Ovo je samo delić jednog dužeg intervjua kojeg je pukovnik Svetozar Radišić dao radiju Svetigora na temi elektronskih ličnih karata.To je bilo 15.12.2006.Tema je zapravo bila šira,jer sve je povezano.
Poslušajte,…više nema skrivanja…
Satanizam i novi svetski poredak
preuzmi snimak
Link ka istoj prezentaciji na You Tube.
Da pojasnim,pukovnik Radišić pominje pravilo “KoV-a”,to je za kopnenu vojsku,“KoV”.
Kada je pravilo “KoV FM 100-5″ izašlo,naša vojska ga je odmah prevela.
Dakle,karte su otvorene,a teoriju zavere prepuštam dečjim umovima kojima je glavno sredstvo za razmišljanje televizor.
U svetlu izjave tada aktuelnog direktora CIA Džona Dojča,da novinari mogu koristiti sveštenike kao špijune,šta onda reći o raznim “humanitarcima” ili “umproforcima” u zemljama poput bivše Yuge, gde su se uspostavljali razni UN “kontrolori” i gde se nadgledalo “sprovođenje mira…”.
O ovoj temi će biti još reči,sada je samo dopunjavam prikladnim tekstovima iz lista Politika ,jer se u Americi ( koja puca po svim šavovima, gde velike banke upravo sada bankrotiraju,akcije padaju…) uzburkalo javno mnjenje zbog prljave igre Pentagona.
Новинари у служби Пентагона
Бела кућа и Министарство одбране ангажовали војне експерте да би у водећим светским медијима ширили одговарајуће информације
Да ли су водећи електронски медији и штампа насели војно-политичким коментаторима који су по налогу Беле куће и Пентагона ширили лажне, по званичну политику САД повољне или растерећујуће информације?
Пентагон (Фотодокументација „Политике”)
Ако је веровати водећем америчком дневнику „Њујорк тајмс”, одговорило би се са „да”. У ударном чланку јучерашњег издања лист је оптужио администрацију у Вашингтону да је годинама, свесно, обмањивала америчку и светски јавност, инструментализујући извештавање у корист званичне политике САД. У детаљима крцатом извештају, заснованом на преко осам хиљада писмених докумената, њујоршки дневник уперио је прст, пре свих, на ТВ концерн „Фокс”, у власништву медијског магната Руперта Мардока. Као даље саучеснике или жртве званичне администрације, које су уз „Фокс” објавиле највише монтираних извештаја, именоване су ТВ установе Си-Ен-Ен, Ен- Би-Си, потом, као емитере одговарајућих надриинформација, али у нешто мањем обиму, Си-Би-Ес и Еј-Би-Си.
Уз, практично, све утицајније америчке ТВ куће, „Њујорк тајмс” је именовао и штампу. Пре свих – лондонски „Тајмс”, као главног дистрибутера „припремљених, односно препарираних” вести и анализа.
Запањујућом брзином, чак и у условима рада које омогућавају савремена електронска помагала, за реч су се јавили извештајем погођени – представници Пентагона, с једне стране, и медија, с друге. Тако је портпарол Пентагона Брајан Витмен признао да су поменути, али и други медији снабдевани директним информацијама. Наравно, не с намером да се јавност лажно или погрешно информише, већ, напротив, зарад пружања објективне информације из званичног угла САД. Нажалост, није дао одговор на питање, зашто о таквој конструкцији нису информисани надлежни у руководствима медија.
С друге стране, за реч се јавио Роберт Бевелаква, некада један од водећих коментатора „Фокса”: „Понашали смо се попут ликова у луткарском позоришту… Дизали смо руке и правили гримасе, а речи су биле упоредиве са трбушним говором – аутор је био неко други.”
Према проценама стручњака, и према незваничним информацијама на тему које, у међувремену, нуде и водећи европски обавештајни експерти, групу „тројанских извештача и коментатора” формирала је шачица пензионисаних, високих официра САД у лето 2005. Суочени са масивном критиком америчког војног ангажмана, наводно су самоиницијативно посетили америчку војну базу Гвантанамо на Куби. Основна замисао им је била да се супротставе критици коју је ширила „Амнести интернешенел”. (У то време појавила се серија написа и извештаја у којима је Гвантанамо описан као „Гулаг нове епохе”.) Упркос незваничном карактеру посете, користили су првокласан превоз до лица места, о државном трошку, наравно. Користили су авион потпредседника САД Дика Чејнија.
„Њујорк тајмс” процењује да је, у међувремену, ангажовано 75 војних експерата и око 150 „главних” војнополитичких коментатора. Укупан број сарадника који раде на овом пројекту, стално или повремено, процењује се на више од хиљаду.
М. Казимировић
објављено: 21/04/2008]
Текст пренет иѕ Политике
……..
Генерали САД оптужују Вашингтон
Сучељавање војног врха и администрације око улоге у афери манипулисања медијима изнело на видело нове компромитујуће податке
Доналд Рамсфелд: радио војсци иза леђа (Фотодокументација „Политике”)
Група војних званичника оптужила је бивше и садашње чланове владе да су обманом приволели војску да (са)учествује у незаконитом третману ратних заробљеника и особа осумњичених за ширење тероризма. Некадашњи шеф здруженог генералштаба Ричард Мајерс прозвао је тадашњег високог правосудног саветника, каснијег ресорног министра, Алберта Гонзалеса и заменика министра одбране Дага Фејта: „Били су коаутори сценарија мучења ратних заробљеника и особа осумњичених за ширење тероризма… Интерпретацијом закона навели су војни врх да поверује како ту праксу покривају специјалне одредбе америчких и међународних закона о обичајима вођења рата.”
Холивудска позајмица
Премда је тешко поверовати да највиши војни званичници САД нису били обавештени о забрани мучења заробљеника – пракса изнуђивања признања као што је „water boarding” (дављење зарад признања), „hooding” (даноноћно држање затвореника под непрозирном капуљачом), „sensory deprivation” (онеспособљавање оријентационог чула) сматра се ратним злочином – већи значај придаје се чињеници да је иницијатива никла у прагматичко-политичким радионицама владе државе које се сама титулише као прва, водећа демократија света.
Иступ Ричарда Мајерса подржао је Лари Вилкирсон, некадашњи шеф кабинета бившег министра спољних послова Колина Пауела. Оптужио је Дона Рамсфелда да је радио војсци иза леђа, ослањајући се на услуге саветника који су идеје зајмили из холивудских серија.
О којим је серијама реч, појаснио је лондонски професор права Филип Сендс, аутор студија о америчкој војсци: „Реч је о серији „24 сата”. Његове наводе потврдила је Дајен Бивер, амерички војни тужилац: „Та серија била је омиљена у нашем окружењу, навела нас је да позајмимо неке идеје из фиктивне, филмске праксе изнуђивања признања.”
Осуђеници попуњавају редове
Америчка администрација покренула је кампању која би требало да допринесе истини – виђеној из званичног угла. Указано је и на низ нових опасности које угрожавају демократске вредности у САД и утичу на даљи просперитет демократских друштава широм света.
Именован је такозвани нови дефетизам, који је поделио јавно мњење око исправности вођења рата против терора и тероризма. Наравно, и око оправданости акција у Авганистану и у Ираку, које се, званично, воде зарад подстицаја тамошњег демократског развитка. Истакнуто је да је расположење војника на врло ниском нивоу. Број дезертера, од 2003. наовамо, порастао је за 80 одсто, а број заинтересованих добровољаца опао је у сличној сразмери. Податак потврђују и критичари: „Армија је принуђена да ангажује регруте са криминалном прошлошћу не би ли попунила редове”, известио је „Вашингтон пост”.
Праксу врбовања морално посрнулих регрута (moral waivers) потврдио је и Пентагон. Говори се о неколико стотина војника са криминалном прошлошћу. Лавовски удео међу осуђиваним чине војници који су се огрешили о прекршајни закон, због изазивања туча у пијаном стању, на пример.
У војнообавештајним круговима Европе, међутим, нуде се другачији подаци. Наводно, само у прошлој години ангажовано је десетак хиљада регрута са озбиљним мрљама у биографији, 11,6 одсто регрутованих. Међу њима су и особе осуђиване за злочине почињене из сексуалних побуда, лопови, обијачи…
„Армија нуди морално посрнулим могућност ресоцијализације”, изјавио је Рој Волас, кадровски портпарол Армије САД у прошлонедељном разговору са новинарима. На примедбу да су војници једне елитне јединице маринаца, већински са криминалном прошлошћу, починили масакр над цивилима у ирачкој Хадити у новембру 2005. године, убивши десетине недужних људи, одговорила је Кристин Вормут, из војнонаучне установе Центар за међународне и стратешке студије (Center for Strategic and International Studies): „Тај податак не би смео да наведе на помисао како би могло да дође до стотина нових догађањима у Хадити сличних инцидената.”
Милош Казимировић
[објављено: 24/04/2008] у Политици
