samo moje telo koje je ionako smrtno… Moje Ja je moje, to im ne dam, a oni upravo to hoće
Ovo oko dece se ne slažem u potpunosti jer dete ne može i ne sme da bude ravnopravno u odnosu na roditelja. Deca su egocentrična bića, a ako se ne oslobode svoje egocentričnosti nikada neće postati zrela. To je zakon kao što je zakon 2+2=4. Što se tiče toga da roditelji moraju ostavljati deci primer sebe, tu se u potpunosti slažem, čak bih bacio glavni reflektor upravno na to. Jer, prvi ljudi sa kojima deca imaju kontakt su roditelji, skoro sve što je prvo u srcu i glavi deteta potiče od roditelja. Tu nema kompromisa, roditelj mora biti detetu prijatelj, drug, oslonac, ljubav, model… Sve to. Ipak, o ravnopravnosti tu nema govora! To je kontraproduktivno jer deca ne umeju tu datu im ravnopravnost da iskoriste za sebe. Nije da neće, nego jednostavno ne umeju, ne mogu, još uvek su im sposobnosti ograničene i nerazvijene za mnogo jednostavnije stvari, a kamoli za nešto što ravnopravnost zahteva.
Pošto se moja prethodna misao, sadržana u komentaru od pre par dana, malo “ključala” za to vreme, mislim da je ono što sam zaista želeo reći sebi i vama time sledeće:
Pokušaj da razbiješ drugima iluzije, ali ne dozvoli da ti to postane misija. Svako je odgovoran za ono što mu se dešava i spašavanje tuđih dupeta, suštinski, nikome ne donosi ništa korisno. Jer, ako svetlosni snop svoje svesti usmeriš ka spolja, koliko god to lepo i plemenito izgledalo, bavljenjem spoljnim svetom ostaviće mrak u tebi. Osvetli (osvesti) svoj unutrašnji prostor, pa ćeš kao i roditelj kod dece, biti taj čovek na koji će se robovi ugledati. Naravno, ako robovi uopšte žele da se oslobode, jer ih ne možeš osloboditi ako oni to neće.
Drago mi je da smo zajedno ponovo došli do iste suštine koju odveć znamo, ali koju, izgleda, moramo sebi neprekidno ponavljati kako bismo anulirali buku spoljnih poruka koje nas neprekidno ometaju upravo na ovom putu.
новембар 9, 2008 у 4:29 pm
@against illusions…
Što se tiče dece,da pojasnim neke stvari,jer ja nisam rekao da deca treba da su ravnopravna sa roditeljima,i da su ona ravnopravna u egzistencijalnoj ravni sa roditeljima,ne, ja sam rekao ovo:
Znači poenta je u psihološko-emotivnoj ravni gde su deca najosetljivija i najranivija,i da ih tretiraš kao,ponavljam…kao da su ravnopravna bića,bez obzira što ona dok su deca to nisu,ali za čoveka,bio on u fazi deteta,dečka,mladića,muškarca,uslovno rečeno “zrelog čoveka”,starca,babe,dede, je zajedničko to;-da je u svim tim ulogama i fazamna zajedničko jedno;- suštinsko,LJUDSKO BIĆE, i u tim razvojnim fazama čoveka, uvek treba gledati tu suštinu,jer to im je temeljno zajedničko,bez obzira da li su oni trenutno deca,mladići,žene,muškarci,bake i deke…
Naravno da deca ni na psihološko emotivnom nivou nisu “ravnopravna”,ako se to uopšte tako može reći,pošto svako tu ima “svoj svet”,jer deca na psihološko-emotivnom nivou doživljavaju sebe i svet u kome žive na svom “nezrelom” nivou,kažem namerno “nezrelom”,a pogledaj šta je od ove planete i drugim ljudima učinio taj “zreo” čovek,koji je “sazreo”,toliko je bogami prezreo da je napravio pakao od života na Zemlji, gde čovek ,taj “zreli” čovek… uništava sve pred sobom,prirodu,životinje,ptice,biljke, uključujući time i sebe !
A apsurda radi,kada bi se ta “nezrela”deca pitala, koja su u suštini tako čista bića( do momenta dok im se ne nametnu krvave igrice pune nasilja ili slično) i da im daš vlast jedno godinu dana,tada nigde ne bi bilo rata,nesreće,ne bi bilo gladnih,nasuprot onome što radi taj zreli i “ozbiljni” čovek…!
Ono što mi zovemo “zreo čovek”, to nije tačno,to je samo PRILAGOĐEN ČOVEK,prilagođen čovek postojećoj slici sveta i modelu života u njemu,jer da je čovek zaista zrelo biće,on ne bi ratovao tokom cele svoje istorije i bitisanja,ili bi ratovao, pa kada bi video da je to besmisleno,okrenuo bi se suštini…humanosti,miru i ljubavi, sa naglaskom na duhovno uzdizanje,a ne kao danas da je rat glavni deo ekonomije i da je najprofitabilniji “posao”.
Ubedljivo najveća umetnost je umetnost odgajanja i vaspitavanja dece,veća nego umetnost najvećih svetskih slikara…!
Ako je svet danas ružan,on nije ružan sam po sebi, što je on suštinski takav,već ga je čovek takvog napravio,i kada ga napravi ružnim,kada to vladari planete namerno i svesno izprojektuju i takvu sliku realizuju,onda kažu:”pogledajde kakvi smo mi ljudi,pravi divljaci”.
Ali to nije tako,cilj manipulacije je da se uspostavi hijerarhija manipulacije i kontrole ljudi,idiotizovane mase,a ne da čovek bude samosvesna individua koje bi razmišljala o suštinskim pitanjima, da pomisli da može da bude bolje,da kritički razmišljaju,da bude buntovnik i da menja svoj život i svet,već da tu nametnutu sliku prihvati zdravo za gotovo,nemoćno i poslušno,jer u svetu zabave naći će kompenzaciju,a to nam televizije konstantno i nude,naprosto one zuje 24 časa.
Ti moćnici koji vladaju,kao i njihova opslužujuća kamarila u raznim državnim aparatima,ne mogu da vode običan normalan život,zato što su to deca sa “rupom” u razvuju,bolje reći sa “rupetinom u mozgu”,jer sama spoznaja da se sve vrti oko njih,da”kontrolišu sve”,da “imaju sve”,mada neki Rokfeleri i Rotšildi ni 80 % od toga što imaju i poseduju nisu ni videli u životu,čini ih da svršavaju na taj osećaj “da su toliko moćni”!
Kad se učini prvi pogrešan korak, tu se izgubi trag,izgubi se početak i kraj svemu tome,skoro da je to lavirint bez izlaza,jer su i njihovi roditelji,i roditelji njihovih roditelja,itd…imali te iste “rupe” u razvoju,kao i na nivou tzv “običnog” čoveka, koji je samo prilagođen čovek,ekonomska životinja.
Dakle,da se vratim na decu,moja poenta je u psihološkom tretmanu i ophođenju prama deci,u komunikaciji sa njima, tipa roditelj-dete,da ih poštuješ kao dostojna i ravnopravna bića ( ne kao decu,već bića,celokupna bića ),što im je i suština do koje treba da dođu,da se kao takva ispune i realizuju tu svoju suštinu i svrhu života i življenja.
Čovek nije ni “dobro”,ni “loše” stvorenje, kako neke teorije tvrde,već je nedovršeno biće sa polaritetima “plus” i “minus”, “dobro” i “zlo”, koje treba to da prevaziđe,da transcendira to,ne samo umno,već svojim kompletnim čulima i percepcijom,celim bićem,umom,psihom i duhom.
Dakle, biti dete samo je početna faza razvoja i rasta ljudskog bića,ali u tom detetu trebaš suštinski videti to istinsko biće koje je početak i kraj svega,i da tu “decu” zbog te istinske suštine, ravnoporavno tretiraš u ophođenju,da im ukažeš na prave i istinite vrednosti,a ne da ako si kao roditelj sav “nadrkan”iskompleksiran životom,žena te ne voli,ili bilo šta,pa nastupaš sa hijrarhijskog nivoa roditelja,gde sve “mora taklo da bude”,jer “ja kao otac to kažem i tačka”,jer eto nemaš vremena da razgovaraš sa detetom, jer si nezadovoljan,a znaš da svoje neostvartene zelje realizuješ preko deteta,ne poštujući njegovu volji i originalnost,ili još gore,to radiš ma perfidniji i manipulativniji način,da dete niti shvati da je izmanipulisano.
Šta nas je većina naših roditelja učila,ti “zreli” ljudi,do
Otuda imamo toliku birokratsku gamad i štetočine,razvijan je kult nerada,umesto rada.
Ali,kada bi roditelj objasnio detetu tu trenutno-postojeću lažnu sliku ovog prljavog i hipokritičkog sveta,da zna da se kreće u tome površno,onoliko koliko je nužno,bez da ne poštuje prave i istinskle vrednosti u ophođenju sa drugim ljudima i onoga što je do njega lično u toj komunikaciji u njegovoji moći,već naprotiv,da te prave i istinske vrednost svuda širi gde može,da ne bude samo jedena ponizna i prilagođena ekonomska životinja,e to bi bilo već nešto drugo,svet bi tada imao manje robova i više šanse za spas.
Da ponovim,što se tiče ravnopravnosti roditelj-dete ,nisam mislio na egzistencijalnu ravan i da je tu dete ravnopravno dok je dete dete, samo privremeno,već na veoma suptilnu psihološku ravan dok ga odgajaš i vapitavaš.
Ne znam,moža sam trebao da upotrebim i neki drugi termin,zato je možda najbolje da dam primer u vidu neke pričice koja se događa u realnom životu,i tu će biti najjasnije prenešeno ono što želim da kažem,jer će se mnogi “zreli” ljudi prepoznati u tome, kao da se to desilo juče…
……..
………
Naizgled,sa stanovišta odraslih i roditelja,sve izgleda simpatično,pozitivno,ali …
Mnoga deca su to ili nešto slično dožvela,a neiskazana poruka naše priče i tog deteta je sledeća:
“Dobro,ja jesam dete,ja imam svoja osećanja kao i vi odrasli,ali zašto moja osećanja ne tretirate ravnopravno,kao da su vaša,dečja,zar vi niste nikad bili deca?
Zašto ih ne poštujete, kad znate da sam prema drugima stidljiv,zašto ih u moje ime izražavate..?
Vi se time hvalite i dičite kako “imate dobro dete”,ali šta bi sa našom tajnom,šta sa mojim emocijama,da li su one uopše i vredne poštovanja,po vama…?
Zašto me ne naučite i objasnite mi kako da se oslobodim svoje stidljivosti,a ne ovako…?”
Dakako,možda neka deca ne bi sve to teško primila kao ovaj mali iz priča,..ali…?
Da,roditelji…šta bi sa detetom i njegovim osećanjima,zašto ih ne tretirate ravnopravno,kao da su vaša,jer ste i vi roditelji možda nekad slično bili povređeni od strane svojih roditelja,i znate kako je to,biti izdan,prevaren i da li vi i pretpostavljate šta se sve može događati u glavama i psihi deteta zbod ovih za vas,naizgled sitnica…?
Naravno,ovo se ne odnosi na sve roditelje,jer ima i onih koji znaju da cene i čuvaju vrednost tajne!
Eto,mi govorimo ovde povodom Šekspirovih dela, o negativnim manipulacijama,a stigosmo do dece.
I ovo iz ove priče je manipulacija,neki bi rekli pozitivna manipulacja,nesvesna,nehotična,jer sve ima draž,ali…?
Manipulacija je manipulacija,bila ona pozitivna ili negativna…