Uz dozvolu autora objavljujem ovaj tekst (2).
……..
Danas se novac pušta u opticaj u obliku kredita.
Takvog, kreditnog novca, nikad nema dovoljno.
Povećanje novca u opticaju potrebno je kako zbog povećanja proizvodnje, tako i zbog nadoknade novca koji se izgubio usled usporenja brzine opticaja novca.
Potrebna dodatna količina novca u opticaju je definitivna (konačna), jer je namenjena da trajno ostane u opticaju. Nju ne može da čini kreditni novac, koji je u opticaju privremeno, jer se krediti moraju vratiti.
Ako je stopa porasta količine kreditnog novca u opticaju takva da stvara inflaciju, pri kojoj je stopa porasta količine kreditnog novca u opticaju veća od stope porasta cena, onda razlika između ovih stopa predstavlja realno nekreditni novac, koji vrši funkciju potrebne dodatne količine novca u opticaju.
Ako bi sva potrebna dodatna količina novca u opticaju odmah bila emitovana kao nekreditni novac, tj. poklon, inflacija bi isčezla.
Pokret za nekreditni novac predlaže da Narodna skupština Republike Srbije donese Zakon o novcu, sledeće sadržine:
- Banke mogu odobravati kredite samo do iznosa prikupljene štednje.
- Zabranjuje se stvaranje novog novca odobravanjem kredita iznad iznosa prikupljene štednje.
- Potrebna dodatna količina novca u opticaju, koja se štampa u Zavodu za izradu novčanica, deponuje se na račun Fonda za penzijsko osiguranje.
- Novac se pušta u opticaj isplatom penzija sa računa Fonda za penzijsko osiguranje.
Ovakvim načinom emisije novca obezbeđuje se beskrajna stabilnost cena, bez inflacije i deflacije.
Ukidaju se doprinosi za penzijsko osiguranje i tako rasterećuje privreda.
Prodajom robe penzionerima, proizvođači obezbeđuju ostvarenje profita, kao čiste akumulacije za povećanje proizvodnje (bez obaveze zaduživanja).
