GLOBALIZAM – METASTAZA NASILJA U MEĐUNARODNIM ODNOSIMA
Autor:Ratko Krsmanović
Delotvorna kontrola
Globalizam nije stvorio sistem u kome njegovi delovi međusobno funkcionišu po unapred određenim pravilima. Naprotiv, sve one ustaljene i vekovima negovane vrednosti se napuštaju i pokušava nametnuti vrhovna vlast uspostavljanjem jednosmerne linije sveobuhvatne kontrole i upravljanja regionalnim nadnacionalnim federacijama i organizacijama. Ove organizacije sa svojim organima su samo maskiranje stvarnog činica vlasti nad njima, po kome je moguće da, ono što važi za jedne, videli smo nipošto ne važi za druge, uključujući čak i pravo na nepromenljivost državnih granica. Naročito ne može da važi za one koji nisu spremni na apsolitnu poslušnost ili pokušaju da drže do vlastitog integriteta, tradicije, ponosa i individualnosti. Ovo slabljenje funkcija nacionalnog i državnog identiteta u potpunom je sukobu sa marksističkim shvatanjem «odumiranja države» i «odumiranja nacije», što se kod pojedinih antiglobalista usled antikomunističke ostrašćenosti neopravdano izjednačava.
Iza američke retorike i brige za mir i stabilnost, stoji namera amerikanizacije međunarodnog sistema država u kome se zapravo potiskuje ili negira svojstvo osnovnog subjekta međunarodnih odnosa (država). Pored toga, globalni centar moći je prigrabio sebi pravo da sankcioniše nepokornost i neposlušnost raspoloživim aparatom fizičke prinude, u funkciji delotvornije kontrole nad svim delovima «sistematizovanih» organizacija i interesnim sferama mimo organizacija koje su pod direktnom kontrolom, što govori o ambiciji globalnog projekta da uspostavi svoj celovit pravni poredak gde nema mesta nacionalnom. Pomenuti apart prinude koji raspolaže apsolutnim monopolom fizičke sile je zapravo izvan svake kontrole bilo kog legitimnog činioca međunarodnih odnosa. Nemilosrdnost, svirepost i sadizam ove sile, je iskusio naš narod kada nismo pristali na kapitulaciju i na otimanje dela svoje teritorije radi izgradnje NATO baza i «mosta» prema islamskom svetu. Takva žestina i odlučnost u primeni sile treba da ima i preventivno dejstvo za svaku latentnu neposlušnost.
Misionarska umišljenost
Najnovija naučna otkrića o načinu širenja ćelije raka sa primarnog mesta na ostale delove organizma, neodoljivo asociraju na širenje pravnog i fizičkog nasilja od strane aktuelnog arhitekte globalnog super-sistema u svetu. Ova medicinska naučna otkrića ukazuju na specifično «lukavstvo» kancera koji pre kolonizovanja drugih organa šalje izvidnicu da pripremi teren tako što «izviđači» menjaju lokalnu sredinu kako bi bila privlačnija za razvoj metastaze. Menjanje i pripremanje sredine obuhvata i pripremu gnezda za naseljavanje, širenje bolesti gde se implantira i hrani.¹). Koliko je samo američkih izviđača koji rade na pripremi terena širom planete? Koliko je samo NATO-gnezda već satkano i koliko ih se još tka radi kolonizovanja ostatka sveta? U šta se sve može izroditi misionarska umišljenost moćnika sa Zapada? Globalni tutor neće propustiti priliku da prvi demonstrira svoju agresivnost, lukavstvo i bezdušnost. Raspolaže sa neslućenim sredtvima nasilja i uništavanja, pred kojim ni sami kreatori totalitarnog poretka nisu bezbedni.
Metastaza nasilja
Kosovski presedan (metastaza) predstavlja impregniranje terena raznoraznim obmanama kako bi se opaka bolest, stvorena u geopolitičke svrhe opšteplanetarnog novog poretka, ne samo nastanila već i širila dalje. Za rezultat smo dobili nova menjanja granica i pretnju miru u svetu. Priznanjem Kosmeta od strane dela zemalja, čiju glavninu čine članice NATO-a i kandidati koji kleče na briselskim pragovima, legalizovan je terorizam OVK vršen sa ciljem nasilnog menjanja granica, legalizovano je medijsko nasilje putem koga je plasiran Vokerov «zločin» iz Račka radi stvaranja povoda za oružanu agresiju NATO-a, legalizovana je zloupotreba pojma humanitarna katastrofa i napokon legalizovana je uptreba NATO-a mimo odluka SB OUN u funkciji okupacije dela tuđe teritorije i promene granica.
Danas imamo Južnu Osetiju i Abhaziju koje su proistekle iz NATO kolonizacije Gruzije. Po napuštanju SSSR-a 1991. godine izbegla je da omogući izjašnjavanje svojih delova (autonomija) o budućnosti, gušeći svaki njihov pokušaj da učestvuju u razmatranju gruzijskog razdruživanja. Pošto članstvo u NATO, za koje se gruzijska vlast opredelila, shodno Statutu NATO-a nalaže kao uslov prethodno rešavanje teritorijalnih problema, Gruzija je sa namesničkim režimom na antiruskom talasu i sa samopouzdanjem inspirisanog svemoćnim sjajem Zapada, pokušala da shodno iskustvu iz operacija «Bljesak» i «Oluja», otkloni faktor remećenja punog služenja «svemoćnom» globalnom super-sistemu. Ovdašnjoj javnosti su manje poznate okolnosti i obaveze koje je Gruzija preuzela potpisivanjem Sporazuma sa Rusijom 1992. i 1994. godine. Shodno tim Sporazumima bila je nedopustiva vojna intervencija u Južnoj Osetiji. Šta više, Sporazumom je bila definisana nedopustivost prisustva Gruzijske armije i teškog naoružanja u zonama sukoba. Gruzijska namesnička vlast, podstaknuta dakle američkim interesom stvaranja obruča oko Rusije i vlastitom podaničkom naravi, odlučila se da munjevitom akcijom izvrši obračun sa «separatizmom na teritoriji suverene države» (Južna Osetija) i potvrdi svoju odanost svemoćnom tutoru. Nije realno očekivati da bi se Gruzija usudila za ovu akciju bez podsticaja od strane nekoliko stotina američkih savetodavaca u ovoj zemlji. Naknadne reakcije zvanične Amerike u vidu osude ruske intervencije, predstavljaju reakcije gubitnika, što ukazuje na njihovu umešanost u ovu gruzijsku akciju.
Sprečiti Rusiju u sprečavanju globalne pljačke
Sva argumentacija za kojom poseže globalni tutor sa svojim trabantima u slučaju gruzijske akcije a potom ruske intervencije, predstavlja potpunno suprotstavljanje razlozima zbog kojih je Srbiji uskraćivano pravo da se zaštiti od separatizma i terorizma na delu svoje teritorije. Takva očigledna nedoslednost izražena kroz primenu «duplih standarda» i negiranje vlastitih stavova, izraz je svirepe bezobzirnosti i najdublje samodestrukcije globalnog svetskog poretka koji počiva na manipulaciji i instrumentalizaciji. U imperijalnim ambicijama zaogrnutim mimikrijom stvarnih interesa imperatora, kada se demistifikuje sadržaj i karakter manipulacije, ostaje razobličena degenerisana samovolja krvožednog neokolonizatora, čija očajna žeđ za tuđim bogatstvom prezire razum i razboritost. U prilogu ovoj oceni pokušaćemo ukazati na stvarne ciljeve vremenski najbliskijih američkih «misija», na Kosmetu i u Južnoj Osetiji :
1. Danas je Kosmet, značajna NATO-baza na strateški važnom pravcu a kosmetski Albanci jedini čvršći američki most prema islamskom svetu i očigledni «dokaz» o mogućoj stvarnoj ljubavi SAD i neke islamske zajednice, koje su inače neprijateljski raspoložene prema ovoj zemlji. Ta količina ljubavi nije viđena ni unutar same islamske verske zajednice. Doista, Albanci na Kosmetu slave Amerikance, podižu spomenike najzaslužnijim «za njihovu stvar», proglašavaju ih počasnim građanima… Nipošto ne treba zanemariti ni ekonomski aspekt sadržan u dostupnosti prirodnih resursa Kosmeta multinacionalnim korporacijama, kao i finansijskih sredstava iz kontrole organizovanog kriminala i puteva narkotika na ovim vratima Evrope. Teško je verovavati da intelektualna elita kosmetskih Albanaca ne razume da su smestili glavu u lavlje čeljusti i da bi eventualno «oslobađanje glave» bio nepredvidljiv i rizičan poduhvat.
Tragovi NATO «dostignuća» urezivani su duboko u biće zemlje Srbije, vidljivi do danas u ruševinama Aleksinca, Beograda, Novog Sada, Valjeva, Ćuprije, Čačka, Pančeva, Gnjilana, Niša, Kraljeva, Užica, Novog Pazara… Krvavi ožiljci i duboke rane će trajno podsećati meštane Peći, Vranja, Leskovca, Koruše, Raške, Kuršumlije, Varvarina, Novog Pazara… Nadahnuti bezgraničnim «milosrđem» i natovareni najraznovrsnijim ubojnim sredstvima, NATO-«anđeli» su svoje tovare izručivalili i nad Gračanicom, Sopoćanima, Žičom, Svetom Petkom, Divostinom, Dajbabama, Banjskom, Đurđevim stupovima, fruškogorskim draguljima pravoslavne hrišćanske vere i kulture, nacionalnim parkovima, kulturno-istorijskim spomenicima, pa čak i pravoslavnim grobljima. Tako se gradi unipolarna američka slika sveta. Tako se kažnjava neposlušni i nepokorni.
2. Južna Osetija je gruzijski kamen o vratu koji joj onemogućuje pristup NATO savezu. Naime, Americi je Gruzija neinteresantna bez kapije na Kavkazu kroz Osetiju i bez Abhazijske obale. U pitanju je stara mora svih imperatora i novi projekat da se Rusija potisne sa Crnog mora i smesti u obruč NATO-a. Rusija koja se podiže pred moćnim okom Velikog brata, unosi nespokojstvo i nervozu, te mora biti blokirana, iscrpljivana i sprečena u sprečavanju planetarnog pljačkaškog pohoda. Rusija se isprečila i na putu agresije Irana, sarađujući pri tom sa Kinom i Indijom.
Skoro da je izvesno da će SAD pod plaštom humanitarne i druge pomoći Gruziji naoružavati, obučavati i organizovati snage za vođenje gerilskih ratova protiv Rusije po kavkaskim vrletima, dok će kroz diplomatske aktivnosti uvoditi trgovinske i druge blokade, uz sinhronizaciju medijskog nasilja i obmana, kako bi sputala rusku odlučnost i paralisala njenu snagu. Dramatično iskustvo Srbije, moglo bi biti od koristi svakoj žrtvi američkog disciplinovanja.
Svet ne može počivati na jednoj nozi
Ugrožavajući mir i bezbednost u svetu kao i sve vrednosti na kojima je počivala politika miroljubive koegzistencije, SAD su ugrozile vlastito biće i stvorila uslove sopstvenog kraha. Svedočanstva njihove planetarne slobode i njihove demokratije su najubedljivije overena kroz genocidnu politiku u Srbiji, Iraku i Palestini. To ne znači da se iščekuje u tišini samouništenje izvora opake bolesti. Bolest je neophodno je locirati, razumeti pravila njenog širenja, oslonce njenog reprodukovanja i napokon lečiti racionalizujući vreme, snagu lekara i lekove. Za takav poduhvat treba znanje, volja i organizovanje svih resursa odbrane od ove zaraze. Svi humanisti, slobodoljubivi ljudi i pregaoci, imaju pred sobom veliko polje nepravde i krupan stvaralački izazov.
Svet ne može počivati na jednoj nozi, makar ona bila američka, kao što ne može ni, recimo na ruskoj, latinoameričkoj ili kineskoj. Unipolarni svet uljuljkan osećanjem trijumfalizma i samodovoljnosti je već dovoljno zla doneo svetu željnom mira i slobode.
…………………………………………………………………………………….
¹) Izvor: “Nova saznanja o nastajanju metastaza – nova nada”; 27/12/2005;
http://www.topvita.info/clanak.asp?id=457
Beograd 28.08.08.g.
септембар 9, 2008 у 10:19 pm
Ne bih mogao u potpunosti da se slozhim sa ovim, jer je Zavera daleko slozhenija. Naime, kao shto je SAD nechiji instrument, tako je i Rusija. Pomislili bismo da je jedina Kina oslobodjena vodjstva od strane dotichne gospode? Mislim da nije, dokaz za to su minule OI u Pekingu, gde su Kinezi na sva usta velichali “dostignuca” savremenog sveta. Ko josh mozhe da se suprotstavi globalnim vladarima? Teoretski, jedino ljudi, “obichni smrtnici”, ali praktichno – ne mozhe niko! Kako bar 90% ljudi slepo prihvata sadrzhaje sa “malih TV ekrana”, oni nisu ni u mogucnosti da prepoznaju pravi izvor zla. Pa jesu li to uchinili u proteklih 100 godina (mogli su)? Nisu, jer je istina da nisu sposobni za tako neshto. Ostaje nam jedina nada da ce neki pozhar, ili shta god, lishti zhivota meshetare poput Rokfelera, Rotshilda i ekipe…
Dobro, ali kakve onda veze Rusija ima sa Amerikom? Ima, isti ljudi kontrolishu vlasti u obe drzhave. Trenutno se obnavlja jaka polarizacija sveta, a to je sve u funkciji, pretpostavljam, izbijanja III svetskog rata, gde je sve vec vidjeno: milioni mrtvih (ovaj put mozhda i koja milijarda, shto da ne?) i nove milijarde dolara u nechijim dzepovima (ili, ovaj put mozhda bilioni, shto da ne?).
септембар 9, 2008 у 10:58 pm
Čekajte,vi hoćete da kažete da bankari koji vode celu igru,finansiraju sve strane,i “dobre” i “zle”,odnosno finansiraju i Amere,i Ruse i Kineze i svi zajedno su svesni toga,mislim i Ameri i Rusi i Kinezi, da ih finansira i kontroliše jedan gazda,ali u svemu tome svima njima je bitna lova koju će svi da obrnu na “klanici” trećeg svetskog rata,ili šta već,jel to…?
септембар 10, 2008 у 11:05 am
Jedino ne bih mogao da kazhem u kojoj meri i na koji nachin su strane svesne onoga shto se dogadja. Ali, slozhicete se, da je nastojanje da se uspostavi apsolutna kontrola u svim drzhavama odvec providna. Da najprefriganiji neamerichki politichari i obaveshtajci do sada nisu provalili takvu igru – u to mi je teshko da poverujem.
Evo zashto:
Lichno sam, gleajuci direktan prenos 11/9 na TVu odmah pomislio “Ovo su Ameri sami sebi uradili”. Prosto je sumnjiva pricha da neki tamo jucherashnji anonimus “napada” Ameriku, da bi postigao shta? Ako je meni bilo sumnjivo bash u samom trenutku shokiranja ljudi tim scenama, kako to da nikom drugom nije bilo sumnjivo? Da li je moguce da ni jedna strana (Rusija, Kina…) nije zauzela zvanichan stav prema o 11/9 kao preveri? Nemoguce je da ljudi upuceni u politichku stvarnost preuzimaju sadrzhaje sa TV ekrana, u svoje misli i dela, kao gotove. Pa i Rusija je “partner” SADu u borbi protiv “terorizma”. Mislim da neko (tvrde ljudi da su “neko” bankari) uveliko kontrolishe ceo svet. Jedino je pitanje u kom pravcu, kada i kako je zamislio da realizuje taj neki cilj koji je postavio (verovatno apsolutna kontrola).
септембар 10, 2008 у 11:55 am
Da,više se i ne krije da se želi uspostaviti kontrtola,a kada se čuje ovo što je pukovnik Svetozar Radišić svojevremeno rekao:
http://www.youtube.com/v/_vT_-6vL9gc&hl=en&fs=1
stvar je potpuno ogoljena.
Maske su pale…,jer eto čućeš,CIA je dala pravo svojim novinarima da i sveštenike koriste kao špijune,a da onda ne pričamo o raznim “humanitarnim misijama” gde su humnanitarci isto to,špijuni..
A to o 11.09-om je smešno, da su ga uradili Arapi,jel onda se čisto,samo na nivou inteligencije postavi pitanje: “Ako su ovo sposobni da urade polupismeni Arapi Amerima,šta bi im tek uradili sa sofisticiranim tehnologijama Rusi,Japanci itd…?
Na mom blogu ima dosta materijala da se sagleda prava istina o 11.09.
септембар 16, 2008 у 9:56 am
Poštovani komentatoru Zvrndolja,
Cenim Vaš napor i brigu izraženu povodom stanja koje uobličava jedna globalna totalitarna politika. Moje ocene, kao i ocene većine antiglobalista su oštrije, ali bez pesimističkog ishoda kojim odiše Vaš zaključak. Trijumfalistička stremljenja globalnog poretka i odsustvo elementarne moralnosti (što nesporno i sami uočavate) vodi u potpunu destukciju, vređajući osećanja i razum čoveka. Upravo je to znak deformacije struktura i svesti do kojih vodi svaki centralistički monopol, pa i ovaj koji pretenduje da bude globalni. Snaga jednog poretka ne može se meriti snagom njegove razorne moći i topova, jer to može biti isto tako i njegova propast. To je istorijski već viđeno. Šta bi bilo da se svet ukočio pred trijumfalizmom recimo Hitlerovog novog poretka, čiji su trgovi prilično bliski savremenom čoveku. Osnovna snaga svakog društvenog projekta, naročito u vezi sa uticajem na buduće globalne procese, može biti samo u poverenju naroda i poverenju prema drugim narodima i državama. Oslušnimo poverenje i podršku u svetu tom i takvom amerikanizmu. Pogledajmo profilisanje odgovora širom sveta, kako sa stanovišta individualnih borbi tako i sa stanovišta organizovanih formi odgovora u kome evo, zahvaljujući preduzimljivosti pojedinaca poput NEBOJŠE i sami učestvujemo.
Već sam rekao u svojoj definiciji globalizma da, nikada diktatura i nasilje nisu garancija očuvanja diktatora i nasilnika. To ne znači da čovečanstvo iščekuje samopropast globalnog nasilja, bez organizovanja i zajedničke akcije stvarnih i potencijalnih žrtava nasilja.
септембар 16, 2008 у 10:25 am
Odgovor pesimistima:
Solidarisanjem sa nametnutim obrascem sveobuhvatne kontrole od strane tehnobirokratuzovanog poretka, pristali ste da jezikom podanika pričate, ne samo o našoj sadašnjosti već i o našoj sutrašnjici. Pristali ste da vam dželat mir brani! Pristali ste da pobedu u samoporazu i izdaji molite! Pristali ste da ćutke u ustima nosite zgrčeni jauk nepravde! Pristali ste da vam spodoba proglasi operaciju «milosrdni anđeo» legitimnim oblikom lečenja srpske slobodarske i patriotske «zablude»!? I ne samo srpske, ali su antiglobalistička delovanja na ovom prostoru zaista zadivila ceo slobodoljubivi svet.
Amerika je nametnula ostatku sveta shvatanje da može posedovati, arčiti i poklanjati svaki kutak planete kada im se prohte. Njihovoj pohlepi, naročito nakon okončanja blokovske podele nema kraja, ali, jedna zemlja i narod nisu pokoreni sve dok narod ne pristane na pokornost. Teško je poverovati da je ovome narodu preče videti kako podaničke krhotine od države Srbije čuče u predvorju Evropske unije, od očuvanja same Srbije i vrednosti koje su negovane i razvijane vekovima.