ББЦ:Хришћанска Србија одржава своју веру у фолклору

Аутор:Валентина Шекарић

Британски репортер Марк Лоуен (Mark Lowen) посетио је недавно Београд и (како сам каже) остао запањен количином сујеверја и традиције која постоји у нашој земљи. У свом тексту „Хришћанска Србија одржава своју веру у фолклору“ (Оригинални наслов:“Christian Serbia maintains its faith in folklore“) који је недавно емитован на енглеском ББЦ радију, Лоуен описује српски народ као дубоко религиозан и сујеверан народ који верује у митове и бапске приче. Своју репортажу из Србије заочео је посетом Саборној цркви и устоличењем патријарха Иринеја, али су му пажњу далеко више привукла српска фолклорна обележја. Пишући о веровањима у нашем народу, овај британац каже да су средњовековне војне победе део живота сваког Србина и да је на овим просторима одувек било јасно да „ако си Србин, онда си православац, а ако си Хрват, онда си католик“.

Репортер британске националне телевизије напоменуо је Британцима и то да се нарочито пазе промаје када ступе на српско тле, јер се код нас верује да жене које имају го стомак током хладнијих дана неће моћи да роде, а онај који буде стално седео поред отвореног прозора имаће вечно укочен врат. По њему, чак и лети Срби држе затворене прозоре, јер кажу да су многи умрли од промаје, али нико није скончао због смрада. Још нека од наведених српских сујеверја, по Марку Лоуену, јесу управо неки од савета које смо сви ми као деца слушали од својих бака и мајки. Никада се нећете венчати ако седите на ћошку стола; За новорођенче обавезно кажите да је ружно да га не би пратио баксуз; Добићете запаљење мозга ако изађете напоље с мокром косом и жене које с откривеним стомацима шетају по хладном времену зарадиће упалу јајника и неће моћи да имају деце. Британски репортер није пропустио ни прилику да обавести своје суграђане да ће бити без пребијене паре ако торбу остављају на поду и да ће их пратити баксуз ако некоме поклоне празан новчаник. Каква год била, ниједна прича из Србије не може се завршити без чувеног приповедања о томе како се још у 12. веку у Европи јело масним прстима, док се на српском двору месо набадано виљушком. Свој прилог о Србији овај новинар води и кроз владавину Слободана Милошевића и његово евоцирање митова и легенди везаних за Косовски бој. „Чак и данас, опсесија легендама и митовима значи да се они често окрећу прошлости, радије него будућности, тражећи изгубљену моћ и престиж“, закључује Лоуен и додаје да сујеверна веровања, митови и легенде у Србији представљају „утеху за овај поносни народ“. Он, такође, тврди и то да су се Срби по избијању епидемије свињског грипа окренули традиционалном народном леку – белом луку, што објашњава укорењеним српским легендама о вампирима. „Можда је зато и лако разумети зашто се хорде Срба окрећу ТВ екранима када на њима наступа бизарни трансвестит Клеопатра, која је постала позната предвиђајући све, од развода до НАТО бомбардовања и рата на Косову.“ - каже у свом прилогу британски репортер Марк Лоуен. С обзиром на све изнете чињенице, уопште не би било претерано рећи да је у овом тексту ББЦ-ја српски народ представљен као дивље племе које живи ван свих токова цивилизације у „цивилизованој“ Европи. Иако Марк Лоуен наводи да му „није била намера да увреди српски народ“ (?!?), просечан читалац који нема представу о Србији из овог текста лако може стећи врло погрешну слику о Србима. Текст „Хришћанска Србија одржава своју веру у фолклору„ би можда могао бити и позитиван и духовит само да је Марк Лоуен на крају написао: „Упркос свему, Срби су забаван народ, а Србија атрактивна дестинација са добрим проводом“. Иако је већина ових традиционалних сујеверја тачна, британски репортер је заборавио да подсети јавност на чињеницу да би и даље седели у мраку у „цивилизованој“ Европи будући да је и струју измислио Србин Никола Тесла. Споменути Нађу Хигл, Милорада Чавића или Новака Ђоковића очигледно је било превише за овог репортера чији је основни радни задатак да едукује Британце који још увек тврде да су лазање њихово национално јело и верују да сир праве патке.

Е, сад, како не би било неке замерке на овај текст, додаћу још само то да и ја волим Лондон и Енглеску, једнако као што Марк Лоуен воли Београд и Србију. И уколико некоме смета чињеница да су лазање национално јело Италије и да се сир добија од млека краве, козе или овце, у том случају, немојте се бунити, јер (како рече Лоуен) све је ово један велики неспоразум.

(Текст је објављен и на матичном блогу „Приче из недођије„)

Србијо, Срби, кажимо сложно резолуцији о Сребреници НЕ… или нас неће бити!!

Пошаљите овај чланак пријатељима

Због велике презаузетости и премора, за дан-два написаћу и свој текст поводом гостовања професора Милана Брдара у емисији АТЛАНТИС коју води и уређује госпођа Биљана Ђоровић на другом програму радио Београда. Господин Милан Брдар је професор социологије и теорије медија на Мегатренд универзитету, а повод његовог гостовања у Атлантису је ова погубна резолуција о Сребреници коју наши сво-страначки шибицари желе да донесу са катастрофалним последицама,и по Србију и за сав Српски народ у целини, не само у Србији! Ово су убедљиво најтежи момемти у читавој нашој историји, јер само једним потезом, једним јединим потезом доношења резолуције о Сребреници, поништићемо све што смо као слободарски народ до сада урадили, а у питању су генерације које су пролиле крв борећи се за слободу!! Ако се донесе резолуција, пљунућемо на све то, и бићемо проклет народ који ће заслужити сву голготу коју ће доживети и живети, ако дозволи да му шачица шибицара упропасти све, прошлост, садашњост, будућност!

Сами ћемо себе прогласити за геноцидан народ, а заправо шибицари врше геноцид над нама, слепо извршавајући планове светских моћника. То је духовни геноцид, без њих, без шибицара, ми би се са патриотама на власти одупрели свету, јер би нас подржали и Руси и Кинези који врло добро знају да је Сребреница једна велика монтажа, монтажа да се оперу руке разних злолинаца, НАТО, САД, Муслимани, преко Српске муке и грбаче, преко грбаче народа који је страдао у најмонструознијем злочину геноцида, у Јасеновцу! Ако пружимо корак ка себи, ако кажемо једно велико ДА себи, Србији, нашој дечици, нашим будућим покољењима, дакле једно велико НЕ резолуцији о Сребреници, тада ће нам дати подршку и Руси, Кинези, јер да сам ја утицајан Кинез или Рус, и да гледам како Срби анемично гледају како им њихови однарођени политичати „копају гробницу,“, како не пружају никакав отпор, зашто би им ја онда помагао ако они све то гледају као једну холивудску сапуницу?!

Али, ако би се Срби покренули, е то је већ друга прича, подршка би следила…

На чему се све базира ова резолуицја о Сребреници, која ће бити колективно самоубиство и еутаназуја наше самосвести и идентитета ако се донесе?

Базира се на „силовању“ истине! Базира се на злочину према истини! Базирае се на најмонструознијој лажи овог започетог века и злочина према Српском народу; да је починио геноцид у Сребреници над Муслиманима што је гнусна лаж!! Овом резолуцијом жели се да нам се наметне улога нациста у 21-ом веку, да би прави нацисти амнестирали своје злочине! А што је најгоре, можеш да капираш да то жели страни фактор да нам наметне, али како да с капираш да су се на то намерачили веома озбиљно да ураде ови домаћих шибицари! Има ли неки народ гору политичку елиту од Српског народа? Наравно да НЕ!! Уз помоћ „опозиције“ методом „куване жабе“, довели су над до фазе кључања, близу смо до 100 степени, а да нисмо ни трепнули! Још само један корак, још само један степен, и готово је са нама, испарићемо, нестаћемо као самосвесни народ који ће изгубити и наду за бољи живот! И зато вас молим да пажљиво послушате патриотски, мудар и чист говор професора Брдара, и ширите линкове пријатрељима. Зато сам све ово и поставио на Ју Тубе, а на крају текста имате и линк, да цео професоров говор скинете у аудуио mp3 формату, док на аудио плејеру можете и да га слушате.

Србијо, Срби, кажимо сложно резолуцији о Сребреници НЕ… или нас неће бити!! 1/3

Линк ка видео клипу на: http://www.youtube.com/

Србијо, Срби, кажимо сложно резолуцији о Сребреници НЕ… или нас неће бити!! 2/3

Линк ка видео клипу на:http://www.youtube.com/

Србијо, Срби, кажимо сложно резолуцији о Сребреници НЕ… или нас неће бити!! 3/3

Линк ка видео клипу на:http://www.youtube.com/

Атлантис: гост проф. Милан Брдар поводом резолуције о Сребреници

Преузми емисију (11 мб.)

„Стрељани“ у Сребреници, а гласају у Европи

Пошаљите овај чланак пријатељима

Преносим један текст из „Гласа Јавности“ да видите какви су се све стравични планови искували у „кухињи“ светских моћника, и да је због свега овога око резолуције о Сребреници на сцени класична издаје Србије од стране свих страначких шибицара, и властодржаца и „опозиције“, и запамтите:

Она друга резолуција о злочинима над „свим народима“ је само мамац, важиће само ова прва, конкретна, о Сребреници

Извор:
Глас Јавности

Швајцарац Александар Дорин, пореклом Србин, објавио је књигу “Сребреница – историја једног салонског расизма”, у којој “открива лажи о српском народу који је пуних 60 година у континуитету страдао и одједном постао агресор и једини кривац за сва зла која се дешавају у свету”.

Он наводи да је користио податке које је добио од многобројних новинара, политичара, стручњака и агената из Европе и Америке, који су учествовали у рату на просторима бивше СФРЈ, а којима доказује да су Срби лажно оптужени за масакр на пијаци Маркале у Сарајеву, гранатирања Дубровника и Сарајева, као и силовање више од 50.000 муслиманки па све до наводног геноцида у Сребреници:

„Неки од њих тврди да су на седницама НАТО чули хвалисања генерала да су разбили Југославију и да је тај план постојао најмање 20 година пре почетка последњег рата“

истиче Дорин за један београдски лист.

Највећу пажњу посветио је случају Сребреница, којим се бавио пуних 14 година, и прикупио је мноштво доказа да су приче и бројке о муслиманским жртвама исконструисане. -Сами муслимански извори потврђују да су приликом повлачења из Сребренице према Тузли њихови војници водили жестоке борбе са српском армијом у којима је погинуло око 2.000 бораца, а они су презентовани као жртве стрељања у Сребреници. Поред тога, на биралиштима широм Европе појавило се око 3.000 имена мушкараца који су наводно стрељани и сахрањени у Сребреници – каже Дорин, који поседује листу са тим спорним именима.

Дугогодишњим истраживањем дошао је до броја од 5.000 наводних убијених који никако нису могли да буду сребреничке жртве јер у то време нису ни били у Сребреници већ негде у иностранству. Дорин указује да се у манипулативну бројку од 8.000 стрељаних убраја и око хиљаду војника који су страдали на ратиштима широм Босне између 1992. и 1994. године.

Ратко Младић, тај „ратни злочинац“, пушта цивиле, жене и децу из Жепе да аутобусима безбедно пређу на територију под контролом муслимана

Ратко Младић тај „ратни злочинац“ пушта цивиле, жене, децу и старце, из Жепе, да безбедно оду за Кладањ, иако су муслимани из те исте Жепе, убијали Српску децу у кањону Жепе!!
То није ратно злочинац, то је часни борац за слободу свог народа!

Линк ка видео клипу на:http://www.youtube.com/
Скини видео прилог путем овог употства.

Дневник РТР Српске

Парастос за 48 српских бораца Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске које су 04.јуна.1992. год. на Жепи, и поред договора о мирном проласку, из заседе побили муслимани!

Спикер…

“ парастосом за 48-моро погинулих бораца на Жепи је обиљежена 17-та годишњица једног од најмасовнијих страдања припадника Сарајевско-романијског корпуса војске Републике Српске. Колона је нападнута са свих страна, војници су насумице убијани, а 12 заробљеника, приопадници такозване армије БИХ, затворили су их у оближњу шталу и живе запалили!!!

Жепа 4.6.1992. Масакр над 48 српских бораца на Жепи – Парастос припадницима ВРС †

Скини видео прилог путем овог употства.

Насупрот њему, кољач Срба Насер Орић се хвали новинару „Торонто Стара“ Билу Вилеру да је убијао српске цивиле, чак наводи да је у једној акцији побијено 114 Срба, али то суду у Хагу није довољно да га осуди за злочине против Срба!? Што значи да је суд у Хагу саучесник у масакру над Србима, да то није суд правде већ инквизиторски суд за Србе, јер и поред тога што је само на конту Орићевих признања и хвалисања могао да га осуди као ратног злолинца, они га ослобађају са морбидним објашњењима:

„Међутим, доказ да су злочини извршени није довољан да би појединац био осуђен због тих злочина. Кривични поступак захтева доказе који потврђују, ван сваке разумне сумње, да је оптужени као појединац одговоран за злочин и само у том случају може бити донета пресуда“(!??)

Резолуција о злочинима у сребреници има за циљ да амнестира стварне злочинце и окамени односе мржње и освете

Аутор: Ратко Крсмановић

Упозорење на драматичне последице усвајања резолуције о злочину у Сребреници без идентификовања чиниоца злочина против мира

Може ли се човек данашњице одупрети препорукама и моделима понашања унутар понуђене и лажима импрегниране слике света?

Без оваквих питања и трагања за одговорима, човек би остао слеп, лишен сваке креативности и потребе да трага за истином и слободом. Био би изгубљен у простору између истине и лажи, слободе и ропства, добра и зла. Понуђене представе не траже креативност већ послушност. У спровођењу таквих образаца понашања, појединци почињу да доживљавају себе као силу која је кадра да произведе мисао и осваја слободу. Далеко сам од сваке помисли и уверења да треба окретати главу од ма ког злочина.

Погледајмо самопоуздање најгрлатијих заступника декларације у чијим обрисима понашања се не види презирање истине, жртава и самооптуживање, већ властито средство политичке борбе за приближавање Европи и „неговања“ на власти. Са нечувеном журбом се покушавају потиснути вредности које чине темеље елементарног достојанства једног народа, док се гурају илузионистички принципи и заблуде које представљају катализатор процеса труљења принципа правде и истине.

Од државе Србије се тражи да се „суочи са прошлошћу“ и да то своје суочавање резолутно изрази у форми декларације или резолуције о жртвама у Сребреници. Да згњечи осећања властитих вредности и слободе. Да самооптуживањем амнестира носице злочина против мира из кога су настали сви злочини. То се покушава образложити етичким, културним, политичким и европским разлозима, што недовољно упућеним и онима који своје “разумевање ” заснивају на површним медијским извештајима и пропаганди једне стране, може деловати прихватљивим и разумним.

Декларација је постала предмет огорчене политичке борбе и утркивања овдашњих странака, лидера, НВО, интелектуалаца, коментатора, окупационих гувернера и експозитура разних међународних организација. Стварни разлози и стварни наручилац овог акта нам нису саопштени!? Да би се правилно оценило овакво становиште значајног дела парламентарних странака, председника државе и председника владе, неопходно је да се читава галама сагледа и са становишта које је изван интереса властодржаца, притисака, пристрасности и дневнополитичких интереса.

Међутим, ослободимо ли се пристрасности и себичних интереса, видећемо да се смисао расправе и усвајања такве резолуције, своди се на удаљавање од пуне истине и неопходног утврђивања криваца за почињене злочине. Тиме се производи илузија о тобожњој одговорности, док се истина и универзално право гурају на стрампутицу а јавност доводи у заблуду. Маскирање пуне истине о стварним чиниоцима злочина представља нови злочин са непредвидљивим последицама.

Није неопходно објашњавати да су сви ратни злочини у искључивој вези са ратом. То је једноставна и разумљива чињеница, као што нико нормалан не спори чињенице о извршеним злочинима, не само у Сребреници. Сви злочини су могли бити почињени у условима већ почињеног злочина – изазивање рата. Наука, укључујући и право, то назива злочин против мира.

Поменута резолуција има задатак да маскира стварне актере злочина против мира и да спречи евентуална, тако важна разјашњења истине о злочинима у Босни и Херцеговини. Грађани на простору бивше СФРЈ су спречени да разумеју како је Балкан у протеклих 20 година претворен у мајдан пљачки и плен изазивања ратова и криза од стране организоване екипе са седиштем у Вашингтону. За замагљивљње истине и наставак пљчке, неопходно је распламсати идеолошке сукобе и поделе међу грађанима. Такве обрасце препознајемо широм света.

Моћна Америка најбоље продаје „услуге“ разних агенција за консалтинг, војну обуку, наоружавање и лобирање са циљем да се обезбеди привилегованим мултинационалним компанијама улога у снадбевању оружјем, инвестирању у обнови порушене инфраструктуре, изградњи војних база, кредитирању и тобожњег одржавања мира. То су разлози покретања грађанских и међународних ратова, „хуманитарних интервенција“ и истовременог прикривања тих разлога и актера.

Диктирано је и оркестрирано разбијање СФРЈ, изабрани и оспособљавани носиоци борбе за „државу хрватског народа“, за „унитарну Босну“, за „независно Косово“, за „аутономне области“… Изабран је и пројектован кривац! Није сувишно и овом приликом подестити на околност да оваквим операцијам у БиХ и на Косову, нису руководили апстрактни појединци и организације, већ врло конкретне личности, као например Даглас Феит и Ричард Перле (некадашњи високи државни функционери у Пентагону), који су од 1987. до 2004. године посредством Босанског одбрамбеног фонда и Ригс банке у Вашингтону, организовали подршку „ослободилачке борбе“ муслимана у Босни и на Косову, прикупивши силне милионе долара из арапских земаља и са далеког истока.

Истину о злочинима у БиХ је могуће разумети само са становишта целине. Стога, изгледа ми оправданим предочити у прердвечерје усвајања фамозне резолуције о жртвама у Сребреници и неке од околности које се игноришу а без којих није могуће разумети истину. У првој половини 1992. године одржана је Лисабонска конференција, којој је претходила чврста политичка одлука Алије Изетбеговића да створи независну БиХ, изражавајући своју одлучност поруком да је за такву решеност „спреман жртвовати мир“. У условима разбијања претходне државне заједнице СФРЈ, држава БиХ је постала прихватљиво решење не само за муслиманску, већ и за српску и хрватску страну уз неопходност решења којим би се обезбедило очување националних ентитета конститутивних народа. Такво решење је значило мир, али, Алијиним менторима није био циљ мир, па се Изетбеговић накнадно „досетио“ да одредници „независност“ дода нову одредницу – „недељивост“. Недељива БиХ је могла трајати само у недељивој Југославији, што је актерима рата било више него јасно. Изетбеговићев избор по „савету“ налогодаваца који су га политички обликовали, храбрили и отпочели наоружавати, представљао је избор рата. И таква жеља Изетбеговића би са лакоћом била обуздана да није било његових, већ поменутих моћних саучесника и ослонаца.

Сви каснији злочини у БиХ представљају последицу оваквог, свесно изазваног стања грађанског рата, односно злочина против мира. У наметнутим грађанским ратовима нема племенитости, достојанства, занимљивости… Свака резолуција о злочинима која игнорише ове околности обесмишљава и истину и жртве злочина као и сам смисао резолуције или декларације.

Осим тога, сама резолуција није у функцији „разумевања за патњу себи ближњих“ и помирења, већ окамењивања односа мржње и освете, јер друге стране грађанског сукоба нису изложене притисцима за доношење сличних декларација, док стварни инспиратор сукоба остаје амнестиран.

Са становишта могућих последица доношења овакве резолуције, реално је очекивати нови отклон у шовинистичке политике које ће тежити да буду провокативне и постати алиби нових притисака и уцена.

Лаж о масакру у Сребреници!

Пошаљите овај чланак пријатељима

Преносим један новински чланак где професор Едвард Херман говори о лажима Сребреничког маскакра. О професору Херману можете више сазнати из емисије „Атлантис“ која је у целости пренета на мој сајт поводом професорове књиге:“Политика сребреничког масакра“. Чланак је преузет са сајта:

http://www.novinar.de/

ПОЛИТИКА, СВЕТ, ДРУШТВО, АКТУЕЛНО | 29. август 2008.

Лаж о масакру у Сребреници

Лаж о Сребреници!

Aмерички професор демантује тврдњу о 8000 убијених муслимана. Апсурдне су оптужбе да се десило “убиство народа” јер су жене и деца превезени на сигурно, каже Едвард Херман.

+++

Председник Групе за истраживање Сребренице амерички пензионисани професор Едвард Херман рекао је да не постоје веродостојни докази за тврдњу да су Срби у Сребреници убили 7.000-8.000 муслимана.

„Хашки трибунал је, због политичке калкулације, 27. јула 1995. године тужио српско руководство због злочина над народом и то само три дана након што је шеф истраживања за Босну Херберт Виланд саопштио да из сазнања на лицу места није нашао ниједну једину особу која је могла да посведочи егзекуције“

- рекао је Херман.

Он је оценио да је политика САД угрозила људе у заштићеним зонама, јер није демилитаризовала енклаве и додаје да се верзија масакра на основу темељног истраживања доводи у питање.
Херман је оценио да је апсурд да се у Сребреници одиграло “убиство народа” и додао да су све жене и деца аутобусима превезени на сигурно и да је сам Хашки трибунал признао да је непознат број несталих могао пасти у борбама.

Караџић крив као и Клинтон
Едвард Херман је рекао да се Радован Караџић ни по чему не разликује од осталих учесника рата и да га сматра знатно мање кривим за масовна убиства него Била Клинтона, Медлин Олбрајт и Тонија Блера. И Ричард Холбрук је, како каже Херман, лажов и лицемер. - Он и сада, као и раније, шири преувеличани број од 300.000 мртвих у балканском рату – истиче Херман.

“ Када се сребренички масакр догодио у јулу 1995. у Босни је беснео рат већ три године. Запад се већ рано ставио на страну муслимана и Србе проглашавао нитковима. Нарочито су Немачка, Аустрија, Ватикан, а затим и САД следиле сопствене интересе. Демонизација Срба је била врло ефективна – како би њихово погрешно понашање било јединствено. Али и њихови етнички ривали су у том рату чинили страшне злочине. Помислите само на главу муслиманске војске у Сребреници Насера Орића. Он се тада пред Билом Вилером из “Торонто стара” хвалисао да је убијао српске цивиле. Тврдио је да је у једној акцији убијено 114 Срба“

- прича Херман.

Он је додао да су муслиманске трупе имале наређење за провокативне поступке и да су уместо да бране Сребреницу, јаке муслиманске трупе наредиле да 5.500 мушкараца напусти град.

“ Немилосрдно фокусирање на Сребреницу коначно је натерало на етничко чишћење Срба које је потпомагала Америка, а које се одиграло наредног месеца у Хрватској (акција “Олуја”)“

- закључио је Херман
извор: ВЕСТИ, 28.08.2008
…………….

И шта имамо овде:

Кољач Орић се хвали новинару „Торонто Стара“ Билу Вилеру да је убијао српске цивиле, чак наводи да је у једној акцији побијено 114 Срба, али то суду у Хагу није довољно да га осуди за злочине против Срба!? Што значи да је суд у Хагу саучесник у масакру над Србима, да то није суд правде већ инквизиторски суд за Србе, јер и поред тога што је само на конту Орићевих признања и хвалисања могао да га осуди као ратног злолинца, они га ослобађају са морбидним објашњењима:

„Међутим, доказ да су злочини извршени није довољан да би појединац био осуђен због тих злочина. Кривични поступак захтева доказе који потврђују, ван сваке разумне сумње, да је оптужени као појединац одговоран за злочин и само у том случају може бити донета пресуда“(!??)

… наведено је у образложењу ослобађајуће пресуде, које је прочитао председавајући судија Волфганг Шомбург.

Ето, овде имамо признање злочинца Насера, имамо сведока тог признања Била Вилера, али судија Волфганг Шомбург је ослободио крвника Орића кривице, што значи да је судији Волфангу Шомбургу вероватно једини „сигуран доказ“ кад он лично гледа када неко коље Србе!

Хашки трибунал и Волфганг Шомбург су саучесници у том злочину, јер Волфганг Шомбург пренебрегава баш доказе?! Наравно, ово је тешка увреда за Србе и порука каква их голгота очекује, јер убити, преклати, измасакрирати Србе није злочин. Да је ово нормалан свет, овај судија би одмах био оптужен за саучешће у злочинима над Србима! Но, нашим људима најтеже пада што наши „борци за људска права“ и „демократе“, који много причају о „говору можње“ ( Кандићке, Чедице..), ова ствар са Орићем на чудан начин промиче, а имају довољан материјал да дигну глас за права Срба! Да, имају материјала, али немају мотив, јер су на платном списку новог светског поретка задужени за психолошку обраду брисања идентитета да је Србин човек, човек са људским правима. За њих, за те гробаре српског народа и државе, ми смо само безврдни и љигави „хуманитарни отпад“ над којим они профитирају.

Наравно, ово све нас не спречава да се боримо за истину, јер сваком лудилу дође крај.

Ватикан прогласио Алојзија Степинца Свецем, видео прилог!

Овим речима је 3-ћег октобра 1998. Папа Иван Павао II-ги надбискупа Загребачког Алојзија Степинца, који је био најодговорнији за реализацију духовног геноцида над Православним Србима путем присилног прекрштавања у НДХ, прогласио за свеца:

„Нашом апостолском влашћу, допуштамо, да се, слуга Божји, Алојзије Степинац, од сада назива блаженим“

Папа Иван Павао II проглашава  Алојзија Степинца блаженим…!

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Скини видео прилог путем овог употства.

Такође поводом тога, преносим папине уводне речи из Хрватског католичког „Гласа Концила:

http://www.glas-koncila.hr/

»Данас сам дошао к вама у ово драго вам светиште наше небеске Мајке – Мајке Божје Бистричке. Пред њезиним црним ликом толико сте пута ви и ваши стари по њој упућивали молитве Богу. Овдје сам како бих заједно с вама Богу принио жртву хвале и прогласио блаженим слугу Божјега Алојзија Степинца. Молимо Господина да нам опрости гријехе да чисте савјести носимо свједочанство радосне вијести; молимо га да својим милосрђем подржава нашу устрајност у вјери и предању, служењу и понизности срца«

- рекао је папа Иван Павао II уводећи у еухаристијско славље на којем је у суботу 3. листопада (октобра) у Марији Бистрици у назочости око полмилијунског мноштва прогласио блаженим мученика Алојзија Степинца.

И ето тако…  папа је обожио Хрватски сан да имају Независну Државу Хрватску изграђену на геноцидној политици путем принципа:

„Трећини Срба побити, тећину покатоличити, трећину протерати“

Све је то зацртао Хрват Анте Старчевић, велики „посао“ су урадили Анте Павелић и Алојзије Степинац, а „Бљеском“ и „Олујом“ то су довршили Туђман и Месић. Међутим… и дан данас код нас има велике заблуде код појединих интелектуалаца да су Хрвати тежили Југословенству, јер су ти наши интелектуалци, емотивно јако везани за ту сјајну идеју Југослповенства. Реализације те идеје био је и остао сан, кошмарни сан и пакао за нас Србе! Не желим да их увредим, јер су емотивно јако везани за ту сјајну идеју, као идеју, али што се пре отрезне да је идеја једно, а реализација друго, то је боље. Јер њихов народ је ту заблуду дебело платио крвљу, и наша „браћа“ Хрвати нису баш нешто били на „истој фреквенцији“, јер да јесу, има ли те силе, која би разбила Југославију?

Увек су рационисали и тражили оправдање да су стране силе подржавале тај малобројни усташки слој у Хрватском народу, па ово, па оно. ОК, слажем се, али не мора сваки Хрват бити усташа да би се спровела усташка геноцидна политика над Србима, довољно је да као Хрват ћутиш, ниси учествовао у зверствима, ниси припадао усташком покрету, али ћутањем прећутно подржаваш ту усташку идеологију и уживаш благодети те државе засноване на геноцидној политици над Србима. Ћутање је одобравање, зар не?

Зашто се све то тако добро примило код Хрвата ако су нам ето као већински слој код њих браћа, а тај мањински усташки слој олош?
Зашто се ни до дан данас, ни један хрватски политичар није званично извинио нама Србима за кланицу Јасеновац!

• Зар нисмо платили довољну цену те заблуде…!
• Зар Јасеновац није довољан…!
• Зар овај Месићев говор није довољан…?

„… али сам јој рекао и то, да су и усташе били они који су жељели Хрватску државу! Да су… да су они исто били ти, који су искористили шансу коју им је дала, дале силе осовине. Али нису остварили државу, јер је управо та држава нестала у вихору другог светског рата. Према томе, Хрвати у то вријеме нису били фашисти, који ради фашизма приступају некаквим организацијама, и неким државама, него су хтјели искористити повијесну могућност да створе Хрватску државу…“

Линк ка видео клипу на:http://www.youtube.com/

И ето опет тако, док се ми спремамо да се попут „гиљотине“ избришемо из листе слободарског народа и уопше народа, овом самоубилачком резолуцијом о непостојећем геноциду у Сребреници, Хрвати непрекидно смањују жртве геноцида у Јасеновцу, по Фрањи Туђману од 700.000 покланих Срба, Хрвати су дошли до 30.000.

И ето опет тако.. Срби ћуте, нити помињу Јаеновац резолуцијим, нити тужбом међународном суду против Хрватске за геноцид, губи се веза са националним културним и духовним бићем, и када за десетак година „историја“ код Хрвата, Европске Уније и Ватикана каже:

„Да је Јасеновац био само радни логор где су Срби умирали од неких заразних болести“

Срби ће из те исте ЕУ понижени почети да се стиде Јасеновца и сами себе, с својих невиних жртви.

Идеја Југословенства је као идеја добра, али се не прича да је кривотворењем чињеница на тој идеји створен лажни мит да су и Хрвати и хрватски интелектуалци тежили тој идеји. Стврен је лажни мит да је Јосип Јуриј Штросмајер тежио Југословенству. Јесте, тежио је заједници Јужнословенских народа, али под окриљем и влашћу католичке цркве и Хабзбуршке Монархије! Многи Срби су чиста срца и у емотивном заносу добронамерно веровали да су Хрвати као народ истински желели заједничку јужнословенску државу. Управо тај искрени емотивни занос их и спречава да рационално, трезвено и мудро проанализирају многобројне Српске огромне крваве жртве тој заблуди, јер у крајњој консеквенци све плаћа народ.

Лако је видети неприкривеног непријатеља, а нешто теже, понекад доста теже, прикривеног, „братског“, јер магнетизам идеје „спржи“ трезвеност, разум и одговорност, одговорност и све ризике за народ ако се деси грешка, а пуно је елемената било да се то уочи. Егзалтираност идејом може да помути разум и све је „поплочано“ добрим намерама, и зато не кажу џабе мудраци:

„Пут у пакао поплочан је добрим намарама“

Југославија се одавно распала, ми је крвљу стварасмо, а из ње су нас сви „шутнули“, па и браћа црногорци.

Резолуција о Сребреници је само задњи корак нашег већ добро „поплочаног“ пакла, спас и даље постоји, све зависи од нас, у овом моменту! Ако тај задњи корак преусмеримо ка себи, ка свом достојанству и самопоштовању, назрећемо светло у тунелу.

П.С

Избијање заблуде и мита о Штросмајеровом Југословенству, можете прочитати у документованој студији Василија Крестића:

„Бискуп Штросмајер у светлу нових извора“

А од Јована Дучића можете прочитати:

Истина о „Југославизму“