Bankari iza paravana vladaju Amerikom i Svetom

Ovo je izvučen deo teksta iz titla na hrvatskom (doteran za ekavicu) za izvanredan film “Zeitgeist” - “Duh vremena.” Film je u Američkoj produkciji i postaviću ga sa titlom na Srpski za jedno 2 nedelje na blogu.Ovaj izvučeni tekst govori o trikovima i ordinarnim prevarama i bezakonju vodećih svetskih bankara koji vladaju Amerikom i svetom.
Sve je lepo objašnjeno,tako da će se bez problema i najrasejaniji ljudi shvatiti svu misterriju i manipulaciju s’novcem,ono što je dugo bilo van pažnje javnosti,jer ni jedni TV mediji to ne objavljuju,jer su naravno kontrolisani od moćnog kapitala mega bankara.
Ovo je sve tekst dokumentarnog pripovedača koji se obraća Američkoj javnosti,kao i nekih Amera iz visokih krugova,tako da to imate na umu…

……

1775. godina Početak Američke revolucije.

Američke kolonije traže odvajanje od Engleske i njene ugnjetavačke monarhije.Iako je navedeno mnoštvo razloga za revoluciju,jedan se posebno izdvaja kao primarni uzrok -proglas engleskoga kralja Georgea III o ništavnosti nezavisne i beskamatne valute koja se proizvodila i koristila u kolonijama.

Prisiljene da pozajmljuju novac od Centralne banke Engleske, uz kamatu,kolonije su se automatski našle u dugovima.I, kao što je Benjamin Franklin kasnije napisao:

“Odbijanje Kralja Georgea III da dopusti kolonijama upotrebu vlastitog monetarnog sistema,koji bi oslobodio običnog čoveka iz kandži manipulatora,bio je verojatno primarni uzrok revolucije.”

1783-će. Amerika je dobila nezavisnost od Engleske.

Međutim, njena borba protiv koncepta Centralne banke i korumpiranih, gramzivih ljudi kao sastavnog dela tog koncepta tek je započeo.

Šta je, u stvari, centralna banka?

Centralna banka je ustanova koja proizvodi monetu jedne čitave nacije.Utemeljenu na istorijskom presedanu,centralno-bankovnu praksu čine dve specifične sile:

1. kontrola kamatnih stopa
2. i kontrola količine novca u opticaju, ili - inflacije.

Centralna banka se ne bavi samo snabdevanjem novcem vladinih ekonomija,ona im taj novac pozajmljuje, uz kamatu.A onda kroz povećavanje i smanjivanje količine novca u opticaju Centralna banka regulše vrednost valute na tržištu.Vrlo je važno razumeti da struktura čitavog ovog sistema može u doglednom vremenu ostvariti samo jednu stvar - dug!

Ne treba puno pameti da bi se prozrela prevara.Jer, svaki odštampani dolar od strane Centralne banke je u stvari pozajmica uz kamatu.To znači da svaki odštampani dolar predstavlja, u stvari, taj dolar plus određeni postotak duga na osnovi tog dolara.A obzirom da Centralna banka ima monopol na proizvodnju valute čitave države i da je uz svaki pozajmljeni dolar pridodan i dug koji uz njega ide,odakle onda dolazi novac kojim treba platiti taj dug?

Može doći jedino iz te iste Centralne banke.

Što znači da Centralna banka mora stalno povećavati svoje novčane zalihe kako bi privremeno pokrila stvoreni zaostali dug usled čega se, obzirom da je i taj sveži novac pozajmljen uz kamatu,stvara još veći dug.Krajnji ishod ovog sistema je, neumitno, ropstvo jer je nemoguće da vlada,a samim tim i društvo u celini,ikada izađu iz ovog samo-stvarajućeg duga.Utemeljivači SAD-a su bili veoma svesni ovoga.

“Uveren sam da su bankarske institucije opasnije od naoružanih armija…Ukoliko američki narod ikada dozvoli privatnim bankama da kontrolišu pitanje valute…te banke će, zajedno s korporacijama okupljenim oko njih, lišiti narod njegove svojine do te mere, dok im deca jednoga dana ne postanu beskućnici na kontinentu kojeg su osvojili njihovi očevi.”

Thomas Jefferson (1743-1826)

“Ukoliko želite ostati robovi banaka i plaćati cenu svog vlastitog ropstva,onda ih ostavite da i dalje na miru stvaraju novac i kontrolšu kredite.”

Sir Josiah Stamp (1880-1941)

SAD su implementirale i ukinule već nekoliko centralno-bankarskih sistema,kojima su upravljali nemilosrdni bankarski interesi.Dominantne porodice bankarskog

i poslovnog sveta toga vremena bile su: Rokefelleri, Morganovi, Warburgzi, Rotschildi.I početkom 1900-ih još jednom su tražili kako progurati zakon o osnivanju još jedne Centralne banke.

Međutim, znali su, da su vlada i javnost veoma oprezni u odnosu na takve institucije.Trebao im je incident kojim će uticati na javnost.J.P.Morgan, javno smatran finansijskim prvakom toga doba,iskoristio je svoj veliki uticaj i proširio glasine o tome kako jedna ugledna newyorška banka postaje nesolventna ili da bankrotira.Morgan je znao da će to izazvati masovnu histeriju,što će uticati i na ostale banke.A to se i dogodilo. U strahu da će izgubiti svoje uloge,ljudi su ih automatski počeli povlačiti.

Banke su posledično bile prisiljene zatražiti isplatu svih pozajmica prisiljavajući na taj način svoju klijentelu na prodaju imovine I tako se pojavila spirala bankrotstva,zapljenjivanja i opšteg meteža.Sređujući utiske nekoliko godina posle,Frederick Allen iz “Life Magazina” je napisao:

“Naglo je stvarajući, a onda i lukavo usmjeravajući,Morgan se okoristio panikom (iz 1907.)”

Ne shvatajući prevaru, Kongres je naložio istragu o panici 1907.predvođenu senatorom Nelsonom Aldrichom,koji je bio intimno povezan s bankarskim kartelima i koji je kasnije, oženivši se, postao članom Rokefellerove obitelji.Komisija koju je predvodio Aldrich preporučila je primenu centralno-bankarskog sistema kako se panika iz 1907. ne bi više nikada ponovila.To je bila iskra koju je međunarodno bankarstvo trebalo da bi započelo svoj plan.1910. godine održan je tajni sastanak na Morganovom imanju, na ostrvu Jekyll, nedaleko od obale Georgije.Tamo je napisan dokument o centralnom bankarstvu,poznat kao “Dekret o federalnim rezervama”.Ovaj zakonski propis su napisali bankari,a ne zakonodavci.Taj je sastanak bio tako tajan, tako skriven od Vlade i javnosti,da su tih 10-ak ljudi koji su prisustvovali prikrili svoja imena dok su putovali na ostrvo.Nakon što su sastavili dokument,predali su ga svom političkom predstavniku,senatoru Nelsonu Aldrichu, da ga progura kroz Kongres.1913. godine, uz pomoć jakog političkog pokroviteljstva od strane bankara,Woodrow Wilson je postao predsednik SAD-a,prethodno se složivši da potpiše Dekret o federalnim rezervama vraćajući uslugu za podršku u izbornoj kampanji.I tako je, dva dana pre Božića,dok je većina Kongresa bila kod kuće sa svojim porodicama,izglasan Zakon o federalnim rezervama,kojeg je Wilson kasnije konačno i opunomoćio.Godinama kasnije Woodrow Wilson je napisao, kajući se:

(Naša) velika industrijska nacija se kontroliše kreditnim sistemom.

Naš kreditni sistem se nalazi u privatnim rukama, i na taj način se razvoj naše nacije, kao i sve naše aktivnosti nalaze u rukama nekolicine ljudi,koji neizostavno, iz razloga svojih vlastitih nedostataka,zastrašuju, kontrolišu i uništavaju istinsku ekonomsku slobodu.
Postali smo jedna od najgore rukovođenih, najsveobuhvatnije kontrolisanih i najlakše dominiranih vlasti civiliziranog sveta -vlasti koja ne proizlazi iz slobode mišljenja i koja više nije podložna sudu i glasu većine,već vlasti izmišljenoj i nametnutoj od strane male grupe dominantnih ljudi.

Kongresmen Louis McFaden je takođe rekao šta misli nakon izglasavanja dokumenta:

“Uspostavlja se svetski bankarski sistem…superdržava, pod kontrolom međunarodnih bankara…koji rade udruženo na porobljavanju sveta radi vlastitog zadovoljstva.Ovaj zakon predstavlja uzurpaciju vlasti.”
Javnosti je rečeno da je Sistem Federalnih Rezervi stabilizator ekonomije i da su inflacija i ekonomske krize stvari prošlosti.Ali, kao što je istorija demonstrirala,ništa nije bilo dalje od istine.Upravo suprotno, međunarodni bankari su sada imali jednu snažnu mašineriju usmerenu u cilju proširenja vlastitih ambicija.Primera radi, između 1914. i 1919.Federalne rezerve su povećale količinu novca u opticaju za skoro 100%, što je dovelo do velikih pozajmica malim bankama i građanstvu.A onda su 1920. povukle iz opticaja jedan veliki deo novca, što je prisililo banke da zatraže isplatu mnogih zajmova.I, baš kao i 1907., došlo je do masovnih navala na banke, bankrotstava i propadanja.Propalo je preko 5.400 konkurentskih banaka,onih van Sistema Federalnih Rezervi,što je još više konsolidovalo monopolizam uske grupe međunarodnih bankara.Osvrćući se na ovaj zločin, kongresmen Lindberg je 1921 rekao:

“Zakon o Federalnim Rezervama stvara veštačko izazvane panike.Prva veštačko izazvana panika ikad, je ova koju imamo danas,i može se izračunati kao po matematičkoj jednačini.”

Međutim, panika iz 1920. bila je samo zagrevanje.Izmedju 1921. i 1929., Federalne rezerve su ponovno povećale količinu novca u opticaju, što je još jednom rezultiralo ekstenzivnim zajmovima građanstvu i drugim bankama.Pojavio se i jedan novi tip zajma,na berzama poznat pod imenom : “rubni zajam”.

Jednostavno, rubni zajam je omogućavao investitoru da položi samo 10% cene neke nekretnine dok mu je ostalih 90% pozajmljivao broker.Drugim rečima, nekretnina vredna 1000 dolara mogla se kupiti za samo 100 dolara.Ova metoda je bila vrlo popularna u uzavrelim 1920-im,činilo se da se na berzi ne može izgubiti, već samo zaraditi.Međutim, postojao je trik u ovom zajmu.

Zajam se mogao opozvati bilo kada,a novac je morao biti vraćen u roku od 24 sata.Ovo se zvalo “rubni opoziv”,a njegov najčešći ishod bio je prodaja nekretnine prethodno kupljene istim zajmom.Nekoliko meseci pre Oktobra 1929.,J.D.Rockefeller, Bernard Barac i ostali insajderi tiho izlaze sa berze.

24. Oktobra 1929., svi oni newyorški finansijeri koji su izdavali rubne zajamove počeli su ih masovno opozivati.Ovo je istog trenutka započelo masovnu rasprodaju na berzi svih onih koji su morali pokriti rubne zajmove.Iz istog razloga počele su masovne navale na banke,što je kao rezultat izazvalo kolaps 16.000 banaka, a što je konspirativnim međunarodnim bankarima omogućilo ne samo otkup suparničkih banaka ispod cene, već i kupovinu čitavih korporacija za sitne pare.Bila je to najveća pljačka u američkoj istoriji.Ali, to nije bio kraj.Umesto da novcem koji je preostao nakon ovog ekonomskog kraha povećaju količine u opticaju,oni su te količine upravo suprotno - smanjili,stvarajući jednu od najvećih kriza u istorijii.Pobesneli kongresmen Louis McFaden,dugogodišnji protivnik bankarskih kartela,započeo je s podnošenjem zahteva za opoziv upravnog odbora Federalnih rezervi.Govorio je o padu berze i o krizi ovo:

“To je bio pažljivo osmišljen događaj.Međunarodno bankarstvo je prouzročilo stanje opšteg beznađa što pokušavaju iskoristiti da postanu vladari naših života.”

Stoga ne čudi što je, nakon dva prethodna pokušaja atentata,McFaden konačno otrovan na jednom banketu pre nego što je uspeo da izdejstvuje opoziv.Nakon što su iz javnosti uklonili ovog buntovnika,bankari Federalnih rezervi su odlučili ukloniti i zlatno pokriće novca.Da bi to učinili, bilo je potrebno pribaviti svo preostalo zlato u državi.I tako je, pod izgovorom “da će to pomoći da se izađe iz krize”, 1933. došla na red zaplena zlata.Pod pretnjom 10-godišnje zatvorske kazne,od svakoga u Americi se tražilo da preda sve zlatne poluge Državnoj blagajni,otimajući tako od naroda ono malo bogatstva što mu je bilo ostalo.A onda, krajem 1933. godine,zlatni standard biva ukinut.

Ako pogledate dolarsku novčanicu odštampanu pre 1933.vide ćete da piše da je bila zamenjiva u zlatu.Ako pogledate današnju novčanicu,na njoj samo piše da je legalno sredstvo plaćanja, što znači da ima pokriće u apsolutno ničemu!Bezvredni komad papira.Jedina stvar koja našem novcu daje vrednost jeste, koliko ga ima u opticaju.Prema tome, moć regulacije količine novca u opticaju je istovremeno i moć regulacije njegove vrednosti, što je takođe i moć bacanja na kolena čitavih ekonomija i čitavih društava!

“Ako mi date kontrolu nad nacionalnom valutom,neće mi biti važno ko će pisati zakone.”

Meyer Amstchel Rothschild,osnivač bankarske dinastije Rothschildovih

Važno je imati na umu, da su Federalne rezerve privatna korporacija.U njima ima federalnog koliko i u “Federal Expressu”.Sami sebi pišu zakone i praktično ne podležu regulativama Vlade SAD-a.To je privatna banka koja Vladi izdaje valutu na zajam, uz kamatu,što je u potpunoj saglasnosti s onim istim prevarantskim modelom centralnog bankarstva od kojega je Amerika želela pobeći kada je proglasila nezavisnost u američkom revolucionarnom ratu.Da se vratimo u 1913.Zakon o Federalnim rezervama nije bio jedini neustavni dokument koji je prošao kroz Kongres.Takav je bio i Savezni porez na prihod.Vredi ukazati na to, da je neznanje Američke javnosti,u odnosu na Savezni porez na prihod,dokaz o tome koliko je u stvari američka populacija zaglupljena i zaboravna.Kao prvo, Savezni porez na prihod je u potpunosti neustavan, obzirom da je neraspodeljen.Američki Ustav kaže, da svaki porez mora biti raspodjeljen, kako bi bio legalan.Kao drugo, nedovoljan broj saveznih država je potpisao amandman kojim se dopušta uvođenje Poreza na prihod.I na tu činjenicu se čak i pozivalo u parnicama na sudovima.

“Da ste pažljivo proučili 16-ti Amandman,videli biste da nije potpisan od strane dovoljnog broja država.”

- Sudija okružnog suda James Fox, 2003. godine

Kao treće, danas se svim zaposlenima uzima prosečno oko 35% plate putem ovog poreza.To znači da ljudi rade 4 meseca godišnje samo da bi ispunili ovu poreznu obavezu.A pogodite gde sav taj novac odlazi?

Odlazi na plaćanje kamata na valutu koju štampa prevarantska Banka federalnih rezervi,sistem koji uopšte ne bi trebao postojati.Novac koji se zaradi četveromesečnim radom odlazi gotovo doslovno u džepove međunarodnih bankara koji poseduju Banku federalnih rezervi.I, kao četvrto, čak i ako Vlada lažno tvrdi da je Porez na prihod legalna stvar,ne postoji doslovce niti jedan statut, ili zakon koji bi iziskivao plaćanje ovog poreza. I tačka!

“Naravno, da sam očekivao da postoji zakon koji stoji negde u zakonodavstvu,neki propis koji zahteva plaćanje ovog poreza.Mislio sam, “naravno da postoji!”
I onda sam se našao u položaju da nisam mogao pronaći taj statut koji moj posao čini legalnim,nisu ga pronašli ni ostali koje poznajem,tako da nisam imao drugog izbora nego dati ostavku!”

Joe Turner ( Former Irs Agent)

“Na osnovu istraživanja koje sam provea tokom 2000-te godine, i kojega i dalje sprovodim,takav zakon nisam uspela naći.Raspitivala sam se i u Kongresu, i kod mnogih drugih ljudi,u Poreznoj upravi, kod poreznih zastupnika,nisu mogli dati odgovor.Jer, ako odgovore, američka javnost će saznati da je cela ta stvar prevara!”

Sherry Jackson (Former Irs Agent)

“Otkad sam dao ostavku, više ne plaćam ovaj porez.”

Joe Turner ( Former Irs Agent)

“Nisam uplatila Porez na prihod od 1999. godine.”

Sherry Jackson (Former Irs Agent)

Porez na prihod nije ništa drugo nego porobljavanje čitave države.Kontrolisanje ekonomije i neprekidna pljačka imovine predstavljaju samo jednu stranu Rubikove kocke u rukama bankara…!

Ima još jedan instrument za stvaranje profita i kontrolu, a to je - rat!

Od početka postojanja Federalnih rezervi 1913. Godine dogodili su se brojni veliki i mali ratovi,od kojih su tri najznačajnija -Prvi svetski rat, Drugi svetski rat i Vijetnamski rat.

PRVI SVETSKI RAT

1914. godine izbio je rat u Evropi koncentrisan oko Engleske i Nemačke.Američka javnost nije želela imati ništa s tim ratom.Kao rezultat toga, predsednik Woodrow Wilson, javno proglašava neutralnost.Međutim, iza zatvorenih vrata, američke vlasti su tajno tražile bilo kakav izgovor da uđu u rat.A iz razloga kojeg je u svom zapažanju iznio američki državni sekretar William Jennings:

“U bankarstvu postoji dubok interes za Svetski rat radi mogućnosti dolaska do ogromnih profita.”

Važno je razumeti, da je za međunarodno bankarstvo rat najisplativija stvar koja postoji.Jer je država u ratu prisiljena od Banke federalnih rezervi uzimati još više novca, uz kamatu.Glavni savetnik i mentor Woodrowa Wilsona bio je pukovnik Edward Mandell House,čovek s veoma bliskim vezama u međunarodnom bankarstvu,koji je želeo da se uđe u rat.U zabelženom razgovoru između pukovnika Housea, Wilsonovog savetnikai Sir Edwarda Greya, engleskog ministra inostranih poslova,o tome kako uvesti Ameriku u rat,Grey je upitao:”Kako bi reagovali Amerikanci, ukoliko bi se dogodilo da Nemci potope prekookeanski brod s američkim putnicima?”

House je odgovorio:

“Verujem da bi Ameriku preplavio talas besa, a to bi samo po sebi bilo dovoljno da nas uvede u rat.”

I tako je 7. Maja 1915., praktično na predlog Sir Edwarda Greya,brod Lusitanija namerno upućen u vode pod Nemačkom kontrolom, gde se znalo da se nalaze Nemački vojni brodovi.I, kao što se i očekivalo, Nemačke podmornice torpediraju brod,izazivaju eksploziju uskladištene municije i ubijaju 1.200 ljudi.Da bi se bolje shvatila hotimična priroda ovog događaja:Nemačka ambasada je objavila proglas u “New York Timesu”putem kojeg upozoravaju ljude da, ako se ukrcaju na Lusitaniju, to rade na vlastiti rizik, jer će svaki brod koji putuje između Amerike i Engleske,prolazeći kroz ratnu zonu, biti podložan uništenju.Kao rezultat svega, i kao što je i očekivano,potapanje Lusitanije pokreće talas besau američkoj populaciji i Amerika nedugo potom, ulazi u rat.Prvi svetski rat je koštao Ameriku 323.000 života.J.D.Rockefelleru je doneo zaradu od 200 miliona dolara!To je oko 1.9 milijardi po današnjim merilima.Da ne spominjemo da je u novcu rat Ameriku koštao 30 milijardi dolara od čega je većina pozajmljena od Banke federalnih rezervi, uz kamatu,povećavajući profit međunarodnih bankara!

DRUGI SVETSKI RAT

7. decembra 1941. godine, Japan napada američku flotu u Pearl Harbouru što je bio povod američkog ulaska u rat.Predsednik Franklin D. Roosevelt proglasio je napad “danom koji će se zauvek pamtiti po nečastivosti”.Zaista nečastan dan,ali ne zbog navodno iznenađujućeg napada na Pearl Harbour.

Nakon 60 godina obelodanjivanja činjenica , danas je postalo jasno da ne samo da se za napad na Pearl Harbour znalo nedeljama unapred,već da je isti bio otvoreno tražen i isprovociran.Roosevelt, iz porodice newyorških bankara, još od 18. veka,i čiji je ujak Frederick, bio u prvobitnom upravnom odboru Federalnih rezervi,bio je vrlo naklonjen interesu međunarodnog bankarstva,a interes je bio da se uđe u rat jer, kao što smo videli, za međunarodne bankare ništa nije unosnije od rata.Rooseveltov ministar ratnih operacija,Henry Stimson je 25. Novembra 1941.zabeležio u svoj dnevnik razgovor koji je vodio s Rooseveltom.

“Problem je bio kako da ih navedemo da oni ispale prvi hitac…Bilo je poželjno da Japanci napadnu nas prvi, kako bi svima bilo jasno ko je, u stvari, agresor.”

U mesecima koji su prethodili napadu na Pearl Harbour, Roosevelt je učinio gotovo sve što je bilo u njegovoj moći da razljuti Japance,izražavajući svoj agresivan stav,iako je javno tvrdio neutralnost, Roosevelt je blokirao sav japanski uvoz u američku naftnu industriju,zamrznuo je svu japansku imovinu u Sjedinjenim Državama,javno je delio zajmove nacionalističkoj Kini i vojno pomagao Britance,obe zemlje ratne neprijatelje Japana,što je, usput budi rečeno, potpuno kršenje međunarodnih pravila ratovanja.4. Decembra, tri dana pre napada,Australijska obavještajna služba javlja Rooseveltu da se japanska vojna grupacija kreće prema Pearl Harbouru.Roosevelt to ignorira!

I tako, kao što se nadalo i dopustilo, 7. Decembra 1941.Japan napada Pearl Harbour pobivši 2.400 vojnika!

Pre Pearl Harboura, 83% Američke javnosti nije želelo ići u rat.Nakon Pearl Harboura - milion ljudi se dobrovoljno prijavilo da ide u rat!Važno je znati da su ratna nastojanja nacističke Nemačke obilato podržavana od strane dve organizacije:jedna od njih se zvala “I.G.Farben”.”I.G.Farben” je proizvodila 84% Nemačkog eksplozivau,ključujući i Ciklon B koji je ubijao milione u koncentracionim logorima.Jedan od nespominjanih partnera “I.G.Farben”-a bila je američka kompanija, Rockefellerov “Standard Oil”.U stvari, Nemačka avijacija ne bi mogla ni funkcionisati bez jednog specijalnog dodatka patentiranog u Rockefellerovom “Standard Oil”-u.Surovo bombardovanje Londona od strane nacističke Nemačke bilo je omogućeno prodajom 20 miliona dolara vrednog goriva kojeg je “I.G.Farben” kupio od Rockefellerovog “Standard Oil”-a.

Ovo je samo jedna mala ilustracija toga kako su američka preduzeća finansirala obe strane u Prvom svetskom ratu. Još jedna izdajnička organizacija vredna spomena je “Union Banking” korporacija iz New Yorka.Ona ne samo da je finansirala brojne aspekte Hitlerovog uspona na vlast,kao i sam vojni materijal tokom rata,već je služila i kao banka za pranje nacističkog novca što se konačno otkrilo kada su im u sefovima pronađeni milioni dolara nacističkog porekla.”Union Banking” korporacija iz New Yorka je na kraju zatvorena usled kršenja Dekreta o trgovanju s neprijateljem.

Pogodite ko je bio direktor i potpredsednik “Union Banke”?

Prescott Bush, deda našeg sadašnjeg predsednika i, naravno, otac našeg bivšeg predsednika.Imajte ovo na umu kada procenjujete moralni i politički karakter porodice Bush.

VIJETNAMSKI RAT

Sjedinjene Države su službeno objavile rat Vijetnamu 1964. godine, do čega je doveo navodni incident u kojem su 2 Američka razarača napadnuta od strane Severnovijetnamskih torpednih čamaca u Tonkinskom zalivu.Ovo je postalo poznato kao “Incident u Zalivu Tonkin”.Ovaj događaj je sam po sebi poslužio kao izgovor za opsežan razmeštaj trupa i puno ratno stanje.Ali, postojao je jedan problem.Napad Vijetnamskih torpednih čamaca na Američke razarače se nikada nije dogodio!Događaj je bio potpuno insceniran da bi poslužio kao izgovor za ulazak u rat.Bivši Ministar obrane Robert McNamara je godinama kasnije izjavio da je incident u Zalivu Tonkin bila greška,dok je mnoštvo drugih upućenih osoba i oficira istupilo sa stavom da je sve bila smišljena farsa, potpuna laž!Čim se ušlo u rat, posao je krenuo po običaju.U Oktobru 1966. predsednik Lyndon Johnson ukida trgovačka ograničenja sa Sovjetskim blokom, znajući vrlo dobro da su Sovjeti snabdevali i do 80% Severnovijetnamskih ratnih potreba.Shodno tome, Rockefelleri finansiraju fabrike u Sovjetskom Savezu koje Sovjeti koriste za proizvodnju vojne opreme, koju potom šalju u Severni Vijetnam.Međutim, finansiranje obe strane u sukobu je samo jedna strana novčića.1985. godine, Vijetnamska pravila službe su postala javno dostupna.Ovaj pravilnik je sadržavao sve ono što je Američkim trupama bilo, i nije bilo dopušteno u ratu.Tu su bile i neke vrlo apsurdne stvari: Severnovijetnamski sistemi protivavionske obrane se ne smeju bombardovati ukoliko nemaju operativni značaj!?Neprijatelj, koji pređe granicu Laosa ili Kambodže, ne sme se progoniti.I, najočiglednija od svih - ključni strateški ciljevi, se ne smeju napadati ukoliko nisu inicirani od strane visokih vojnih predstavnika!?

Nije bilo dovoljno nametanje ovih idiotskih ograničenja,već je Severni Vijetnam još bio i obavešten o njima,mogavši tako utemeljiti svoju čitavu strategiju u odnosu na ovakvu sputanost američkih snaga.Upravo zato je rat trajao toliko dugo.Krajnji zaključak je ovo: Vijetnamski rat nije trebao biti dobiven. Samo se trebao održavati.Ovaj rat za profit, završio se sa 58.000 poginulih Amerikanaca i 3 miliona poginulih Vijetnamaca!

I, gde smo sada?

11.Septembar je bio odskočna daska za ono što trenutno ubrzava ispunjavanje cilja nemilosrdne elite.To je bio inscenirani izgovor za rat,nimalo drukčiji od laži u vezi potapanja Lusitanije, izazivanja Pearl Harboura i Zaliva Tonkin.U stvari, ukoliko 11. Septembar nije bio planirani izgovor za rat,onda je izuzetak koji potvrđuje pravilo.Iskorišten je da bi se lansirala dva neisprovocirana protivzakonita rata,jedan protiv Iraka,a drugi protiv Afganistana.Bilo kako bilo, 11. Septembar je bio izgovor za još jedan rat.Rat protiv vas.Dekret o patriotizmu, sigurnost domovine,Dekreti o vojnim sudovima i ostali zakonski propisi,napisani su s jedinim ciljem uništavanja vaših građanskih sloboda i ograničavanja mogućnosti otpora onome što dolazi.

Danas se u Sjedinjenim Državama,neobaveštenim Amerikancima ispranih mozgova,vrše pretresi domova, bez sudskog naloga, bez prisustva vlasnika,vrše se hapšenja bez objavljivanja optužnice,građani se mogu držati u pritvoru na neodređeno vreme,bez prava na advokata i biti pravno zlostavljani,a sve pod sumnjom da su možda teroristi…!

………..

Ali ni to nije sve…

2005. godine, sklopljen je sporazum između Kanade,Meksika i Sjedinjenih Država.Ovaj sporazum, neobjavljen u javnosti,neregulisan u Kongresu,spaja Sjedinjene Države, Meksiko i Kanadu u jednu celinu, brišući sve granice.Zove se Severnoamerička Unija.Možda ste se zapitali, zašto nikada niste čuli za ovo?

U stvari, postoji samo jedan “mainstream” reporter koji je uopšte I čuo, a onda imao i hrabrosti da obradi ovu temu.

Politika otvorenih granica Bushove administracije,i njena odluka da ignoriše sprovođenje imigracijskih zakona ove zemlje,jeste samo deo jednog većeg plana.Predsednik Bush je potpisao formalni sporazum kojim će Sjedinjene Države prestati biti ono što su do sada bile.I to je uradio bez odobrenja bilo Kongresa ili naroda Sjedinjenih Država!
Malo ljudi je uopšte čulo za ovaj dogovor.Ovakve stvari se ponovo rade,od strane uskog kruga ljudi na samom vrhu, u interesu investicijske klase.A ljudi iz radničke klase,politički službenici širom naše zemlje,od malih središta do velikih gradova itd.,svi oni ne znaju ništa o ovome!Ovo nije nikakav trgovački sporazum.Ovo je potpuno ukidanje suvereniteta ovih država što će se takođe odraziti i uvođenjem potpuno nove valute pod imenom “Amero”….osim toga, mislim da glavna stvar,na koju se trebaju fokusirati ljudi koji danas barataju dolarima, jeste,- Amero.To je nešto o čemu danas niko ne govori,a to će, uveren sam, imati velikog uticaja na svačiji život u Kanadi, SAD-u i Meksiku!

Amero je predložen kao buduća valuta Severnoameričke Unije koja se trenutno gradi između Kanade, SAD-a i Meksika,u cilju stvaranja jedne zajednice bez granica,slično Evropskoj Uniji,a dolar, kanadski dolar, američki dolar,kao i meksički pezos, trebaju biti zamjenjeni Amerom. Samim postojanjem ove nagodbe, Američki ustav će vremenom postati izlišan.Pomislili biste da bi ovako nešto trebalo biti na naslovnim stranama svih velikih novina.

Ali samo dok ne shvatite da su ljudi koji provode ovakve stvari u delo, isti oni ljudi koji stoje iza main-stream medija i da vam se ne govori ono što ne trebate znati,Severnoamerička Unija je konceptualno isto što i Evropska Unija, Afrička Unija i što će biti Azijska Unija.I iza svih njih stoje isti ljudi.I kada bude vrieme za to,Severnoamerička Unija, Evropska Unija,Afrička Unija i Azijska Unija, spojiće se u jedno,završavajući poslednju etapu plana na kojem su ovi ljudi radili u proteklih 60 godina -

SVETSKA VLADA

“Svetska vlada će postojati,svidelo se to nama ili ne.Jedino je pitanje da li će se do nje doći putem osvajanja, ili slaganja”

Paul Warburg,Odbor za odnose s inostranstvom/arhitekta sistema Federalnih rezervi’

“Zahvalni smo ‘Washington Postu’, ‘New York Timesu’, ‘Time Magazinu’ I ostalim velikim publikacijama čiji su urednici prisustvovali našim sastancima i ispoštovali svoja obećanja o diskreciji tokom gotovo 40 godina.Bilo bi nam nemoguće ostvariti plan za svet, da smo bili izloženi oku javnosti svih ovih godina.Ali, svet je sada profinjeniji i spremniji krenuti ka stvaranju Svetske vlade.Nadnacionalni suverenitet intelektualne elite i svetskih bankara, je zasigurno poželjniji od nacionalnog samoopredjeljenja praktikovanog u proteklim vekovima.”

David Rockefeller,Odbor za odnose s inostranstvom

Jedna banka, jedna armija, jedan centar moći.I ako nas je istorija ičemu naučila,to je da moć kvari ljude.A da apsolutna moć kvari ljude apsolutno!