Promocija grada Bora

Bor je divan lep grad,otvoren grad.Dođite,posetite ga, otvorite biznis ovde,razgledajte grad i predivnu okolinu,odmorite se.

• Brestovačka banja
• Borsko jezero
• Savača
• Zlotske pećine
• Dubašnica

U Boru je u zamahu turizam,kao i povratak prirodi putem seoskog turizma.
Promociju Bora i okoline prati predivna muzika…

Bor

Opstina Bor Promo Dubašnica

Opština Bor Borsko Jezero

Opstina Bor Promo Priroda

• druženje
• izleti
• omladina

Promo Bor - Saga o Kiperu

Svetski poredak nekreditnog novca

Uz dozvolu autora objavljujem ovaj tekst (1).
……..

Novac koji postoji u društvu često menja vlasnike, prelazi iz ruke u ruku, sa računa na račun. Njime se prodaju i kupuju dobra i usluge i vrše druge transakcije. On čini količinu novca u opticaju. Odnos (količnik) između vrednosti društvenog proizvoda (PQ), ostvarenog u društvu neke godine, i količine novca u opticaju (M) naziva se prosečna brzina opticaja novca (V)….
Primećeno je da se sa razvojem društva smanjuje odnos između ostvarenog društvenog proizvoda i količine novca u opticaju, tj. smanjuje se brzina opticaja novca. Da bi se održao dostignuti nivo proizvodnje, potrebna je dodatna količina novca u opticaju, da bi se nadoknadila nestašica novca izazvana usporenjem brzine opticaja novca.

Još jasnije se vidi da, sa razvojem društva, raste proizvodnja i vrednost društvenog proizvoda, za čiju realizaciju je takođe potrebna dodatna količina novca u opticaju.

Ako je zbog porasta proizvodnje potrebno postojeću količinu novca u opticaju povećati za 2%, a zbog usporenja brzine opticaja novca samo za 1%, ukupno povećanje količine novca u opticaju mora biti 3%.

Najpoznatiji monetarni stručnjak sveta XX veka, Milton Fridman, koji je, proučavajući statističke podatke raznih zemalja, a pre svega SAD, konstatovao opštu pojavu usporenja brzine opticaja novca, takođe je utvrdio da su mere monetarne politike najčešće kontraproduktivne, pre svega zbog vremenskog kašnjenja dejstva monetarno-političkih mera.

Milton Fridman je zaključio da bi najbolji ambijent za spontano odvijanje ekonomskih aktivnosti bio onaj u kojem bi količina novca u opticaju rasla po konstantnoj godišnjoj stopi od 2% ili 5%, čime bi se izbegla negativna dejstva naizmeničnih, ekspanzivnih i restriktivnih, monetarnih udara.

Pokazalo se da je projektovana i emitovana, postojeća količina novca uvek nedovoljna, te da je uvek potrebna, nova i nova, dodatna emisija novca, kako bi se privredni mehanizam održao u pokretu. U društvu stalno postoji problem nestašice novca, problem deflacije. Ovaj problem potiče iz same prirode, suštine novca, kako se ona danas shvaća.

Od kada su ljudi počeli da prave novac od papira, uobičajilo se da se takav novac (takva vrsta novca) pušta u opticaj u obliku kredita. Smatralo se da je tako obezbeđeno pokriće za novac u ljudskom radu. Da bi vratili dug, dužnici su morali da nešto proizvedu i prodaju.

Međutim, zbog usporenja brzine opticaja novca, osećala se nestašica novca, smanjivala se tražnja, gomilale su se zalihe neprodate robe, rasla je nezaposlenost i neiskorišćenost kapaciteta. U vreme Velike svetske ekonomske krize, u SAD je nedostajalo više od 3o% količine novca u opticaju.

Zbog usporenja brzine opticaja novca, krediti se ne mogu vratiti iz količine novca koja već postoji. Potrebna je dodatna količina novca, koja se takođe daje u obliku kredita. Kreditne obaveze se uvećavaju i sve teže vraćaju. Sve veće zaduživanje daleko prevazilazi vrednost proizvodnje. Nastaje beskrajna inflacija kreditnog novca, koga je sve više a nikad dovoljno, za prevazilaženje postojeće deflacije.

Ako bi neka država potrebnu dodatnu količinu novca pustila u opticaj kao nekreditni novac, tj. kao poklon, bez obaveze vraćanja, proces bi bio zaustavljen. Inflacija bi isčezla. Uskoro bi se videlo kako vrednost novca te države raste u odnosu na dolar i druge valute.

Vladarima sveta dopalo se da vladaju svetom odlučivanjem o raspodeli kredita. Zato nisu blagonaklono gledali na pokušaje nekih zemalja da se oslobode dužničkog ropstva.

Upravljanje svetom, odlučivanjem o raspodeli kvota svetskog nekreditnog novca, koji niče iz opšteg porasta ekonomske racionalnosti i razvoja svetske trgovine, neće biti manje zanimljiv posao.

Udeo pojedine države u raspodeli svetskog nekreditnog novca, određivaće njen položaj u svetskoj razmeni, njenu sposobnost da izvozi i uvozi. Odobravanjem određene kvote nekreditnog novca, međunarodna zajednica pokazaće koliko je spremna da pomogne nekoj državi i narodu. Biće podstaknut rast svetske trgovine.

Unutar države nekreditni novac biće podeljen neproizvođačima što će povećati tražnju i profite proizvođača. Sve bez inflacije.

Svetski poredak nekreditnog novca biće uspostavljen kada svi budu shvatili da je on u interesu svih.

Autor: Stojan Nenadović

http://serbon.info/

Pokret za nekreditni novac

Uz dozvolu autora objavljujem ovaj tekst (2).
……..

Danas se novac pušta u opticaj u obliku kredita.

Takvog, kreditnog novca, nikad nema dovoljno.

Povećanje novca u opticaju potrebno je kako zbog povećanja proizvodnje, tako i zbog nadoknade novca koji se izgubio usled usporenja brzine opticaja novca.

Potrebna dodatna količina novca u opticaju je definitivna (konačna), jer je namenjena da trajno ostane u opticaju. Nju ne može da čini kreditni novac, koji je u opticaju privremeno, jer se krediti moraju vratiti.

Ako je stopa porasta količine kreditnog novca u opticaju takva da stvara inflaciju, pri kojoj je stopa porasta količine kreditnog novca u opticaju veća od stope porasta cena, onda razlika između ovih stopa predstavlja realno nekreditni novac, koji vrši funkciju potrebne dodatne količine novca u opticaju.

Ako bi sva potrebna dodatna količina novca u opticaju odmah bila emitovana kao nekreditni novac, tj. poklon, inflacija bi isčezla.

Pokret za nekreditni novac predlaže da Narodna skupština Republike Srbije donese Zakon o novcu, sledeće sadržine:

1. Banke mogu odobravati kredite samo do iznosa prikupljene štednje.
2. Zabranjuje se stvaranje novog novca odobravanjem kredita iznad iznosa prikupljene štednje.
3. Potrebna dodatna količina novca u opticaju, koja se štampa u Zavodu za izradu novčanica, deponuje se na račun Fonda za penzijsko osiguranje.
4. Novac se pušta u opticaj isplatom penzija sa računa Fonda za penzijsko osiguranje.

Ovakvim načinom emisije novca obezbeđuje se beskrajna stabilnost cena, bez inflacije i deflacije.

Ukidaju se doprinosi za penzijsko osiguranje i tako rasterećuje privreda.

Prodajom robe penzionerima, proizvođači obezbeđuju ostvarenje profita, kao čiste akumulacije za povećanje proizvodnje (bez obaveze zaduživanja).

Autor:Stojan Nenadović

http://serbon.info/

Višak korisnosti i nekreditni novac

Uz dozvolu autora objavljujem ovaj tekst (3).

……..

Višak korisnosti i nekreditni novac

Od nastanka ekonomske misli postoje dva oprečna pristupa najvažnijem ekonomskom problemu - problemu vrednosti robe.

Prema vladajućem, naučnom mišljenju: u razmeni se razmenjuju ekvivalenti, tj. razmenjuju se robe jednake vrednosti.

Prema alternativnom, zdravorazumskom mišljenju: u razmeni svi dobijaju - daje se manje, da bi se dobilo više.

Milton Fridman, najveći monetarista XX veka, za ovo mišljenje kaže: „Osnovna greška u svim tim rezonovanjima je nesposobnost da se prepozna da j e ono što se naziva profit ili višak prihoda nad rashodima takođe trošak.”

Fridmanova tvrdnja počiva na pretpostavci da su trošak i korisnost, opredmećeni u robi, novčani ekvivalenti.

Na toj pretpostavci počiva danas vladajuća monetarna teorija i politika kreditnog novca. Emitovanjem novca u obliku kredita, ex ante je osigurana novčana ekvivalentnost troškova i korisnosti.

Realna ravnoteža, odnosno ekvivalentnost troškova i korisnosti, može postojati samo u stacionarnom društvu u kome se ne menja dostignuti nivo ekonomske racionalnosti. Ako se nivo racionalnosti u društvu ne menja, nivo proizvodnje, potrošnje i razmene ostaje uvek isti, pa se ne menja ni postojeća količina novca u društvu, odnosno, nije potrebna dodatna količina novca (dM = 0). Svaki rashod, trošak za jednoga, istovremeno je prihod, dobit za drugoga, pa su rashod i prihod, odnosno trošak i dobit, uvek, po definiciji, jednaki, te važi Fridmanova tvrdnja.

Promena nivoa ekonomske racionalnosti podrazumeva promenu odnosa troškova i korisnosti.

Porast ekonomske racionalnosti u sferi proizvodnje znači porast proizvodnje uz nepromenjene troškove, ili istu proizvodnju uz manje troškove. Porast ekonomske racionalnosti u sferi potrošnje znači porast korisnosti iz iste količine proizvoda, ili istu korisnost iz manje količine proizvoda.

Porast produktivnosti rada, odnosno racionalnosti proizvodnje, izražava se u povećanju proizvodnje, odnosno ponude a porast racionalnosti potrošnje u smanjenju tražnje (jer se ista količina proizvoda koristi duže vreme, odnosno ista količina korisnosti, koja podrazumeva istu dužinu vremena korišćenja, dobija iz manje količine proizvoda).

Višak ponude nad tražnjom predstavlja materijalni supstrat viška ukupne sume korisnosti, koja se može apsorbovati iz date proizvodnje, iznad ukupne sume troškova, koji su uloženi u datu proizvodnju.

Materijalni supstrat razlike između zbira korisnosti i zbira troškova, tj. višak ponude nad tražnjom, može biti realizovan samo uz pomoć dodatne emisije novca i to nekreditnog novca, tj. novca koji ne potiče iz troškova nego iz porasta ekonomske racionalnosti.

Ukupan zbir korisnosti sastoji se iz potrebne korisnosti (koja predstavlja ekvivalent troškovima uloženim u proizvode iz kojih će se apsorbovati ta korisnost) i viška korisnosti.

Višak korisnosti, odnosno, razlika između zbira korisnosti, koja se ostvaruje iz društvenog proizvoda, i zbira troškova, uloženih u taj društveni prpizvod, može se realizovati samo posredstvom dohodaka, koji potiču iz viška korisnosti, odnosno iz emisije nekreditnog novca (dodatna količina novca = dM).

Ukupna količina novca u društvu (M) sastoji se iz količine novca u opticaju (M1) i količine novca izvan opticaja (M2).

Količina novca u opticaju (M1) data je jednačinom:

P = nivo cena = const.

Q = količina proizvedenih dobara

V = brzina opticaja novca

Količina novca izvan opticaja (M2) sastoji se iz količine novca koja se nalazi kod proizvođča i potiče od ušteda do kojih je došlo smanjenjem troškova, odnosno smanjenjem kupovine sredstava za proizvodnju i radne snage (akumulacija = A), i količine novca koja se nalazi kod potrošača i potiče od ušteda do kojih nije došlo odricanjem od potrošnje, nego porastom racionalnosti potrošnje i, na toj osnovi, smanjenjem kupovine predmeta potrošnje (štednja = S).

……..

Ukupna količina novca u društvu (M) jednaka je:

Ako je količina novca u društvu (M) funkcija parametara stanja ekonomskog sistema Q, V, A i S, kao argumenata, i konstante P, onda je priraštaj novca u društvu (dM) dat jednačinom:

Vrednost društvenog proizvoda (DP) data je jednačinom stanja ekonomskog sistema:

M1V = PQ ; gde M1V predstavlja tražnju, a PQ ponudu.

U stacionarnom društvu, u kome se ne menja dostignuti nivo racionalnosti, vrednosti u jednačini su uvek iste, odnosno vrednost društvenog proizvoda jednaka je: DP = PQ.

Ako se promeni nivo ekonomske racionalnosti u društvu, to će se manifestovati u promeni vrednosti parametara stanja ekonomskog sistema, promeni količine novca u društvu i promeni vrednosti društvenog proizvoda.

Porast ekonomske racionalnosti odvija se kroz porast racionalnosti proizvodnje i porast racionalnosti potrošnje.

Porast racionalnosti proizvodnje ostvaruje se ili kao povećanje proizvodnje uz nepromenjene troškove, što se izražava kroz porast količine proizvoda (priraštaj dQ), ili kroz održanje istog nivoa proizvodnje uz smanjene troškove, što se izražava kroz povećanje količine novca izvan opticaja koju drže proizvođači, koji su smanjili troškove, odnosno kupovine sredstava za proizvodnju i radne snage, i tako ostvarili uštede (priraštaj akumulacije dA).

Porast racionalnosti potrošnje ostvaruje se ili uz povećanje korisnosti, odnosno produženje vremena korišćenja, postojećih proizvoda, što se izražava u smanjenju tražnje, odnosno kroz usporenje brzine opticaja novca (priraštaj -dV), ili uz ostvarenje iste količine korisnosti iz manje količine proizvoda, što se izražava kroz porast ušteda potrošača, odnosno porast količine novca izvan opticaja, koju drže potrošači, koji su, na osnovu povećanja racionalnosti potrošnje, smanjili tražnju, odnosno kupovine predmeta potrošnje (priraštaj štednje dS).

Pošto porast ekonomske racionalnosti dovodi do toga da ponuda premašuje tražnju, jednakost ponude i tražnje se ponovo uspostavlja, odnosno održava, uz pomoć dodatne emisije nekreditnog novca (dM), koja predstavlja novčani ekvivalent porasta ekonomske racionalnosti, odnosno novčani dohodak iz viška korisnosti, koji se dodeljuje (poklanja) organizatorima proizvodnje, odnosno proizvođačima, koji imaju potrebu za viškom neprodatih sredstava za proizvodnju i angažovanjem dodatne (nezaposlene) radne snage, i potrošačima, koji imaju potrebu za viškom neprodatih sredstava za potrošnju, i tako obezbeđuje realizacija novog drušzvenog proizvoda (NDP), uvećanog za PdQ:

NDP = PQ + PdQ

Povećanje kolčine novca u opticaju, neophodno da se nadoknadi povlačenje novca iz opticaja od strane proizvođača, odnosno povećanje ušteda proizišlo iz smanjenja troškova (porast akumulacije = dA), i povećanje količine novca u opticaju, neophodno da se realizuje povećana proizvodnje , zajedno predstavljaju proizvođački višak, odnosno, višak korisnosti koji stvaraju proizvođači, kao meru povećanja racionalnosti proizvodnje.

Povećanje količine novca u opticaju, neophodno da se nadoknadi povlačenje novca iz opticaja od strane potrošača, odnosno, povećanje ušteda potrošača proizišlo iz smanjenja količine proizvoda neophodnih za održavanje dostignutog nivoa korisnosti (porast štednje = dS), i povećanje količine novca u opticaju neophodno da se kompenzuje usporenje brzine opticaja novca zajedno predstavljaju potrošački višak, odnosno, višak korisnosti koji stvaraju potrošači, kao meru povećanja racionalnosti potrošnje.

……..

U vrednosti novog društvenog proizvoda, novčani dohodak iz proizvođačkog viška završava kao profit proizvođača (pf), a novčani dohodak iz potrošačkog viška nadoknađuje troškove, kupovinom proizvoda koji se ne mogu prodati, jer se dohodak, zarađen iz troškova, delom povlači u štednju, a delom troši - ili sporije ili na plaćanja koja se ne uračunavaju u vrednost društvenog proizvoda (čime se usporava tempo realizacije - označen kao brzina opticaja novca - društvenog proizvoda).

potrošački višak=

Zbir novčanih troškova (ZNT) proizvođača jednak je vrednosti novog društvenog proizvoda umanjenoj za iznos ostvarenih profita:

Zbir novčanih dohodaka u društvu, koji su mera ostvarene tekuće ukupne korisnosti društva, jednak je zbiru dohodaka koji su zarađeni iz zbira troškova proizvođača i koji su dobijeni iz društvenog viška korisnosti.

Pošto je deo dohotka iz društvenog viška korisnosti, u vrednosti društvenog proizvođačkog viška, završio kao profit u vrednosti novog društvenog proizvoda, ostaje da je zbir novčanih dohodaka (ZND) društva jednak zbiru vrednosti novog društvenog proizvoda i društvenog potrošačkog viška:

Sa porastom ekonomske racionalnosti, stvaranjem viška korisnosti i emisijom nekreditnog novca, uspostavlja se globalna nejednakost troškova i korisnosti, odnosno novčanih rashoda i prihoda. Ako se zaustavi porast ekonomske racionalnosti, isčezava višak korisnosti, prestaje emisija nekreditnog novca i prestaje mogućnost kvantitativnog nepodudaranja rashoda i prihoda, odnosno oni ponovo postaju ekvivalentni. Svojim individualnim naporima, pojedinačni privredni subjekti doprinose porastu ekonomske racionalnosti i stvaranju viška korisnosti. S druge strane, pravilno odmerenom emisijom nekreditnog novca, država stvara neophodne uslove da se višak korisnosti realizuje, kao nagrada, za one koji ga stvaraju, i zadovoljenje potreba, onih koji ga koriste.

Porast ekonomske racionalnosti koji uključuje smanjenje troškova proizvođača ( = real dA) i smanjenje troškova potrošnje ( = real dS) realizuje se čuvanjem ušteđenog novca na posebnim računima akumulacije (dA) i štednje (dS), ili, ulaganjem ušteđenog novca, kao proizvođačkog kredita iz akumulacije (dAC) i potrošačkog kredita iz štednje (dSC), u povećanje proizvodnje i potrošnje, ako to donosi kamatu, odnosno, veći iznos nekreditnog novca od iznosa koji bi bio emitovan da nema kredita.

Ako se kredit daje samo iz ušteđenog nekreditnog novca, nema ni kreditnog novca, ni kreditno - monetarne politike.

Pošto porast proizvodnje (PdQ) i porast zaliha neprodatih proizvoda zbog usporenja brzine opticaja novca (PdR=-M1dV zajedno predstavljaju vrednost proizvoda koji se ne mogu prodati (neprodato = PdQ + PdR) bez dodatne količine nekreditnog novca u opticaju (dM1), dok nova brzina opticaja novca (V+dV) predstavlja količnik između prodate robe (prodato=PQ-PdR) i količine novca u opticaju (M1)

priraštaj potrebne količine nekreditnog novca u opticaju jednak je:

Ako se dnevno evidentiraju sve prodate (prodato=prn ) i neprodate količine materijalnih dobara (neprodato=npn), dnevni priraštaj nekreditnog novca u opticaju n - tog dana je:

Ako pretpostavimo da je, dugoročno i globalno posmatrano, k=const. , kontinuirano (dnevno) dolivanje nekreditnog novca u opticaj teče prema diferencijalnoj jednačini organskog rasta:

: nekreditni novac u opticaju (M1B), tokom vremena (t ) u kojem se odvija progres čovečanstva (po stopi k) , raste kao početni kapital (M1A) koji se neprekidno ukamaćuje, a porast nekreditnog novca u opticaju n- tog dana i u vremenu t (t=1=jedna godina)

Raspodela dohotka iz viška korisnosti sledi neposredno iz emisije nekreditnog novca tako što država ex post otkupljuje od proizvođača višak neprodatih proizvoda, ili, ako je k poznato i konstantno, ex ante deli nekreditni novac ptrošačima, po unapred utvrđenom ključu (penzije, dečiji dodaci i sl.), koliko dopušta iznos ostvarenog viška.

Ponuda predstavlja novi društveni proizvod (PQ+PdQ), a tražnja je proizvod nove brzine opticaja novca (V+dV) i nepromenjene količine novca u opticaju (M1).

……..

Ako dođe do pada ekonomske racionalnosti (smanjenja proizvodnje ili povećanja brzine opticaja novca), ponuda postaje manja od tražnje, potrebna količina nekreditnog novca u opticaju se smanjuje,dM1=-kM1 , pa se nekreditni novac mora povlačiti iz opticaja, porezima koji se ne troše (kao budžetski suficit).

Emitovanje ili povlačenje potrebne kolišine nekreditnog novca, prema kretanju ekonomske racionalnosti, uslov je stabilnosti tržišta i opšteg nivoa cena. Ako cene nekih proizvoda ipak rastu, a drugih padaju, a neki se proizvodi čak ne mogu prodati, samo je znak u kom smeru treba menjati strukturu proizvodnje.

Stvaranje viška korisnosti omogućeno je stalnim porastom racionalnosti proizvodnje i potrošnje a njegova realizacija razvojem nacionalne i svetske trgovine (koja vrši alokaciju troškova prema minimumu troškova i distribuciju korisnosti prema maksimumu korisnosti) i emisijom nacionalnog i svetskog nekreditnog novca.

Problem svetskih dugova može i mora biti rešen. Svetske dugove treba otpisati u iznosu koji odgovara svetskom višku korisnosti. Siromašne, prezadužene zemlje imaju pravo na udeo u emisiji svetskog nekreditnog novca iz svetskog viška korisnosti. Ovaj novac emitovaće svetska emisiona ustanova, po odluci skupštine zemalja članica, u skladu sa naučnim saznanjima.

Emisijom nacionalnog nekreditnog novca, ukidaju se porezi iz kojih je dosad alimentirana potrošnja budućih korisnika nekreditnog novca (penzioneri, dečiji dodaci, socijalna davanja i sl.). Time se uspostavlja neravnoteža društvenih računa, kojom se izražava pojava viška korisnosti (zbir troškova proizvodnje, za iznos viška korisnosti, manji je od zbira novčanih dohodaka).

Pošto bez viška korisnosti, odnosno emisije nekreditnog novca, nije moguć napredak, a kako ekonomska teorija, i na njoj zasnovani institucionalni okvir i ekonomska (monetarna) politika ne dozvoljavaju da se on legalno izrazi, višak korisnosti (odnosno nekreditni novac) se spontano i stihijski izražava u različitim oblicima. Saglasno ekonomskoj teoriji ostvaruje se nominalna ravnoteža u društvenim računima, uz istovremenu realnu neravnotežu, potrebnu da se realizuje bar deo viška korisnosti. To se ostvaruje na sledeće načine:

• postoji beskrajna ekspanzija kreditnog novca, po znatno višoj stopi od realnog rasta proizvodnje, što izaziva inflaciju;
• dugovi se opraštaju (otpisuju), odnosno ne vraćaju;
• uzima se novi dug da bi se vratio stari;
• zbog inflacije dug se obezvređuje, odnosno, realno, ne vraća u celosti;
• kratkoročni dug se pretvara u dugoročni;
• kod dugoročnog duga, kamatna stopa je realno negativna, tj. realno se emituje nekreditni novac;
• vodi se politika budžetskog deficita (kroz koji se realizuje višak korisnosti);
• uz stalnu inflaciju i vremensko kašnjenje prihoda iza rashoda, postoji realan deficit budžeta i kod nominalne budžetske ravnoteže;
• vodi se politika javnog duga, kod koje se višak korisnosti prerušava u javni dug;
• beskrajna ekspanzija javnog duga, pri čemu se stari dug vraća emisijom novog, ili obezvređuje kroz inflaciju, itd.

Svi ovi stihijski i haotični procesi dovode do toga da se ne realizuje stvarno mogući višak korisnosti, čime se blagostanje i progres čovečanstva ograničavaju na nivo manji od realno mogućeg. Naoružavanjem, ratovima i ekonomskim krizama uništava se stvoreni višak korisnosti da bi se udovoljilo dogmama ekonomske nauke i produžila vlast grupama, koje, stvaranjem kreditnog novca i putem kredita, upravljaju čitavim svetom.

Sazrelo je vreme i stvoreni su uslovi da se obelodani ova istina, izvrši rekonstrukcija ekonomske i monetarne teorije i politike, i inauguriše novi svetski poredak zasnovan na emisiji, nacionalnog i svetskog, nekreditnog novca, koji može da obezbedi stabilan i brz razvoj, uz punu zaposlenost i socijalnu pravdu, sveta u celini i svih njegovih delova.

……..

DODATAK:

MATEMATIČKA INTERPRETACIJA TEORIJE NOVCA

JEDNAČINA STANJA EKONOMSKOG SISTEMA

PQ = MV

P = nivo cena = const. ; Q = količina proizvoda ;

M = količina novca u opticaju ; V = brzina opticaja novca ;
PQ = p1q1+p2q2+p3q3+….+pnqn

MV = m1v1+m2v2+m3v3+….+mnvn

p = cena pojedinog proizvoda ;

q = količina pojedinog proizvoda ;

m = vrednost pojedine novčanice u opticaju ;

v = brzina opticaja pojedine novčanice ;

……..

Autor:Stojan Nenadović

http://serbon.info/

Tajna Novca

Uz dozvolu autora objavljujem ovaj tekst (4).
……..

U stagnantnom društvu, bez promena u ekonomskoj racionalnosti, vrednost društvenog proizvoda (PQ), koja predstavlja ponudu, jednaka je tražnji, koja predstavlja proizvod količine novca u opticaju (M) i brzine opticaja novca (V):

PQ = MV ; P = nivo cena = const. ; Q = količina proizvoda ;

Količina novca u opticaju (M) jednaka je:

U dinamičnom društvu, u kojem raste ekonomska racionalnost, povećava se proizvodnja (dQ) i ponuda (PQ+PdQ), a smanjuje brzina opticaja novca (-dV) i tražnja (MV+MdV), a to zahteva dodatnu količinu novca u opticaju (dM), da bi se održala ravnoteža ponude i tražnje:

Potrebna dodatna količina novca u opticaju (dM) određuje se utvrđivanjem koeficijenta k:

Koeficijent k predstavlja stopu porasta količine novca u opticaju koja je potrebna da bi se realizovala povećana proizvodnja u uslovima usporene brzine opticaja novca. Dodatna količina novca u opticaju (dM), kao određeni procenat količine novca u opticaju (kM), mora da se emituje kao nekreditni novac, odnosno poklon, u obliku penzija i dečijih dodataka.

Delom ovog novca, u iznosu , realizuje se povećanje proizvodnje i taj deo završava kao profit proizvođača, a delom, u iznosu , kompenzuje se usporenje brzine opticaja novca i taj deo predstavlja potrošački višak odnosno dobit potrošača.
Zbir troškova je: novi društveni proizvod - profit

Zbir dohodaka je: novi društveni proizvod + potrošački višak:

Danas se novac pušta u opticaj u obliku kredita.

U sistemu kreditnog novca, zbog usporenja brzine opticaja novca, pojavljuje se nestašica novca, koja izaziva krize hiperprodukcije ili nedovoljne potrošnje.

Od sredine dvadesetog veka ovaj se problem rešava beskrajnom ekspanzijom kreditnog novca i inflacijom. U uslovima inflacije kreditnog novca ostvaruje se istovremena nominalna ravnoteža društvenih računa, kojom se udovoljava dogmama tradicionalne ekonomske nauke, i realna neravnoteža (pri kojoj je zbir dohodaka veći od zbira troškova), kojom se ostvaruje teorija o postojanju viška korisnosti i nekreditnog novca (jer se u formi kredita emituje, bar delimično, realno nekreditni novac).

Utvrđivanjem sistema emisije nekreditnog novca ostvaruje se poklapanje nominalnih i realnih veličina, obezbeđuje beskrajna stabilnost cena, bez inflacije i deflacije, maksimalni profiti i zadovoljenje potreba neproizvodnog dela stanovništva iz emisije nekreditnog novca (tj. bez opterećenja privrede). To je neophodni uslov normalne reprodukcije društva u kojem raste ekonomska racionalnost. Na tom osnovu treba da se zasniva novi svetski ekonomski poredak.

Milton Fridman je empirijski utvrdio da se brzina opticaja novca neprestano usporava, ali nije zapazio da je uzrok tome porast racionalnosti potrošnje. Predložio je da se monetarna politika ograniči na dolivanje novca u opticaj po konstantnoj godišnjoj stopi ali nije primetio da taj novac mora biti - nekreditni novac

Autor:Stojan Nenadović

http://serbon.info/

……..

Misterija novca

Uz dozvolu autora objavljujem ovaj tekst (5).

……..

U stagnantnom društvu, dok nema promena u ekonomskoj racionalnosti, nacionalni proizvod, koji predstavlja ponudu (PQ), jednak je tražnji (MV), koja je proizvod količine novca u opticaju (M) i brzine opticaja novca (V):

PQ = MV ; P = nivo cena = const. ; Q = količina proizvoda;

U dinamičnom društvu, dok ekonomska racionalnost raste, nacionalni proizvod, tj. ponuda (PQ) raste (povećava se za PdQ) kako raste proizvodnja (dQ), dok je tražnja smanjena (za -MdV), zbog smanjenja brzine opticaja novca (-dV) i zato je potrebna dodatna količina novca u opticaju (dM), za izjednačenje ponude i tražnje:

Dodatna količina novca u opticaju (dM) je određena pomoću koeficijenta k:

Koeficijent k predstavlja stopu porasta količine novca u opticaju koja je potrebna za realizovanje povećane proizvodnje u uslovima usporene brzine opticaja novca.

Dodatna količina novca u opticaju (dM), kao određeni procenat količine novca u opticaju (kM) mora biti emitovana kao nekreditni novac, tj. poklon za decu i penzionere.

Prvi deo ovog novca realizuje povećanje proizvodnje i završava kao profit proizvođača, a drugi deo ovog novca nadoknađuje usporenje brzine opticaja novca (kao dobit potrošača)

Suma dohodaka u nekom društvu je sastavljena od dohodaka koji su ugrađeni u troškove i od dohodaka koji su dobijeni iz emisije nekreditnog novca, tj. iz porasta ekonomske racionalnosti a ne troškova.

Na ovaj način, suma dohodaka je veća od sume troškova.

Danas, novac se emituje kao kreditni novac.

Zbog usporenja brzine opticaja novca, krediti ne mogu biti vraćeni bez kreditno-monetarne ekspanzije koja stvara inflaciju..

Skicirani model emitovanja nekreditnog novca garantuje stabilan i brz razvoj, bez inflacije i deflacije, jer su cene stabilne. To je model novog svetskog ekonomskog i monetarnog poretka.

Autor teksta: Stojan Nenadović

http://serbon.info/

……..

Nekreditni novac-spas za Srbiju!

Pomognimo vrednom pregaocu,stvaraocu i inovatoru gospodinu Stojanu Nenadoviću,

Stojan Nenadović

da se njegova ideja i projekat realizuje.Nekreditni novac je spas za Srbiju od finansijske propasti i katastrofe u koju nas gura ovaj okupacioni neoliberarni DOS režim.Posetite sajt gospodina Stojana:http://serbon.info/ i pročitajte njegove tekstove o nekreditnom novcu i ideji tog projekta.Pročitajte sve to pažljivo i ako vam nešto nije jasno postavite pitanje gospodinu Stojanu i on će vam objasnitri sve…

Njegovu ideju i projekat može shvatiti svako ko barata logikom,zdravim razumom i ko ima naviku i običaj da razmišlja svojim glavom,da razmišlja van svih “utabanih” dogmi,pa i ekonomskih u ovom slučaju,ne treba biti neki ekonomski ekspert da bi se shvatila ideja nekreditnog novca.

Gospodin Stojan se obratio mnogim političarima u nameri da im izloži svoju ideju koja bi spasila Srbiju.Naravno,niko ni ne očekuje od ovih neoliberaraca poput Dinkića,Đelića,Tadića… da to prihvate i realizuju,ne zato što “nekreditni novac” nema prođu,već zato što njima i nije Srbija i dobrobit nacije i građana primarni cilj,već samo njihovi sebični interesi vlasti,bogaćenja,i interesi Svetskih moćnika,koji su ih i doveli na vlast svojim špekulativnim novcem ,šaljući im ga u džakovima.

Međutim,ni opozicioni visoki pliitičari kojima su usta puna Srbije i dobrobiti Srpskog naroda i građana ,poput Vučića iz Radikalne stranke, nemaju sluha za projekat nekreditnog novca gospodinan Stojana Nenadovića…
Prvo se oduševe kad saznaju za ideju i projekat,ali kada se gospodin Stojan uporno obraćao Vučiću da ga primi i porazgovara o realizaciji ideje i plasiranju u javnosti putem medija,naišao je na zid ćutnje…!

A o Koštunici da i ne pričam,on uvek kasni,jer je tradicionalno “neobavešten”…

Istinske patriote, rodoljubi,stručni ljudi i intelektualci koji imate pristupa medijima,sada se pokažite!

Pozovite gospodina Stojana i pomognite mu da se njegova ideja i projekat makar pojavi na većim elektronskim medijima, da se natereaju ljudi koji su na vlasti da to KONAČNO SHVATE i realizuju.

Uporedo,neka se nudi taj projekat opoziciji,pa da vidimo ko su zaista oni…?

Pozivam ovom prilikom gospodina Branka Dragaša ekonomistu i bankara koji se zalaže za te nove “male” tihe i poštene kreativne ljude, da pozove gospodina Stojana i razgovara sa njim, i čiji bi “Klub Ekonomskog Pokreta” koji okuplja baš takve iskrene i poštene ljude sa novim idejama,mogao da mu pomogne da se izvrši pritisak na javnost,da bi se realizovala ideja nekreditnog novca.

Na kraju dajem ceo projekat Stojana Nenadovića aotora teorije “Nekreditni novac” opisan tako da je sve prilagođeno zdravom i logičkom umu da shvati njenu suštinu i primenu.
Svetski poredak nekreditnog novca
Pokret za nekreditni novac
Višak korisnosti i nekreditni novac
Tajna Novca
Misterija novca