Eduardo Galeano
Od danas sam uveo rubriku:”Knjige-preporuka” i prvu knjigi koju vam preporučujem za čitanje je knjiga Urugvajskog pisca i umetnika Eduarda Galeana koja je prevedena i kod nas:
“Fudbal,sjaj i tama”
Prevod: Vuk Šećerović
“Poslušnost, brzina i snaga, bez trunke fantazije: to je kalup koji nameće globalizacija. To je serijska proizvodnja fudbala bez ikakvog žara.”
(E.G, str.274)
U kakvoj su vezi fudbal i književnost? Ima li smisla pisati književnu kritiku za knjigu koja bi, po naslovu, trebalo da dotiče samo “poštovane ljubitelje fudbala”? Ima, i te kako! Ne samo što su neki kritičari (K.P. u svom eseju “Fudbal i nova prozna realnost”) čitavu generaciju srpskih pisaca (rođenih u periodu 1965-1975) posmatrali kroz zajedničku poetiku „fudbalizma” (mnogi od tih pisaca pisali su vrhunsku prozu o fudbalu), već što pikanje lopte u književnosti ima dugu, mada nenametljivu i uvek izgrađivanu „po strani”, tradiciju („Sve što znam o moralu dugujem fudbalu”, pisao je Alber Kami). Pored toga, Galeanova knjiga nije nekakva skraćena fudbalska enciklopedija, pa čak ni samo „intimni rečnik zaljubljenika u fudbal”, već mnogo više od toga.
Pisana sažetim i jasnim, novinarskim stilom, u kom se obilje podataka neprimetno provlači kroz sasvim jednostavne i nepretenciozne lirske pasaže, knjiga „Fudbal, sjaj i tama” urugvajskog pisca Eduarda Galeana sasvim je čitljiva i lako prijemčiva i za one koji o fudbalu nemaju pojma, kao i za one koji ga ne podnose: jer, Galeano, najpre, piše zanimljivo i precizno, a potom uspeva i da fudbal podigne na nivo alegorije u kojoj se presecaju istorija XX veka, moralna, politička i estetička pitanja.
Na sadržinskom planu, naravno, sve je jasno: Galeano piše o fudbalu i pratećem fudbalskom programu (fudbalerima, golovima, klubovima i dr.). Ali će, kao u čuvenim sekvencama iz serije „Grlom u jagode”, pre svakog teksta o Svetskim prvenstvima Galeano dati i kratak popis najvažnijih događaja iz „stvarne” (čitaj: političke) istorije sveta, pokušavajući da stanje civilizacije prelomi i protumači kroz priču o „sporednoj stvari” (taman ona bila i najvažnija).
Na taj način će, pored priče koja se odvija između stativa, Galeano ispričati i niz autentičnih, dirljivih priča koje se odvijaju izvan fudbalskog igrališta: priče o lepoti i značaju igre, veštine i slobode, priče o fudbalskim herojima, a životnim gubitnicima, o slavi i spoznajnoj vrednosti poraza. Sve te priče ujedinjuje nostalgično, ali ispravno uverenje po kom se, nekada, „fudbal igrao radi fudbala”, dakle, radi lepote i zabave, a danas se, nažalost, igra zbog televizija i velikih kompanija za proizvodnju sportske opreme.
Tako Galeano od početnog razmišljanja o poeziji fudbala (dakako, u periodu „sjaja”), i o fudbalu kao mogućoj paraboli o životu, prelazi na teren otvorene političke kritike. „Fudbal, sjaj i tama” sadrži i sloj sasvim jasne ideološke usmerenosti, sloj u kom su krivci za tamu fudbala izdvojeni i žigosani. Zalažući se za fudbal koji je igra, a ne „najamni rad”, Galeano staje na stranu potlačenih, marginalizovanih i slabijih, prozivajući i optužujući – a, svi znamo koga! – organizaciju FIFA, multinacionalne korporacije i fašisoidne sportske moćnike, one koji svaku igru i svaki glas nepristajanja odmah kupuju i pretvaraju u bilbord sa znakom adidasa, ili kakvog drugog izrabljivača.
„Fudbal, sjaj i tama” nosi, posle svega rečenog, vjeruju iskrenog idealizma, koje sve nas, pobornike zdravog i hazardnog nogometašenja, okuplja u ilegalan, podzemni (igrališni?) pokret otpora u kom je, bar što se fudbala tiče, najvažnije zezanje, pa tek onda pobeda.
Autor teksta:Ivan Velisavljević
Preuzeto sa:http://www.yellowcab.co.yu/stampano/44/13.jsp
