Svako voli svoj grad,ma kakav život bio u njemu, pa tako i ja volim svoj Bor iako je pravo čudo živeti u njemu i ostati zdrav i normalan!
Upravo sada mi Borani preživljavamo najteža vremena u istoriji svoga grada!
Neupućeni će misliti da je to zbog zagađenosti vazduha koja se graniči sa ekološkim genocidom po čemu je Bor “prepoznatljiv”…? Ne, nije zbog toga,jer mi smo Borani već davno počeli da dišemo na škrge, a pluća samo “okačimo” kada idemo van grada…
Nedaj bože da se desi neka nuklearna katastrofa, ali…ako se desi,budite sigurni da će jedini preživeli biti Borani…. 
Šalu na stranu, ali nama Boranima najteže pada privredni sunovrat i katastrofa našeg privrednog giganta RTB-a Bor od koga smo nekada svii živeli veoma dobro,čak odlično, a i ne samo mi…!
Međutim sada…sada se situacija potpuno preokrenula. S’izuzetkom Majdanpeka, ovde se ubedljivo najgore živi u Srbiji…!
Taj veliki pad nas je satro,jer mnogi nisu navikli da se sami snalaze.Ljudske nesreće sustižu jedna drugu filmskom brzinom…više ne može da se prati ko je sve umro,ko je koga ubio,ko se sam ubio,ko je skočio sa zgrade,ko je umro od droge, ko u saobraćajnoj nesreći…a najviše stradaju ljudi mlađe i srednje dobi,i čitav grad je izlepljen čituljama….zgrade,izlozi,kuće…i što reče jedan moj prijatelj iz Beograda,kada sam ga proveo kroz Bor da ga razgleda: “u Boru ima više čitulja nego bilborda u celom Beogradu…!”
Ali,..i pored svega toga Borani vole svoj grad, mnogi su mogli da odu da žive u drugi grad, ali nisu.
Oni koji su otišli u druge gradove i zemlje da žive i mogli tamo još da ostanu i žive, polako se vraćaju svom Boru ili planiraju da to urade…
Izgleda da svaki grad ima neku svoju “tajnu” pa tako i Bor , i ta tajna se duboku “utisne’ u dušu svakog stanovnika i on to zove “dušom grada!”
Za mnoge Borane, pa i mene, pored ostalog…duša grada je ona slika Bora sa početka posta!!
Tog dela grada već odavno nema, jer kad su počeli da ruše, da bi izgradili nešto “novo”, počeli su od “duše”,ali sve jedno…duša je duša…tajna je tajna…svako to čuva duboko u svom srcu i duši…!
Svako od nas Borana ima neku svoju “gradsku dušu” i zato neizmerno volimo Bor i ne bi ga menjali ni za koji “lepši” grad u svetu!
FOTO GALERIJA BORA I NJEGOVE OKOLINE
 |
| Bor Danas |
 |
| Stari Bor |
 |
| Borsko Jezero |
 |
| Brestovačka banja |
 |
| Zlotske Pećine |
 |
| Planina Stol |
 |
| Dubašnica |
мај 23, 2007 у 4:47 pm
Nebojsa , ovde gde sam imam skeniranu tu prvu sliku naseg grada koju jedva pamtim, ali pamtim.I koliko god da mi je tesko, kad pogledam u nju i starog rudara, dobijem snagu.Hvala, sto i ti volis nas grad.
мај 23, 2007 у 9:04 pm
Taj deo grada gde je bila fontana i rudar, naprosto mi se “urezao” u sećanje i taj deo za mene zaista odiše nekom dušom.Ja se njega, iako sam bio mali ,izuzetno dobro sećam,jer sam se u fontani stalno “kupao” odnosno brčkao kad se istrgnem majci iz ruke,a i kasnije sa drugarima dečkićima.
A tu su se dešavala i raznorazna dečačka zaljubljivanja…
Kad vidim sliku toga dela grada to me napuni takvom energijom i lepotom..!
Gordana…kada bi više ljudi voleli Bor onako kako ga mi volimo,možda bi i mogao da se spasi od pljačke,jer ova “nova” vlada će sigurno nastaviti tamo gde je “stara” stala…
мај 24, 2007 у 4:36 pm
Bor je u stavri, vrlo lep grad.Okolina je takodje lepa, mozda mogu reci i divna.Samo je greska , sto na okolinu Bora niko nije obracao paznju.Odnosno mozda neko i jeste, ali nije mogao ili nije smeo da nesto uradi.Elem, bilo pa proslo.Treba nesto uraditi, ali STVARNO I VEC JEDNOM.Treba mane pretvoriti u prednosti.Ponesto sa povrsinskog kopa , moze biti i turisticka atrakcija.Kada samo vidim, sta sve gledaju turisti, na sta sve obracaju paznju, steta sto nista nemamo u ponudi.kakav bi seoski turizam mogli da imamo u prelepim selima borske okoline.U stvari ja imam dobre ideje, ali nisam tamo i nemam para.
I naravno da se moze spasiti Bor od svega, samo treba sloga i treba isterati isutirati srebroljupce koji misle samo na svoju .u..cu.
мај 25, 2007 у 6:26 pm
A ja pamtim ,jedva, ali pamtim, da su me mama i tata vodili u pozoriste. Pozoriste koje je bilo u zgradi fakulteta. I valjda, je tu pocela ,da tinja iskra ljubavi prema umetnosti, pozoristu, baletu. Ono, verovatno ta iskra postoji u srcu, ali je potrebno da je neko zapali i pusti da tinja , pa gori, rasplamsa se i da svoj sjaj i toplinu. Ici prvi put u tako topao kutak, sa roditeljima je jedna od divnih slika iz detinjstva , zbog kojih sam mojim dragim roditeljima BESKRAJNO ZAHVALNA. I trebalo bi mi, dosta vremena , da napisem zbog cega ,sam sve zahvalna svojim roditeljima. Istina, oni nisu idealni.Ja njima i zameram neke stvari. Samo moje zamerke mogu stati , u svega dve recenice, a zahvalnost na nekoliko strana.
мај 25, 2007 у 6:28 pm
Hocu da kazem, BAS IH MNOGO VOLIM I NEDOSTAJU MI, JER SU DALEKO.
Ovu daljinu je meni nasa demokratija dala
i da imam oko sebe krug od budala.
мај 27, 2007 у 5:53 pm
Pa neće to doveka da traje,vratićeš se ti…
мај 29, 2007 у 4:39 pm
Jedva cekam, ja sam u tudjini beskrajno nesrecna. Telo mi je ovde, a dusa u Boru i Srbiji.
мај 30, 2007 у 6:20 am
Ne brini nesrećama će doći kraj kada se vratiš u Bor i Srbiju…telo i duša ponoivo će biti jedno.
мај 30, 2007 у 7:52 pm
Hvala na podrsci.Kazu , da ljudski rod zivi, od dobrote malog broja ljudi.
мај 30, 2007 у 8:51 pm
Nema na čemu.
Neko delo male dobrote,za nekoga je velika radost i trebamo se tuditi da toga bude što više…